Srbija i Francuska: Makron i Vučić složno i srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu, posle i o avionima i o Luju Vitonu

Srdačni pozdravi u Jelisejskoj palati u Parizu, zagrljaj, potom razgovori o raznim pitanjima, a najveća razmioilaženja oko Kosova.

Tako je u ponedeljak, 8. aprila uveče izgledao susret predsednika Francuske i Srbije, Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića, koji je dan kasnije najavio potpisivanje ugovora o nabavci francuskih borbenih aviona Rafal, kao i letećih automobila za svetsku izložbu Ekspo, čiji će domaćin biti Beograd 2027.

„Za dva meseca biće potpisan ugovor o nabavci Rafala, a prisustvovaće i Makron", rekao je Vučić novinarima u Parizu.

Pred razgovore u Jelisejskoj palati u ponedeljak uveče, Makron i Vučić su se kratko obratili novinarima, a glavna tema bilo je Kosovo.

• Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih", do „obnovljenog prijateljstva"
• Koliko smo Francuzi: Jezik i kultura Francuske u Srbiji
• Srbija, Francuska i sporazum o stripovima - o čemu se radi
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan

Makron je naglasio je da je pitanje Kosova „zalog za budućnost regiona".

„Francuska će učiniti sve da obaveze preuzete Briselskim sporazumom od prošle godine budu ispunjene.

„Važno je i da učesnici u napadu u Banjskoj budu privedeni pravdi, a Francuska pozdravlja što se Srbija obavezala da ispuni preuzete obaveze", rekao je Makron, uz poruku da Francuska podržava evropske integracije Srbije.

Prošle godine u Banjskoj, selu nadomak Zvečana, izbio je oružani sukob kosovskih policajaca i grupe naoružanih Srba u kojima je nastradalo nekoliko ljudi.

Posle emotivnog uvoda koliko mu znači boravak u Jelisejskoj palati, Vučić je uzvratio Makronu da nije želeo da govori toliko o Kosovu, ali da oseća potrebu da mu odgovori na tvrdnju da su i Beograd i Priština posvećeni ispunjavanju obaveza.

„Samo jedna strana je tome posvećena. Tri stvari je Srbija ispunila - lične karte, tablice i carinske pečate - iako nije morala, jer smo se svi saglasili da prvo treba da se osnuje Zajednica srpskih opština", rekao je Vučić.

Leteći automobili i Luj Viton

Kao teme saradnje dve zemlje, Makron je u ponedeljak uveče kratko pomenuo i zaštitu okoline, transport, nuklearna postrojenja.

Dan kasnije, Vučić je bio nešto konkretniji, rekavši da ugovore o potpisivanju aviona Rafal očekuje u naredna dva meseca, kao i da su oko toga „postignuti konkretni dogovori".

Najavio je intenzivnu kulturnu saradnju Beograda i Pariza, koja bi kulminirala organizacijom frankofonskih igara mladih u Beogradu 2031. godine, kao i dolazak Makrona u Srbiju "u narednih nekoliko meseci".

Bilo je i reči, dodao je, o nabavci letećih automobila, kao i da se „nada" dolasku čuvenog francuskog modnog brenda Luj Viton u Beograd.

„Svi mi se smeju kad to pomenem, ali razgovaramo sa kompanijama za leteće automobile. Do Ekspa bi trebalo to da sprovedemo u delo, bićemo prvi u jugoistočnoj Evropi", rekao je Vučić novinarima i nastavio:

„Kada dođe Luj Viton, a nije ga lako dovesti u Beograd, onda svi ostali dolaze".

Pogledajte video o letećim automobilima:

Kosovo, EU i Ukrajina

Francuska je jedna od zemalja Evropske unije koja je priznala nezavisnost Kosova, a Vučić je rekao da se u Jelisejskoj palati razgovaralo i o zahtevu Prištine za prijem u Savet Evrope.

Vučić je u utorak otkrio da su on i Makron dva sata razgovarali o Kosovu i regionu i o svemu „što nas tišti" i da je francuski predsednik bio „fer".

„Mislim da smo uspeli da objasnimo poziciju Srbije, videćete", dodao je Vučić.

Francuska i Nemačka bile su inicijatori plana za Kosovo, koji je potom, kao stav cele EU, pretočen u sporazum koji su Beograd i Priština prihvatili u severnomakedonskom Ohridu, uz posredovanje međunarodnih zvaničnika.

Francuski predsednik je tokom susreta ponovio da su evropske integracije Srbije u interesu Pariza.

„Bez obzira na rane iz prethodnog perioda, Srbija mora znati da joj je budućnost u EU.

„Ne treba da posumnjate u nameru Evrope da vas primi", rekao je Makron.

Dan kasnije, na društvenoj mreži Iks je napisao da se „budućnost Srbije sada piše".

https://twitter.com/EmmanuelMacron/status/1777461111563907385

Pregovori Srbije o ulasku u EU počeli su pre skoro dve decenije, a Srbija je formalni zahtev za prijem u evropski blok podnela 22. decembra 2009. godine.

Jedan od zahteva Brisela, posebno posle početka rata u Ukrajini, jeste i da se spoljna politika Srbije uskladi sa evropskom, ali se pominje i rešavanje kosovskog pitanja kao uslov za pristupanje EU.

Uz Belorusiju, najvećeg saveznika Moskve, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela nijedan oblik sankcija Rusiji i tome se protivi, ali je glasala za pojedine rezolucije UN koje osuđuju rusku agresiju na susednu zemlju i kojima se traži poštovanje međunarodnog prava.

Vučić je u više navrata govorio o „snažnim pritiscima" na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali je rekao da se on rukovodi isključivo interesima Srbije, a ne bilo koje druge zemlje.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, Makron je bio jedan od retkih evropskih državnika koji je održavao kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali je poslednjih meseci upravo francuski predsednik iskazao najratobornije stavove protiv Rusije.

Najava Makrona da bi NATO mogao da pošalje trupe kao pomoć Ukrajini, nije naišla na pozitivan odjek među saveznicima u vojno-političkoj alijansi, a Putin mu je poručio da na to i ne pomišlja.

Šta su avioni Rafal?

Posle odluke Hrvatske da kupi 12 aviona Rafal, od kojih su neki polovni, Srbija bi mogla da postane tek četvrta evropska zemlja - uz Francusku, Grčku i Hrvatsku - koja bi mogla da ih ima u floti.

Vlada Hrvatske je još 2021. odobrila kupovinu 12 aviona Rafal i prateće opreme, i za to izdvojila ukupno 1.155.508.893 evra.

Rafal, bez dodatne opreme, košta između 100 i 190 miliona evra, prema specijalizovanim sajtovima za borbene avione.

Rafal može da funkcioniše kao lovac, lovac-bombarder i izviđač za dejstvo po ciljevima u vazduhu, na kopnu i moru.

Posebna prednost Rafala je što je jedva vidljiv na radarskim sistemima.

Prema specijalizovanom sajtu Tango.siks, kupovina 12 novih ovakvih aviona koštaće između 1,8 i 2,5 milijarde evra.

Preduslov da će se novi avioni uspešno koristiti jeste da postoji stručni kadar, s obzirom da je za eskadrilu od 12 letelica potrebno bar 15 do 22 pilota, ali i desetine tehničara.

• Koliko se budžet Srbije za 2024. godinu razlikuje od prethodnih
• Da li srpsko oružje stiže do Ukrajine - šta znamo do sada
• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku

Vučić nije precizirao odakle će biti nabavljen novac za kupovinu francuskih borbenih lovaca, ali je u Parizu rekao da „na računu imamo skoro četiri milijarde evra".

„Kupili bismo mi još, nije to problem, nego je problem što ne možemo da dovučemo u našu zemlju", dodao je.

Prema budžetu za 2024. godinu, Ministarstvo odbrane raspolaže sa oko 160 milijardi dinara plus 18 miliona kroz obveznice koje će, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, ići preko SDPR-a, a koje će biti uloženo u vojsku i namensku industriju.

SDPR je srpski državni proizvođač oružja, kao i posrednička kompanija za uvoz i izvoz opreme za odbranu.

Nuklearna energija

Jedna od važnijih tema u Parizu, kako je najavio Vučić, bila je i mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, jer se smatra da je to energija budućnosti.

Vučić je veliki zagovornik izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, tvrdeći da će obezbeđivanje struje u budućnosti biti veliki problem za zemlju.

On kaže da će stanovnici Srbije do 2050. godine trošiti četiri puta više električne energije nego danas.

„Šta god radili, kako god radili, nikakvu šansu nemamo, ako brzo ne krenemo u rešavanje tog problema. A rešavanje tog problema je jedino moguće izgradnjom velikih i malih nuklearki", rekao je ranije Vučić.

• Nuklearna elektrana u Srbiji: Koliko je atomska budućnost daleko
• Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
• „Ubili smo dve muve jednim udarcem": Isplati li se praviti struju u Srbiji pomoću sunčeve energije
• Električni automobili: Gde je Balkan u odnosu na Evropu

Veštačka inteligencija

Početkom marta ove godine, Vučić je objavio da će Srbija u naredne tri godine biti predsedavajuća i kopredsedavajuća Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), koje je ustanovljeno pre četiri godine na inicijativu Makrona i predsednika Vlade Kanade Džastina Trudoa.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je inicijativa koja teži da uspostavi globalne standarde i pravila za razvoj veštačke inteligencije, kao i da ubrza razvoj veštačke inteligencije globalno.

Sekretarijat GPAI je pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a ekspertski centri su u Montrealu i Parizu, dok će novi biti otvoren u Japanu.

• Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
• Hoće li veštačka inteligencija postati ‘bog’
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?

Srbija je primljena pre nešto više od godinu dana, kao jedna od 29 članica.

Među najznačajnijim članovima su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Indija, Japan, Južna Koreja, Brazil, Francuska, Nemačka i Turska.

Pogledajte video o Emanuelu Makronu:

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]