Trebješanin: Mladi se sve više osećaju usamljeno

Usamljenost postaje nešto što je veoma rasprostranjeno. Kako je za Boom 93 objasnio Trebješanin, kada je imao jedno predavanje o usamljenosti, očekivao je da tu i neće biti baš puno ljudi, već nekolicina njih koji su usamljeni. Međutim, bila je prepuna sala i bilo je dosta mladih ljudi.

,,Tada sam shvatio da usamljenost nije nešto što se odigrava samo u nekom starijem dobu. Na primer, deca porastu, pa ostaju bez prijatelja. U stvari su i mladi veoma usamljeni‘’, rekao je Trebješanin. 

Kako kaže, mladi imaju sve više fiktivnih prijatelja na Fejsbuku i Instagramu, te se sve više osećaju suštinski usamljeno.

,,Kada se pogleda savremena kultura, gde postoji mogućnost da imate vezu, da se konektujete sa hiljadama ljudi, vi tada nemate neposredan dodir i kontakt, nego je sve to u stvari jedna fikcija, jedan virtuelni svet’’, navodi on. 

Kako objašnjava Trebješanin, naša civilizacija je ustrojena takmičarski: ako drugi ne izgubi, vi nećete pobediti, a ako taj drugi uspe, onda vam je zauzeo mesto i sl.

,,To su društveni uslovi u kojima ljudi odrastaju. Naravno, tu je i ona sebičnost, tu je okrenutost i egocentričnost, kako je čovek sebi najvažniji. Takođe, imate trista nekih pokreta za samorazvoj, rad na sebi i tako dalje, a zanemaruju se odnosi sa drugim ljudima’’, naveo je Žarko. 

Prema njegovim rečima, jedan od razloga što ljudi danas mnogo manje razmišljaju o svrsi i smislu života jeste dominacija utilitarnih i materijalističkih vrednosti.

"Potcenjuje se ono što je duhovno. Naravno, to dovodi do toga da se čovek, kada stvarno ostvari te ciljeve – ima stan, kola, možda čak i neku vikendicu, ima novca – pita da li je to zaista sve. Onda dolazi kriza i osećanje besmislenosti’’, kaže Trebješanin.

Pitali smo ga koliko je za pronalaženje smisla života važna umetnost.

Kako kaže, umetnost je pre svega jedna duhovna tvorevina koja je okrenuta nečemu što je iznad onoga što je svakodnevno, što je banalno, te da je bilo koja umetnost, pogotovo književnost, slikarstvo, film, muzika, okrenuta upravo emocionalnoj i duhovnoj strani čoveka.

,,Čovek čak ne mora da se bavi umetnošću i da stvara. Dovoljno je da uživa u umetnosti i da oseća kako njegov život ima neku vrednost, ima smisla, da se uzdiže iznad onoga što je banalno, trivijalno, svakodnevno’’, navodi prof. Trebješanin. 

Poslednjih godina čovečanstvo se suočava sa mnogim neprilikama i tragedijama – od korone, ratova, masovnih ubistava u našem društvu, do nedavnog terorističkog napada u Moskvi. Upitali smo Trebješanina koliko ova konstantna okruženost lošim vestima utiče da se kod čoveka razviju različiti strahovi, da se čovek odvoji od društva i koliko to doprinosi razvoju depresije.

,,Spomenuću Junga koji je odavno govorio upravo o tome, gde kaže da je mnogo strašnije od tih ratova, zemljotresa i mnogih virusa, psihička epidemija. Depresija je jedna vrsta pandemije. To je sada toliko rasprostranjeno", rekao je Trebješanin. 

Kako ističe, interesantno je i paradoksalno da depresije najviše ima u najrazvijenijim zemljama. 

,,Najviše alkoholizma, droge, depresije ima upravo u tim zemljama gde je blagostanje, gde mi mislimo da bi bilo divno tamo živeti. To su npr. Švedska, Danska i Amerika. To sada izbija i postaje jedna ozbiljna opasnost. Kako kaže Jung, najveća opasnost čoveku preti od samog čoveka. Neophodno je upravo to da mnogo bolje upoznamo sebe, jer više znamo o kosmosu, o makrokosmosu, o atomima, nego što znamo sami o sebi’’, zaključuje Žarko Trebješanin.

Tribinu su organizovali učenici Požarevačke gimnazije, Dušan Cvejić i Lazar Milovanović, u saradnji sa Narodnim muzejom u Požarevcu. Intervju sa Cvejićem i Milovanovićem pročitajte na LINKU.