BBC News
Izrael i Palestinci: Hiljade ljudi na antivladinim protestima u Jerusalimu
Demonstranti traže prevremene izbore, ostavku premijera Netanjahua i oslobađanje svih zatvorenika koji su još u Gazi.
Duboke političke podele u Izraelu, privremeno skrajnute posle napada palestinske ekstremističke grupe Hamas 7. oktobra 2023. godine, ponovo su vidljive.
Napad je izazvao šok i doneo privremeno nacionalno jedinstvo.
Šest meseci kasnije, hiljade demonstranata je ponovo na ulicama Izraela.
Rat je podstakao njihovu odlučnost da svrgnu premijera sa najdužim stažom - Benjamina Netanjahua.
Policija je u Jerusalimu koristila skank - supstancu neprijatnog mirisa koja se ispaljuje iz vodenog topa - kako bi rasterala demonstrante koji su blokirali bulevar Begin, glavnu gradsku saobraćajnicu.
- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
- Rođaci zarobljenih Izraelaca uhapšeni na protestu zbog prekida pregovora u Gazi
- Izrael prkosi saveznicima: Ne odustaje od invazije na Rafu, grad na jugu Gaze
Pre nešto više od godinu dana, u Izraelu su bile održavane najveće demonstracije protiv vlade poslednjih decenija, a povod su bili reforme pravosudnog sistema Benjamina Netanjahua.
Dobro poznate poruke kojima traže njegovu ostavku i prevremene izbore pojačane su novim zahtevima o hitnom dogovoru da se oslobodi oko 130 izraelskih talaca koji su i dalje zatočeni u Gazi.
Pretpostavlja se da su mnogi među njima mrtvi.
Njihove porodice i prijatelji, kao i veliki broj demonstranata, strahuju da će se taj broj povećati ako rat bude nastavljen.
Hiljade ljudi okupilo se ispred izraelskog parlamenta u nedelju uveče, 31. marta.
Katja Amorza, majka vojnika koji se bori u Gazi, spustila je na trenutak megafon.
„Ovde sam od osam ujutru.
„Poručujem Netanjahuu da će mi biti drago da mu kupim kartu u jednom pravcu, prvu klasu, da ode i da se ne vraća", govori Amorza.
„Poručujem mu i da povede sa sobom ljude koje je sam birao i postavljao u vladi.
„Oni su najgori deo našeg društva", dodala je.
Rabin Jehudah Glik prošao je pored nje.
On vodi kampanju za jevrejsku molitvu u oblasti koju Izraelci nazivaju Brdom hrama, mestu u Jerusalimu gde je treća najsvetija džamija - Al Aksa.
- Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba izraelske policije i Palestinaca
- Namerno izazivanje gladi u Gazi bi mogao da bude ratni zločin Izraela, kažu iz UN-a za BBC
- Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o hitnom prekidu vatre u Gazi
- Šta znači odluka Amerike o rezoluciji o Gazi: Bajden je prelomio
Rabin je rekao da su demonstranti zaboravili da je njihov pravi neprijatelj Hamas, a ne premijer.
„Mislim da je veoma popularan, zbog čega su ovi ljudi ogorčeni. Nisu voljni da prihvate da je on i dalje na vlasti iako oni protestuju protiv njega toliko dugo.
„Pozivam ih da dođu, protestuju i glasno i jasno kažu kako se osećaju, ali da paze da ne pređu tanku liniju između demokratije i anarhije", poručio je on.
Demonstranti i Netanjahuovi kritičari u zemljama koje inače podržavaju Izrael, veruju da su neprijatelji demokratije u njegovoj vladi, koaliciji koja zavisi od podrške ultranacionalističkih jevrejskih partija.
Među njima je i Religiozni cionizam, stranka koju vodi Bezalel Smotrih, ministar finansija.
Ohad Tal, jedan od njegovih poslanika, rekao je da je „naivno", verovati da će bilo šta osim što većeg vojnog pritiska naterati Hamas da oslobodi taoce.
„Nemojte se zavaravati. Hamas neće tako lako osloboditi zatvorenike. Nije tako jednostavno
„Da postoji dugme koje možete pritisnuti kojim se vraćaju svi zarobljenici, a da sve bude u redu, svaki Izraelac bi ga pritisnuo, ali to nije tako lako, kao što mislite", dodao je Tal.
- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
- Kako izraelska obaveštajna služba nije uspela da zaustavi masovni napad iz Gaze
- „Strah, glad i ućutkivanje": Oslobođeni Izraelci o danima dok su bili taoci Hamasa
- Oslobođeni izraelski talac: Hamasovi tamničari bili su „veoma, veoma svirepi“
Benjamin Netanjahu, aktuelni premijer, govorio je da on jedini koji može da zaštiti zemlju.
Mnogi Izraelci su mu verovali.
Uveravao je stanovnike da može da upravlja Palestincima, naseljava Jevreje na okupiranoj zemlji koju želi da pripoji državi, bez ustupaka i bilo kakvog žrtvovanja neophodnog za mirovni sporazum.
Sve se promenilo 7. oktobra kada je Hamas prešao graničnu ogradu.
Mnogi Izraelci smatraju da je premijer odgovoran za bezbednosne propuste koje su pomogle Hamasu da napadne zemlju sa tako razornim posledicama.
Za razliku od njegovih šefova bezbednosnih struktura koji su priznali da su napravili greške, Netanjahu nikada nije preuzeo odgovornost za propuste.
To je razbesnelo hiljade ljudi koji su u nedelju, 31. marta blokirali ulice u Jerusalimu.
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“
- Ko je ultradesničarski političar Itamar Ben Gvir, izraelski ministar za nacionalnu bezbednost
- Koliko je ujedinjen Izrael pod premijerom Benjaminom Netanjahuom
Izraelci stariji od četrdeset godina pamte period kada Benjamin Netajnahu nije bio dominantna politička ličnost.
Prvobitno se pojavio kao elokventan izaslanik Izraela u Ujedinjenim nacijama.
Na čelu vlade našao se prvi put posle tesne pobede 1996, zato što se protivio mirovnom procesu u Oslu.
Poput sadašnjeg američkog plana o postizanju mira na Bliskom istoku, sporazumi iz Osla bazirali su se na ideji da je dopuštanje Palestincima da uspostave nezavisnu državu uz Izrael jedina nada da se okonča decenijski sukob Arapa i Jevreja oko zemlje između reke Jordan i Sredozemnog mora.
Netajnahu se oduvek protivio osnivanju palestinske države.
Ljutito je odbacio američku stratešku podršku palestinskoj nezavisnosti - deo „velike pogodbe" da se sredi situacija na Bliskom istoku.
Njegovi kritičari tvrde da je oštro odbacivanje planova američkog predsednika Džozefa Bajdena o upravljanju Gaze posle rata, način kojim izraelski premijer želi da obezbedi stalnu podršku ekstremnog desnog krila.
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
- Šta predviđa plan Netanjahua za vreme posle rata u Gazi
Dejvid Agmon, penzionisani brigadni general izraelske vojske, jedan je od demonstranata ispred Kneseta (izraelske skupštine).
Vodio je premijersku kancelariju kada je Netanjahu prvi put izabran za tu funkciju.
„Ovo je najveća kriza od 1948. godine. Bio sam njegov prvi šef kabineta 1996. godine, poznajem ga. Posle tri meseca sam odlučio da odem, jer sam shvatio ko je - on je opasan po Izrael.
„On ne ume da odlučuje, boji se i jedino što zna jeste da besedi. Video sam i da je pod ženinim uticajem, shvatio sam njegove laži.
„Posle tri meseca sam mu rekao: 'Bibi, nisu ti potrebni pomoćnici, treba ti zamena'. Tada sam otišao", priseća se Agmon.
Dok su demonstranti još bili na ulicama, izraelski premijer je odbacio prevremene izbore i ponovio odlučnost da pokrene novu ofanzivu protiv Hamasovih snaga u Rafi, grada na jugu Gaze.
Aktuelni premijer je rekorder u preživljavanju i zastrašujući je borac.
Čak i ako se njegovim protivnicima ispuni želja za prevremenim izborima, sve manji broj odanih sledbenika izraelskog premijera veruje da bi on mogao da pobedi.
Izraelci nisu podeljeni po pitanju uništavanja Hamasa.
Taj ratni cilj ima ogromnu podršku.
Ali način na koji se rat vodi, i neuspeh u spasavanju i oslobađanju svih zarobljenika sve više pritiskaju Benjamina Netanjahua da se povuče.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]