Međunarodni dan borbe protiv Parkinsonove bolesti

Ova bolest, koja uglavnom pogađa stariju populaciju, karakteriše je niz motoričkih i nemotoričkih simptoma koji znatno utiču na kvalitet života oboljelih. U Srbiji se, prema statistikama, procenjuje da između 19.000 i 20.000 ljudi živi sa Parkinsonovom bolešću.

U znak podrške oboljelima, organizuju se razne promotivne aktivnosti, uključujući i maratone u različitim delovima sveta. Crvena lala je postala simbol borbe protiv Parkinsonove bolesti i često se koristi u promotivnim materijalima. Iako je Parkinsonova bolest neurodegenerativno oboljenje koje trenutno nema leka, rana dijagnoza i terapija mogu značajno poboljšati simptome i omogućiti bolji kvalitet života oboljelima.

U Srbiji, Udruženje obolelih od Parkinsonove bolesti, sa sedištem u Beogradu, igra ključnu ulogu u osvešćavanju javnosti o ovom stanju. Na jednom od prethodnih obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv Parkinsonove bolesti, održan je humanitarni koncert u Narodnom pozorištu u Beogradu, sa ciljem prikupljanja sredstava i podrške oboljelima​.

Šta je Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest nastaje zbog nedostatka dopamina u mozgu – sve više nervnih ćelija koje proizvode taj važan neurotransmiter umire. To dovodi do mišićnog podrhtavanja i smanjuje pokretljivost. Još uvek nije u potpunosti jasno šta uzrokuje Parkinsonovu bolest. Smatra se da do Parkinsonove bolesti dovodi kombinacija genetskih i ekoloških faktora i načina života. Određeni pesticidi i hemikalije se smatraju mogućim okidačima.

Način delovanja još uvek nejasan

Još uvek nije jasno kako se može objasniti pozitivan efekat liksisenatida kod Parkinsonove bolesti. To može biti zato što se aktivni sastojak bori protiv upale. To bi moglo da uspori gubitak nervnih ćelija.

Neizvesno je da li će osobama sa Parkinsonovom bolešću biti propisan ovaj ili neki drugi lek za dijabetes. Naime, razlika u odnosu na nelečenu grupu bila je prilično mala, a bilo je neželjenih efekata, posebno mučnine. Testirana supstanca postoji već duže vreme, a u međuvremenu postoje lekovi koji se bolje podnose.

Za Dejvida Standerta, neurologa sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, najvažnije je da li efekat traje duže od godinu dana i da li se povećava ili ostaje mali tokom godina lečenja. „Postoji duga istorija različitih pokušaja lečenja Parkinsonove bolesti koji na kraju nisu uspeli“, rekao je Standert za časopis „Nature“.