Medicina: Novi lek koji bi mogao da izleči hronični svrab

Šajen Bule je imala 18 godina i bila je na kraju prve godine koledža kad ju je, niotkuda, spopao neizdrživi svrab.

„Isprva sam mislila da bi mogao da bude ekcem, ali bio je mnogo jači", kaže ona.

„Nisam smela da se tuširam toplom vodom, nisam mogla da se usredsredim na domaće zadatke iz škole, nisam mogla da spavam jer sam morala da se češem skoro dva sata u krevetu. Morala bih da ustajem da se operem jer bih ostavljala tragove krvi na posteljini."

Šajen je postavljena dijagnoza prurigo nodularisa (PN), hronične inflamatorne kožne bolesti koja se prevodi kao „čvorići koji svrbe".

Ovo stanje jedno je od mnogih koje izazivaju hronični svrab - koji se medicinski definiše kao svrab koji traje duže od šest nedelja.

Hronični svrab se vezuje za dermatološke poremećaje kao što su ekcem, koprivnjača i psorijaza, ali i sa drugim zdravstvenim stanjima kao što su hronična bolest bubrega, insuficijencija jetre i limfoma.

U nekim slučajevima, hronični svrab može da potraje godinama.

Senzacija ume da dovodi do ludila.

• Vitiligo: Promene na koži koje vode od stida do prihvatanja
• Male boginje: Koji su simptomi i kako sprečiti zarazu
• Razmnožavaju se na našem licu, čiste nam kožu, ali im preti izumiranje

U Danteovom Paklu, lažovi su osuđivani na osmi krug pakla, gde su osećali „neizdrživi napad žestokog svraba koji ništa nije moglo da ublaži".

To je nešto sa čim bi oboleli od psorijaze mogli da se poistovete, budući da se svrab koji dolazi sa ovim stanjem poredi sa napadom crvenih mrava.

Pacijenti sa obolelom jetrom bi dobijali transplantaciju jer ne mogu da se izbore sa ovom senzacijom.

Neki oboleli od kancera prestaju da uzimaju lekove koji ih održavaju u životu zbog svraba koji taj lek može da izazove.

„Studije su pokazale da je hronični svrab jednako iscrpljujući kao hronični bol, ali ja čak tvrdim da je i više od toga", kaže Brajan Kim, kliničar i neuroimunolog sa Medicinskog fakulteta Ikan na Maunt Sinaiju u Njujorku.

„Kod hroničnog bola imate tupu bolnu senzaciju - to je kao bol jačine šest na skali od 10 koji ne prestaje - ali od njega možete da spavate.

„Hronični svrab je drugačiji zato što vam uopšte ne da mira. Oboleli ostaju budni čitavu noć češući se. Sa tog stanovišta ume značajnije da vam oteža život."

Međutim, uprkos njegovoj rasprostranjenosti, sve donedavno naučnici nisu razumeli šta izazova hronični svrab.

Akutni svrab, s druge strane, relativno je dobro shvaćen.

Ako vas ugrize komarac, ili dođete u kontakt sa koprivom, imune ćelije u koži ispuste histamine i druge faktore, koji se vežu za male receptore na površini čulnih nerava, nateravši ih da se aktiviraju i pošalju signal svraba do kičmene moždine i mozga.

Iako neprijatan, akutni svrab može da se izleči antihistaminicima ili topikalnim steroidima.

Ali antihistaminici ne deluju na hronični svrab.

Kao posledica toga, došlo je do vrlo malog napretka u lečenju svraba za 360 godina, kad je svrab prvi put medicinski definisan.

Jedan od razloga za ovo je što su naučnici bili ubeđeni da je svrab samo blaži oblik bola.

Ovo pogrešno shvatanje korene vuče iz ranih dvadesetih godina prošlog veka, kad je austrijsko-nemački psiholog Maks Fon Frej bušio kožu laboratorijskih učesnika sićušnim oštrim predmetima zvanim spikule.

On je otkrio da prvobitni osećaj bola prati naknadna senzacija svraba.

Međutim, 2007. godine, naučnici predvođeni Džou-Feng Šenom sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu, otkrili su specijalizovani receptor svraba na podskupu neurona (nervnih ćelija) u kičmenoj moždini.

Miševi bez tih receptora nisu mogli da osećaju svrab.

Bez obzira na to koliko su bili golicani ili iritirani, nisu se češali.

A opet su normalno osećali bol.

Drugim rečima, naučnici su pronašli gomilu neurona u kičmenoj moždini koji su konkretno prenosili senzaciju svraba do mozga.

U međuvremenu, istraživači su otkrili druge receptore i neurone specijalizovane za svrab.

Na primer, receptori spregnuti sa g-proteinom mogu se naći na čulnim neuronima koji premrežavaju kožu.

Oni projektuju direktno u mozak i čini se da igraju ključnu ulogu u prenosu svraba.

U međuvremenu, 2017. godine, Brajan Kim i kolege iz Centra za studije svraba i čulnih poremećaja sa Vašingtonskog univerziteta, otkrili su da upala kože može da izazove da imune ćelije ispuste hemijske mesindžere po imenu IL-4 i IL-13.

Ove hemikalije, poznate kao citokini, takođe se vezuju za čulne neurone u koži, izazivajući svrab.

„Jedna kul stvar u vezi sa radom Brajana Kima je ta da je otkrio da ne samo se ovi molekuli vezuju za neurone svraba, već spuštaju prag za druge molekule u koži da bi aktivirali neurone svraba, tako da su generalno senzitizovali ljude sa alergijama da više osećaju svrab", kaže Marlis Faset, profesorka dermatologije sa Kalifornijskog univerziteta, u San Francisku.

Faset se usredsredila na drugi „citokin svraba" IL-31, koji je takođe aktivirao neurone specijalizovane za svrab.

Prema Faset, rad koji će uskoro biti objavljen pokazuje da, baš kao i drugi citokini svraba, IL-31 takođe spušta prag neurona svraba, izazivajući da se oni aktiviraju češće i lakše.

• Sve što treba da znate o kremama za sunčanje
• Kako preživeti sezonu alergija na polen

U studiji iz 2023. godine, Faset je otkrila da pored toga što izaziva svrab, IL-31 takođe smanjuje obližnju inflamaciju tako da osećaj svraba postepeno umine.

Njen tim je uklonio gen kod miševa koji kodira IL-31, a potom izložio miševe grinjama kućne prašine, što je čest alergen koji izaziva svrab.

Kao što se i očekivalo, grinje nisu izazivale svrab kod miševa koji nisu imali IL-31.

Međutim, inflamacija u toj regiji skočila je u nebesa.

„Poznato je sada već 15 godina da kad ubrizgate IL-31 u kožu ili likvor miševa, životinja momentalno počne nekontrolisano da se češe", kaže Faset.

„Ali ono što je ostala dilema je da ako uklonite taj citokin za svrab, umesto da inflamacija u tkivu opadne, ona skače. I to nije imalo mnogo smisla, zato što u većini tkiva tamo gde zajedno postoje svrab i inflamacija, očekivali biste da se oni pomeraju zajedno."

Čini se da neuroni u koži koje aktivira IL-31 takođe ubijaju imunu reakciju, koja kontroliše inflamaciju.

Ovaj nalaz je važan zato što to znači da lekovi protiv svraba koji napadaju IL-31 mogu da imaju neželjena dejstva, dovevši do toga da se inflamacija otrgne kontroli.

Pogledajte video: Šta se desi kad antibiotici prestanu da deluju

Lečenje svraba

Na takvim lekovima se već radi.

Na primer, nemolizumab, koji gađa receptor IL-31 nedavno je završio faze 2 i 3 kliničkog ispitivanja za lečenje atopičnog dermatitisa (AD), oblik ekcema koji izaziva inflamaciju, suvoću i svrab na koži.

Ljudi koji pate od ovog iscrpljujućeg stanja već mogu da dobiju na recept dupilumab, lek koji je nedavno dobio dozvolu i koji inhibira receptore IL-4 i IL-13.

Drugi lekovi kao što su EP262, abrocitinib i upadacitinib takođe su u fazi 3 ispitivanja za lečenje AD-a.

EP262 blokira receptor spregnutesa g-proteinom X2 (MRGPRX2), dok abrocitinib i updacitinib utiču na puteve IL-4 i IL-13 inhibirajući receptor JAK1.

Druga stanja koja izazivaju svrab takođe mogu da imaju koristi od novih metoda lečenja.

Na primer, ove godine, Gil Josipovič, profesor dermatologije i lekar na Medicinskom fakultetu Univerziteta Miler, radio je sa Brajanom Kimom i drugima na završavanju dva ispitivanja faze 3 za upotrebu dupilumaba za lečenje PN, stanja od kog pati Šajen.

Posle 24 nedelje, 60 odsto učesnika koji su dobijali dupilumab doživeli su značajno smanjenje svraba, za razliku od 18,4 odsto učesnika koji su dobijali placebo.

Kao posledica ovoga, FDA je sada odobrila dupilumab za lečenje pacijenata koji boluju od PN-a.

„PN je jedno od stanja sa najjačim svrabom sa kojima se suočavaju dermatolozi i sve donedavno nije bilo dobrih metoda lečenja, tako da su se pacijenti mnogo patili", kaže Josipovič.

„Ovo je zanimljivo doba za naše pacijente. Oni se osećaju kao da su konačno dobili neku nadu.

„Imao sam mnogo pacijenata koji su bili strašno izmučeni i nesrećni, a oni su mi došli i rekli: 'Taj lek mi je promenio život'."

U međuvremenu, nova laboratorija Brajana Kima na Medicinskom fakultetu Ikan testira difelikefalin radi lečenja notalgije parestetike - nervnog poremećaja koji karakteriše uporni svrab u gornjem delu leđa.

Difelikefalin je već odobren od FDA za lečenje umerenog do teškog svraba povezanog sa hroničnom bolešću bubrega kod odraslih koji su podvrgnuti hemodijalizi.

Međutim, u ispitivanju faze 2, pokazalo se da je umereno efikasan i kod lečenja notalgije parestetike.

Zajedno, ovi lekovi pružaju nadu koje, sve donedavno, nije bilo.

„Osećam se kao ponovo svoja i mogu da nastavim da živim život najbolje što mogu", kaže Šajen, koja je bila jedna učesnica u Josipovičevom probnom ispitivanju.

„Ponekad me malo svrbi, ali samo na 10 minuta, kvalitet mog života je mnogo bolji nego što je bio", kaže ona.

Iako dupilumab ne pokriva sve pacijente, na horizontu se očekuje još lekova.

„Verujem da ćemo u narednih pet godina moći da kontrolišemo većinu ovih pacijenata, tako da je ovo veoma zahvalno vreme za doktore kao što sam ja koji se bave patnjom ovih pacijenata toliko godina", kaže Josipovič.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]