Farmaceut Jasmina Milovanović: Kombinacija antidepresiva i sedativa sa alkoholom može da dovede do smrti

Za Boom 93 Jasmina Milovanović navodi da se zna kakav je pristup profesionalnih radnika u apoteci kada je prodaja sedativa i antidepresiva u pitanju.

“Mi znamo pod kojim uslovima pacijenti mogu da kupe lek. To znači da oni mogu imati izveštaj najstariji 6 meseci od momenta kad su bili kod lekara. Ako je prepisana terapija koja ide putem recepta, zdravstvena knjižica je dokument sa kojima oni obezbeđuju svoj lek. Za sve ostalo ne razgovara se na tu temu da se nešto kupi. Dakle, pacijent može da dođe sa izveštajem od psihijatra, neuropsihijatra, interniste koji je prepisao lek ako pričamo o sedativima, a za antidepresive svakako mora da bude psihijatar ili neuropsihijatar”, objašnjava Milovanović.

Ukoliko nema recept koji podleže izdavanju leka putem RFZO, može da ima izveštaj da nije stigao po terapiju, onda se, kako objašnjava Milovanović, vodi knjiga ručne prodaje u svim državnim apotekama, gde se upisuje broj protokola pod kojim je zaveden, upisuje se ime pacijenta, ime lekara, naziv leka i količina.

“To može da bude i jedna tabla leka ukoliko je potrebno da on obezbedi sebi recept kojim neće plaćati lek ukoliko je lek 100% na teret države”, navodi Milovanović.

Kada su sedativi u pitanju, u Srbiji nisu strani slučajevi zloupotrebe. Gotovo svako od nas čuo je za osobu koja je sedativ u pojedinim apotekama kupila bez recepta.

Sa Jasminom Milovanović razgovarali smo o tome koliko je opasno uzimati ove lekove na svoju ruku.

“To je vrlo kompleksna tema. Prvo, ljudski organizam ima svoj neki odbrambeni mehanizam kojim se brani od stresa, od savremenog, modernog života koji svi mi živimo i imamo. Drugo, da bi se uvela takva terapija, nužno je da se uzme neka anamneza od pacijenta, da se vidi šta je to što je dovelo do takvog slučaja. U svakom slučaju, može da dođe do stvaranja zavisnosti, do različitih interakcija između tog leka i leka koji već piju pacijenti”, navodi Milovanović.

Ona ističe da su vrlo opasne i kombinacije sa alkoholom.

“To je jedna tema koja zahteva dublju analizu i svaki pacijent je priča za sebe. Ima puno mladih depresivnih ljudi koji su na nekoj terapiji koju je prepisao lekar. Pitanje je kako izgleda njihov život mimo toga. Mi ako izdamo legitimno lek u apoteci putem recepta ili privatnog recepta, ako se leče privatno, oni u njihovom životu mogu da zloupotrebe to i da ga koriste uz neke druge supstance. I sami znate šta je sve dostupno, posebno alkohol koji nije nigde kontrolisan. A kombinacija antidepresiva i sedativa sa alkoholom može da dovede do smrti. To uopšte nije banalna stvar i o tome stvarno treba oprezno razgovarati. Svakako, tu mora da se obavi jedna edukacija na širem uzorku, zapravo, da to počne još od škole i da se mi ne suočavamo sa time”, kaže Milovanović

Navela je da se ponekad susreću sa neprijatnim situacijama. Naime, dešavalo se da pacijent koji je kupio lek pre nedelju dana sa izveštajem dolazi da ga kupi ponovo u periodu kraćem nego što mu je potrebno da kutiju leka potroši.

“Ukoliko je pacijent došao da kupi lek u kraćem periodu nego što mu je potrebno da tu kutiju potroši, ja njega pošaljem u hitnu pomoć da bi lekar iz hitne potvrdio da je njemu sad nužno potrebna doza”, rekla je Milovanović.

Ističe da je uzimanje prekomernih doza ovakvih lekova i kombinovanje sa drugim supstancma pogubno i opasno, te da je pitanje ko to kontroliše.

“Stvarno mislim da postoji zloupotreba i da oni kopiraju izveštaje, da danas kupe kod mene, sutra kod kolege i da se ti sedativi i antidepresivi nalaze na ulici”, smatra Milovanović.

Prema pisanju Euronews-a, podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da su tokom 2022. godine građani Srbije ukupno popili više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.  

U čitavom regionu Balkana potrošnja lekova za smirenje je dva do tri puta veća nego u zemljama Evropske unije, rekao je profesor Janko Samardžić iz Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta za RTS, a preneo BBC.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" iz 2019. pokazali su da je u Srbiji 22 odsto odraslog stanovništva ili svaki četvrti stanovnik tokom godinu dana koristilo neki sedativ, što je dvostruko više nego u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako piše BBC, Institut za farmakologiju Medicinskog fakulteta koji prati potrošnju lekova na nivou cele Srbije, ustanovio je da je potrošnja anksiolitika, sedativa i hipnotika, odnosno lekova za terapiju nesanice, značajno porasla tokom pandemijskog perioda.

Za razliku od masovne upotrebe lekova za smirenje, antidepresivi koji bi za hronične probleme mogli biti korisniji na Balkanu se manje koriste nego u zemljama Evropske unije.

U razgovoru za Politiku dr Janko Samardžić rekao je 2022. godine da se poslednjih godina povećava broj mladih osoba koje uzimaju lekove za smirenje, te da istraživanje koje je sproveo pokazuje čak 15 odsto studenata koristi anksiolitike.

Jasmina Milovanović navodi da tu temu nije puno izučavala, ali da svakako jeste primetno povećanje broja mladih koji koriste pomenute lekove.

“Svakako je korona ostavila trag na nekoj populaciji, na toj mladoj posebno, naravno, i na starima, jer smo imali baš težak period iza sebe. Otuđivanje od svog društva, čak i od kontakata sa najbližim, sigurno je ostavilo posledice. Trebaće malo vremena da se detaljnije provuči sve to. Mislim da je rano da se o tome priča, tek će se to videti”, smatra Milovanović.

Kao alternativa postoje prozvodi na biljnoj bazi i njihova primena jeste preporučljiva.

“Zapravo, 90% lekova potiče iz prirode, tako da se moderna nauka koristi uzorcima iz prirode, zapravo kopira ili imitira prirodu. Biljni preparati svakako treba da to premoste kad su blaga stanja u pitanju, a kad vi već imate neke ozbiljne bolesti. Čaj od kantariona, čaj od majčine dušice sasvim je dovoljan za neko blago uznemirenje u populaciji tinejdžera i starijih osoba koje nisu ozbiljno bolesne ili već nemaju potrebu za sedativima ili antidepresivima. U svakom slučaju, to može da pomogne ukoliko nisu teži problemi. A kad život ide, svaki dan donese nešto novo. Tu imate i tragedije u porodici i sve što prati jedan život”, zaključuje Jasmina Milovanović.