Prolećni umor ili nešto ozbiljnije: Kada bi trebalo kod lekara ukoliko se osećamo umorno?

Istovremeno, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, saopštio je na svom zvaničnom sajtu da je „proleće godišnje doba koje nam, pored dužih sunčanih dana, donosi i osećaj umora, nedostatka energije, manjka koncentracije, nedostatka apetita, potrebe za spavanjem tokom dana“.

„Ovaj osećaj, poznat kao prolećni umor, često nas sprečava da uživamo u svemu onome što proleće sa sobom donosi. Našem organizmu je potrebno izvesno vreme da se prilagodi promeni klime do koje dolazi tokom prelaznog perioda, između zime i proleća, i upravo tada se javlja prolećni umor. Osećaj umora i iscrpljenosti, u ovom periodu, možemo umanjiti zdravom dnevnom rutinom“, navode u Batutu.

Šta je ključno?
Kako dodaju, pre svega treba da povedemo računa o načinu ishrane.

„Da bismo obezbedili našem telu energiju, ishrana mora da bude raznovrsna i bogata hranljivim materijama. Jaku, masnu, začinjenu hranu, koja je uobičajena u zimskom periodu, moramo zameniti hranom koja je bogata vitaminima i dijetnim vlaknima. U ishrani treba da bude zastupljeno sezonsko i jezgrasto voće, žitarice kao što su ovas, proso, kinoa, zatim povrće, kao što su mahunarke, zelena salata, spanać, zelje, blitva, rukola, brokoli, mlad luk, praziluk i rotkvice. Masne vrste mesa treba zameniti piletinom ili ćuretinom i ribom“, savetuju u tom Institutu.

Navode da treba unositi što više vode, ograničiti unos kofeina i izbaciti iz ishrane prerađenu hranu.

„Dan možemo započeti ovsenim pahuljicama ili ovsenom kašom sa dodatkom čia semenki, orašastih plodova, svežeg voća. Ručak može da se sastoji od čorbice od povrća, dinstanog mesa, barenog ili grilovanog povrća sa dosta raznovrsne sezonske salate koja može da nam bude i deo večere. Sa pravilno raspoređenim obrocima i jednom do dve voćne užine u toku dana, dovoljno sna i sa umerenom fizičkom aktivnošću, možemo sebi da pomognemo u savladavanju prolećnog umora“, navode u Batutu i pozivaju građane da dođu na pregled u Savetovalište za ishranu Instituta Batut, uz uz uput lekara opšte medicine iz doma zdravlja.

„To je jedini put“, saglasni su lekari za Danas.

Jedan od njih, koji je želeo da ostane anoniman „jer su sve to opšta mesta i svi to znaju“, kaže da je neophodno ukoliko osoba ima sve pobrojane simptome da se javi lekaru na pregeled.

Ipak, nije sve prolećni umor
„Lekar će ako je neophodno naložiti analizu krvi da bi se videlo da nisu u pitanju možda anemija, dijabetes ili slična stanja i bolesti koje, takođe, daju umor i ostale simptome koji se pripisiuju prolećnom umoru. Takođe, depresija je stanje koje ima slične fizičke manifestacije, uključujući i nesanicu. Kada se isključe sva druga stanja, tada bi moglo da se priča o prolećnom umoru“, kaže on i objašnjava zašto on nastaje:

„Tokom drastičnih promena vremena, kada se iz zime ulazi u proleće, organizam reaguje određenim nivoima pojedinih hormona. To može organizam da doživi kao svojevrsno opterećenje i osoba da oseća umor. Kada su ovolike vrućine od 30 stepeni krajem marta, može da dođe i do pada krvnog pritiska jer se krvni sudovi na toploti šire ukoliko sedimo na direktnom suncu. To stanje, osim drugih simptoma, može da prati i osećaj umora“.