Klimatske promene: Topljenje leda odraziće se na računanje vremena, upozoravaju naučnici

Klimatske promene uticaće na kretanje Zemlje, ali i na računanje vremena, pokazuje najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu Priroda (Nature).

Ubrzano topljenje Grenlanda i Antarktika povećava zapreminu svetskih mora.

To usporava Zemljinu rotaciju, ali se planeta i dalje kreće brže nego ranije.

Posledično, globalni merioci vremena će možda morati da oduzmu sekundu našim časovnicima, kasnije nego što bi inače to radili.

„Globalno zagrevanje već utiče na računanje vremena", piše u studiji.

• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Kako tumačiti sat koji otkucava vreme do „sudnjeg dana"
• Glečeri u Švajcarskoj izgubili desetinu zapremine za samo dve godine
• „Pući će kao šoferšajbna“ - dramatične promene glečera na Antarktiku

Koordinisano univerzalno vreme (UTC) kojim mnoge zemlje širom sveta regulišu časovnike, računa se na osnovu Zemljinog kretanja.

Međutim, rotacija naše planete nije konstantna što može da utiče na dužinu dana i noći.

Promene u tečnom jezgru Zemlje dovele su do toga da se ona okreće nešto brže.

Da bi se ovo ispravilo, globalnom satu je od 1970-ih dodato oko 27 prestupnih sekundi, a merioci vremena planiraju da po prvi put 2026. godine oduzmu sekundu.

To je poznato kao „negativna preskočena sekunda".

Nalazi studije pokazuju da je topljenje leda usled klimatskih promena delimično neutralizovalo to ubrzanje.

Ledeni bregovi gube masu pet puta brže nego pre 30 godina, što znači da sekunda ne mora da se oduzme sve do 2029. godine, dodaje se u istraživanju.

„Impresioniran sam, uradili smo nešto što merljivo menja Zemljino kretanje.

„Stvari se događaju bez presedana", rekao je Dankan Anju, autor istraživanja za NBC njuz.

• Do 2050. godine bez glečera u Africi, ali i na Durmitoru, upozorava UN
• Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati
• Džinovska santa leda se raspada u vodama Atlantika

Negativna preskočena sekunda se nikada ranije nije koristila, zato će njena upotreba „biti problem za računarske sisteme širom sveta bez presedana", upozoravaju naučnici.

„Ovo se nikada nije dogodilo i biće veliki izazov da se svi delovi globalne infrastrukture vremena usklade, pokazujući identičnu satnicu.

„Mnogi kompjuterski programi za prestupne sekunde pretpostavljaju da su one uvek pozitivne, što znači da bi u slučaju negativnih trebalo da se prepravljaju", navodi Anju, koji je i istraživač na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu za agenciju Frans pres.

Međutim, pojedini naučnici su skeptični po pitanju ove studije.

Demetrios Macakis, bivši glavni naučnik za vreme u američkoj Pomorskom opservatoriji, rekao je za agenciju Frans pres da je „Zemlja previše nepredvidiva da bismo bili sigurni" da će u skorije vreme biti potrebna negativna preskočena sekunda.

Ljudske aktivnosti poput sagorevanja fosilnih goriva utiču na porast svetskih temperatura, što se održava na životnu sredinu.

Najbolji primer za to je otapanje glečera i ledenih površina.

Pogledajte koliko brzo se glečer „Sudnjeg dana" topi

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]