BBC News

Izrael i Palestinci: Hiljade ljudi na antivladinim protestima u Jerusalimu

Demonstranti traže prevremene izbore, ostavku premijera Netanjahua i oslobađanje svih zatvorenika koji su još u Gazi.

Izrael, protesti
Getty Images

Duboke političke podele u Izraelu, privremeno skrajnute posle napada palestinske ekstremističke grupe Hamas 7. oktobra 2023. godine, ponovo su vidljive.

Napad je izazvao šok i doneo privremeno nacionalno jedinstvo.

Šest meseci kasnije, hiljade demonstranata je ponovo na ulicama Izraela.

Rat je podstakao njihovu odlučnost da svrgnu premijera sa najdužim stažom - Benjamina Netanjahua.

Policija je u Jerusalimu koristila skank - supstancu neprijatnog mirisa koja se ispaljuje iz vodenog topa - kako bi rasterala demonstrante koji su blokirali bulevar Begin, glavnu gradsku saobraćajnicu.

Pre nešto više od godinu dana, u Izraelu su bile održavane najveće demonstracije protiv vlade poslednjih decenija, a povod su bili reforme pravosudnog sistema Benjamina Netanjahua.

Dobro poznate poruke kojima traže njegovu ostavku i prevremene izbore pojačane su novim zahtevima o hitnom dogovoru da se oslobodi oko 130 izraelskih talaca koji su i dalje zatočeni u Gazi.

Pretpostavlja se da su mnogi među njima mrtvi.

Njihove porodice i prijatelji, kao i veliki broj demonstranata, strahuju da će se taj broj povećati ako rat bude nastavljen.

Hiljade ljudi okupilo se ispred izraelskog parlamenta u nedelju uveče, 31. marta.

Katja Amorza, majka vojnika koji se bori u Gazi, spustila je na trenutak megafon.

„Ovde sam od osam ujutru.

„Poručujem Netanjahuu da će mi biti drago da mu kupim kartu u jednom pravcu, prvu klasu, da ode i da se ne vraća", govori Amorza.

„Poručujem mu i da povede sa sobom ljude koje je sam birao i postavljao u vladi.

„Oni su najgori deo našeg društva", dodala je.

Rabin Jehudah Glik prošao je pored nje.

On vodi kampanju za jevrejsku molitvu u oblasti koju Izraelci nazivaju Brdom hrama, mestu u Jerusalimu gde je treća najsvetija džamija - Al Aksa.

Rabin je rekao da su demonstranti zaboravili da je njihov pravi neprijatelj Hamas, a ne premijer.

„Mislim da je veoma popularan, zbog čega su ovi ljudi ogorčeni. Nisu voljni da prihvate da je on i dalje na vlasti iako oni protestuju protiv njega toliko dugo.

„Pozivam ih da dođu, protestuju i glasno i jasno kažu kako se osećaju, ali da paze da ne pređu tanku liniju između demokratije i anarhije", poručio je on.

Demonstranti i Netanjahuovi kritičari u zemljama koje inače podržavaju Izrael, veruju da su neprijatelji demokratije u njegovoj vladi, koaliciji koja zavisi od podrške ultranacionalističkih jevrejskih partija.

Među njima je i Religiozni cionizam, stranka koju vodi Bezalel Smotrih, ministar finansija.

Ohad Tal, jedan od njegovih poslanika, rekao je da je „naivno", verovati da će bilo šta osim što većeg vojnog pritiska naterati Hamas da oslobodi taoce.

„Nemojte se zavaravati. Hamas neće tako lako osloboditi zatvorenike. Nije tako jednostavno

„Da postoji dugme koje možete pritisnuti kojim se vraćaju svi zarobljenici, a da sve bude u redu, svaki Izraelac bi ga pritisnuo, ali to nije tako lako, kao što mislite", dodao je Tal.

Benjamin Netanjahu, aktuelni premijer, govorio je da on jedini koji može da zaštiti zemlju.

Mnogi Izraelci su mu verovali.

Uveravao je stanovnike da može da upravlja Palestincima, naseljava Jevreje na okupiranoj zemlji koju želi da pripoji državi, bez ustupaka i bilo kakvog žrtvovanja neophodnog za mirovni sporazum.

Sve se promenilo 7. oktobra kada je Hamas prešao graničnu ogradu.

Mnogi Izraelci smatraju da je premijer odgovoran za bezbednosne propuste koje su pomogle Hamasu da napadne zemlju sa tako razornim posledicama.

Za razliku od njegovih šefova bezbednosnih struktura koji su priznali da su napravili greške, Netanjahu nikada nije preuzeo odgovornost za propuste.

To je razbesnelo hiljade ljudi koji su u nedelju, 31. marta blokirali ulice u Jerusalimu.

Izraelci stariji od četrdeset godina pamte period kada Benjamin Netajnahu nije bio dominantna politička ličnost.

Prvobitno se pojavio kao elokventan izaslanik Izraela u Ujedinjenim nacijama.

Na čelu vlade našao se prvi put posle tesne pobede 1996, zato što se protivio mirovnom procesu u Oslu.

Poput sadašnjeg američkog plana o postizanju mira na Bliskom istoku, sporazumi iz Osla bazirali su se na ideji da je dopuštanje Palestincima da uspostave nezavisnu državu uz Izrael jedina nada da se okonča decenijski sukob Arapa i Jevreja oko zemlje između reke Jordan i Sredozemnog mora.

Protest, Izrael
Getty Images

Netajnahu se oduvek protivio osnivanju palestinske države.

Ljutito je odbacio američku stratešku podršku palestinskoj nezavisnosti - deo „velike pogodbe" da se sredi situacija na Bliskom istoku.

Njegovi kritičari tvrde da je oštro odbacivanje planova američkog predsednika Džozefa Bajdena o upravljanju Gaze posle rata, način kojim izraelski premijer želi da obezbedi stalnu podršku ekstremnog desnog krila.

Dejvid Agmon, penzionisani brigadni general izraelske vojske, jedan je od demonstranata ispred Kneseta (izraelske skupštine).

Vodio je premijersku kancelariju kada je Netanjahu prvi put izabran za tu funkciju.

„Ovo je najveća kriza od 1948. godine. Bio sam njegov prvi šef kabineta 1996. godine, poznajem ga. Posle tri meseca sam odlučio da odem, jer sam shvatio ko je - on je opasan po Izrael.

„On ne ume da odlučuje, boji se i jedino što zna jeste da besedi. Video sam i da je pod ženinim uticajem, shvatio sam njegove laži.

„Posle tri meseca sam mu rekao: 'Bibi, nisu ti potrebni pomoćnici, treba ti zamena'. Tada sam otišao", priseća se Agmon.

Dok su demonstranti još bili na ulicama, izraelski premijer je odbacio prevremene izbore i ponovio odlučnost da pokrene novu ofanzivu protiv Hamasovih snaga u Rafi, grada na jugu Gaze.

Aktuelni premijer je rekorder u preživljavanju i zastrašujući je borac.

Čak i ako se njegovim protivnicima ispuni želja za prevremenim izborima, sve manji broj odanih sledbenika izraelskog premijera veruje da bi on mogao da pobedi.

Izraelci nisu podeljeni po pitanju uništavanja Hamasa.

Taj ratni cilj ima ogromnu podršku.

Ali način na koji se rat vodi, i neuspeh u spasavanju i oslobađanju svih zarobljenika sve više pritiskaju Benjamina Netanjahua da se povuče.


Pogledajte i ovaj video


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]