Pravo glasa za Evropski parlament ima 376 miliona ljudi

Najviše predstavnika u EP (96) biraće građani Nemačke, zatim Francuzi koji će glasati za 79 evroparlamentaraca, dok su Italijani po tome na trećem mestu i izjašnjavaju se za 76 poslanika EP.

Bira se ukupno 720 poslanika Evropskog parlamenta, navodi Demostat.

Evropski parlament jedina je neposredno birana institucija EU i zakonodavno je telo Unije, a zajedno sa Savetom, Evropski parlament ima kontrolu nad budžetom i usvaja budžet.

Jedna od uloga parlamenta jeste i sprovođenje demokratskog nadzora nad Evropskom komisijom, uključujući pravo veta na imenovanje predsednika Evropske komisije i celokupnog sastava Komisije.

Evroparlamentarci imaju pravo da izglasaju nepoverenje Komisiji, a mogu i da politički nadziru sve druge institucije Unije.

Izbori za EP održavaju se na svakih pet godina, od 1979. godine, u svakoj državi članici Unije.

Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, gde se održavaju redovne mesečne plenarne sednice na kojima se i glasa.

Pripremne zakonodavne radnje, sednice parlamentarnih odbora i dodatne plenarne sednice odvijaju se u Briselu, iz praktičnih razloga, jer se tu nalaze i ostale institucije EU.

Dosadašnja praksa pokazala je da članovi EP glasaju po partijskim, a ne po nacionalnim linijama, iako nacionalne vlade neretko vrše pritiske na evroparlamentarce iz svojih zemalja.

Evropski parlament ima nadležnosti u postupku postavljanja izvršnog odbora Evropske centralne banke, a predsednik ECB je obavezan da evroposlanicima predstavi godišnji izveštaj, dodaje Demostat.

Evroposlanici biraju i evropskog ombudsmana, koji se bavi pritužbama javnosti na sve institucije.

Pored plata koje primaju za svoj rad u parlamentu, evroposlanici imaju i određene privilegije i imunitet, ali ne mogu da se pozovu na imunitet ukoliko se ispostavi da su počinili krivično delo.

U Evropskom parlamentu trenutno su zastupljeni poslanici iz sedam grupa – Evropska narodna partija, Progresivni savez socijalista i demokrata, “Obnovimo Evropu”, Zeleni, Evropski konzervativci i reformisti, “Identitet i demokratija”, i Levica.

Evroparlamentarci su organizovani prema političkoj pripadnosti, a ne prema nacionalnosti i deluju u okviru poslaničkih klubova.

Da bi se osnovao poslanički klub potrebno je da ima najmanje 23 člana i u njemu mora da bude zastupljena bar četvrtina država članica. Poslanik može da bude član samo jednog kluba, a postoje i evroposlanici koji su nezavisni.