Autentičnost ručnih radova: Priča o Draganinim sapunima i umetnosti malih proizvođača (FOTO)

Iz sveta visoke tehnologije i ubrzane proizvodnje, priča o Dragani, profesorki iz Požarevca sa neobičnim hobijem, vraća nas korak nazad ka vrednovanju ručnog rada i ljubavi prema detaljima.

Dragana, koja stoji iza brenda "Draganina sapunica", svojim nekonvencionalnim pristupom izradi sapuna privlači pažnju ljubitelja prirodne kozmetike.

Inspiracija za njen rad potekla je iz lične potrebe za kvalitetnim prirodnim proizvodima, nakon negativnih iskustava sa komercijalnim kozmetičkim preparatima.

,,Prvi motiv mi je bio da napravim kremice za ličnu upotrebu. Zanimala me je prirodna kozmetika, zato što mi se desilo da sa nekim jako skupim kremama dobijam buljice, iako sam već onako osoba sa zrelom kožom’’, navodi Dragana.

Njena kreativnost nije se zaustavila na kremama, već se usmerila ka izradi sapuna. Ono što je počelo kao eksperiment, brzo se pretvorilo u strast i umetnost. 

,,Moj prvi sapun bio je imitacija oreo keksa. Na samom početku pitala sam se kako da napravim takav sapun. Ja nisam znala da tu  postoje i izrade kalupa. Ja onda tako napravim prvi kalup u obliku orea. To je značilo da se i kalupi prave, samim tim opet istraživanja. Tu je bilo mnogo istraživanja. Generalno, kad se to radi, ti tu bukvalno mesecima, nedeljama čitaš, tražiš, pretražaš million Jutjub programa, kanala, snimaka. Onda vidim kako se prave kalupi i odatle napravim prvi kalup oreo kolača koji se bukvalno pravi tako što se uzme pravi oreo, izlije se taj dvokomponentni silikon, pošto ne može običan. I tako sam ja krenula", navodi Dragana, opisujući kako je kroz igru i istraživanje došla do ideje da sapune pravi u obliku omiljenih poslastica.

 Proces nije bio jednostavan, zahtevao je mnogo istraživanja, eksperimentisanja i, pre svega, strpljenja. 

Krenula je sa tom nekom idejom da pravi sapune koje će biti u obliku kolača.

,,Posle oreo keksa bio je neki kroasan, pa sam pravila i dečjie igračake. U jednom trenutku odlazila sam kod kineza da kupujem one dečje igračke poput kuhinjice, kifle, voćke. Koncept je bio da sapuni ne liče na sapun nego da budu u obliku kolača’’, rekla je ona.

Dragana navodi da to ne ide to preko noći

,,Sedam godina radim sapune. To je stvarno jedan proces dok ne dođeš do tačke da sapun izgleda verno originalu", ističe ona.

Dragana je imala utisak da još uvek nije dostigla vrhunac izrade sapuna. Par puta je bila i na televizijskim emisijama. Bila je dosta promovisana, gde su joj dosta ljudi rekli kako u region ne postoji niko ko pravi takve sapune. 

,,Ja sam perfekcionista, nisam bila zadovoljna, imala sam utisak da to nije ta perfekcija, zato što su mi uzor bile Ruskinje i Ukrajinke i mislim da su one apsolutno savršene u izradi sapuna, nema iza njih, one su jednostavno umetničke duše’’, rekla je Dragana.

Dragana je proizvode za pravljenje sapuna naručivala iz inostranstva, iz Francuske, organski, sa sertifikatorom.

,,Ja sam birala baš poseban materija, to je već gotova sertifikovana smeša. Ja sam radila uglavnom sa Stevenson sapunima, bazama. To su najkvalitetniji sapuni, po mom mišljenju. Za njih  garantujem da može od bebe pa nadalje da se koristi. Potpuno su neutralne njegove pH vrednosti’’, tvrdi Dragana.

Upitali smo je koja vrsta sapuna je najpopularnija među kupcima.

,,Privlači ih oblik jako puno. Kada govorimo o ovim sapunima, privlači ih pored oblika i boja, zanimljivi su za poklon, ali za upotrebu ne toliko, iako je bio moj neki cilj edukacija. Ubrzo, nakon što sam ja već ušla dosta duboko u posao, krenula je korona, pa se onda forsiralo pranje ruku. To i jeste bio negde cilj. Mi moramo da priznamo da mi još uvek nismo dovoljno edukovani da peremo ruke. Naša higijena je još uvek upitna i ovo je bio savršeno dobar način da se edukuju deca. Meni je dosta ljudi kupovalo sapune iz razloga što je detetu bilo zanimljivo da pere ruke mandarinom, tortom, šoljicom’’, rekla je Dragana.

Dragana ima preko 500 različitih oblika: od kućice, papučice, zimskih motiva, kasnije je proširila još.

,,To više nisu bili samo kolači što je bio moj koncept, nego se to proširilo na neke bejbi paketiće. Bile su tu i papučice, čarape. Jednom mi se javila jedna žena i pitala da li imam broj 32, pomsilila je da su prave čarape’’, navodi ona. 

Do problema je došlo nakon korone jer je sve poskupelo, te je i cena sapuna skočila.

,,Tada je bio smanjen broj porudžbina. Ili jednostavno više se nije kupovalo 10 sapuna već neko poruči samo 5 i tako je išlo sve manje i manje. U jednom trenutku sam i prestala sa radom zato što ja više nisam imala računicu da prodajem sapun koji je pre korone koštao 300 dinara, a posle korone su meni sirovine tri puta poskupele. Tada sam bila primorana da prodajem sapun za 600 dinara. Onda je usledila i globalna kriza i naravno da ljudi više nisu mogli da kupuju fensi sapun za 600 dinara, kad jednostavno čekaš akciju da kupiš jeftiniji sapun. Kriza je uticala na sam izbor sapuna. Bilo je tu jako često situacija gde su me pitali ‘’pa zar sapun da košta toliko’’. Ljudi ne razlikuju šta je ručni rad od industrijskog’’, objasnila je Dragana.

Dragana nagoveštava kako ljudi ne poštuju ručni rad. 

,,Mi ne poštujemo tkanje, mi ne poštujemo taj jedan ćilim za koji treba itekako puno vremena. Mi nismo edukovani da poštujemo ono što se rukama radi. Čula sam pre neki dan da su se ljutili na neku devojku koja prodaje neke heklane igračkice za po 2 i 3 hiljade dinara. Pa znate li vi koliko njoj treba da ishekla to i na šta njoj prsti liče posle tog heklanja. Ja sam prodavala svoje sapune gde je u cenu bio uračunat bukvalno samo materijal i nešto minimum zarade, znači moje ruke i moje vreme apsolutno nisam mogla da naplatim. Nemoguće je.’’, kaže Dragana.

Ono što Dragana posebno izdvaja je njena spremnost na saradnju i deljenje znanja. 

,,Nikad nisam krila kako radim, šta radim. Sve informacije su dostupne, samo je pitanje koliko je neko spreman da istražuje", kaže Dragana. 

,,Naišla sam na mnoge prepreke. Od nedostatka razumevanja za ručni rad do ekonomske krize koja je uticala na kupovnu moć", objašnjava Dragana. Unatoč tome, njena posvećenost i strast prema ovom zanatu ostaju neupitni.

,,Nisam zanatlija po struci, ali sam u srcu", kaže ona.

Dragana takođe deli savete za one koji bi želeli da se okušaju u izradi sapuna. 

,,Važno je biti strpljiv i spreman na stalno učenje i eksperimentisanje. Tržište je izazovno, ali sa pravim pristupom i posvećenošću, moguće je napraviti razliku", savetuje ona.

Takođe naglašava da mladi preduzetnici, ukoliko bi krenuli sa ovim poslom, možda bi trebalo imati neke dobre subvencije. Njoj je ovo bio hobi i Dragana nije imala problem sa ulaganjem.

,,Ja sam godinu dana poslovala sa minusom. Druge godine sam bila na nuli i to je već bio pomak. Tek treće godine je krenuo neki blagi plus. Znači, ne može da se zarađuje odmah’’, kaže Dragana.

Kako navodi Dragana, nije toliki problem krenuti sa sirovinama. Problem je plasiranje proizvoda, a to je Instagram, stranica, Tik Toki  Fejsbuk. 

,,Instagram traži reklamu. Reklamu koja se plaća. Sponzorisanu reklamu. A da bi se videlo malo dalje od Požarevca, ta reklama mora na dnevnom nivou da se plati 100 eura. Instagram je nemilosan. Fejsbuk je u redu, ali sve zavisi koju populaciju gađaš’’, zaključuje Dragana. 

Projekat „Jake, aktivne, poslovne žene za budućnost svih nas” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.