Nenad Ž. Milošević: Čitajte šta god može da pobudi ljudsko u vama

Nenad Milošević je autor četiri zbirke pesama: ,,Devet strana sveta” u knjizi ,,Dvoknjižje’’,, koju je objavio sa Milošem Marjanovićem, ,,Soneti svemira”, ,,Bukvar snohvatica” i ,,Nebeski dečak”. 

Kako kaže u intervjuu za Boom 93, poeziju je počeo da piše jako rano. Pisao je još u osnovnoj školi, ali to ne bi ubrajao u ozbiljnu poeziju, koju je počeo da piše u srednjoj školi i tokom studiranja.

,,Možda je inspiracija bila u tome što sam čitao. Kako sam čitao određene autore, tako sam i ja sazrevao i tražio nove pesničke svetove. Gledao sam na koji način ću pisati i gde ću pronaći svoju poetiku. To traganje je trajalo jako dugo, sve do 2019. godine kada sam, mislim, sazreo i našao svoj stil pisanja, što u poeziji, što u prozi, što u drami”, rekao je Milošević. 

Neretko se događa da oni koji pišu bilo poeziju, bilo prozu, svoj rad dele samo sa svojim najbližima, u strahu da nije dovoljno dobar i potrebno im je puno vremena kako bi se ohrabrili i objavili svoja dela. Nenada Miloševića pitali smo da li je i on ovo doživeo.

,,Tokom srednjoškolskih i studentskih dana, imao sam taj strah i vrlo često je sve što bih napisao, završavalo u nekoj fioci, što je prirodan proces. Kad pišete nešto što je intimno, što je deo vašeg misaonog i emotivnog sveta, nećete to lako podeliti sa drugima. Podelićete možda najpre sa najbližima, a onda i sa ljudima za koje mislite da bi voleli da pročitaju ono što vi pišete. Međutim, tu leži i potencijalna zamka, zato što pesnik ne treba da piše za nekog i da se prilagođava ukusu publike, nego unutrašnjoj potrebi da istraži svoj svet i podeli ono najdragocenije u njemu sa papirom, pa tek onda i sa drugima”, kaže Milošević.

Prema njegovim rečima, ,,otvaranje” je imao pre svega zahvaljujući koleginicama koje pišu i drugim autorima koje je, u međuvremenu, upoznao.

,,Neću reći da sam upoređivao svoje i tuđe stvaralaštvo, ali kada sam dobio potvrdu da i moji stihovi imaju svoju misaonu težinu, počeo sam da ih slobodnije delim sa drugima. Često se kaže da poezija živi u malim zatvorenim elitističkim krugovima. Rekao bih da danas više nije tako. Digitalni svet Instagrama i društvenih mreža pokazuje da mladi pesnici danas oživljavaju svoju poeziju kojoj nije mesto samo na papiru. Stihovi su dobili digitalna krila i danas veoma brzo lete među ljudima različite starosne dobi. Na njima je, kao potencijalnim čitaocima, gde će ih dalje taj let odvesti”, smatra Milošević. 

Na pitanje na koje autore se ugledao dok nije pronašao svoju poetiku Milošević odgovara da mlad čovek prođe od romantizma, pa do savremenog perioda.

,,Kao što i danas mladi autori počinju od Puškina, Jesenjina, uz kasnije upoznavanje i čitalačko istraživanje poetike Branka Miljkovića, Miodraga Pavlovića ili Vaska Pope, sličan je bio i moj put. Prošle godine razgovarao sam sa mladim pesnicima na Festivalu poezije mladih u Vrbasu. I od njih sam dobio slične komentare  – čita se Branko Miljković, čita se Ivan V. Lalić, to su pesnici koji formiraju početke pesničkog izražavanja", rekao je Milošević. 

Kako kaže, ljubavne i refleksivne teme najčešće su u njegovom stvaralaštvu. 

,,Ako se vratimo počecima poezije, ona ne može bez teme ljubavi. I mlad čovek želi da kaže nešto kada se prvi put zaljubi, kada mu se neko dopadne, kada se prvi put razočara, kada je prvi put ushićen. Nakon toga može da oseti dublju vezu sa zemljom u kojoj živi, a onda iskaže i brigu zbog nečega što ga tišti u toj istoj zemlji. Tako nastaju i satirične i socijalne pesme, iz želje da, pevajući o društvenoj stvarnosti, pokušamo da osvestimo kako sebe sami, tako i druge ljude, gde živimo, kako možemo da živimo i šta kao jedinke o tome možemo da kažemo naglas. Pri tom, poezija nije način da sugerišete nekome šta treba da uradi, nego da osvestite sebe i svoje mesto u svetu koji vas okružuje”, kaže Milošević.

Pored poezije, Nenad Milošević piše i prozu i dramu. Prva knjiga koju je objavio bio je dečji roman ,,Rino Star i Mordaksov san”.

,,Osećanje je tada bio vrlo specifično jer, kada ste mlad čovek i imate 17 godina, mislite da je ceo svet vaš. Mislite da ste napisali nešto najbolje i najpametnije, ali dalje iskustvo negira ispravnost takvog razmišljanja”, rekao je Milošević.

Prva pesnička zbirka koju je objavio je ,,Devet strana sveta”. Objavljena je u okviru ,,Dvoknjižja” sa Milošem Marjanovićem, u izdanju Književnih vertikala iz Beograda.

,,Zapravo, nisam ni znao da će ta zbirka biti objavljena. Poslao sam deo svog stvaralaštva iz fakultetskih dana na konkurs Književnih vertikala, na kome se tražila eksperimentalna poezija. Dopalo mi se što postoje pesnički konkursi koji su tematski bazirani na pisanju eksperimentalne poezije, a nakon toga sam uvideo da je savremena poezija puna eksperimenata. To je bila potvrda da nastavim da istražujem nove načine pesničkog izražavanja, pored tradicionalnog pevanja, kome, u izvesnoj meri, pripadam”, navodi Milošević. 

U decembru 2023. godine, u Narodnoj biblioteci ,,Ilija M. Petrović” Požarevac, održana je promocija Miloševićeve nove pesničke zbirke ,,Nebeski dečak”. 

Kada su u pitanju komentari njegove čitalačke publike, Milošević kaže da preovladava osećanje da je u pitanju intimna lirika. 

,,Možda i nema potrebe da se razgovara o njoj, jer ona se oseća. Znate, teško neko može da vam kaže, kada prepozna ili oseti o čemu pišete, da ne treba da pišete iskreno o sebi, naročito ukoliko je pitanju osoba koja vas dobro poznaje. Postoje ona podrazumevana osećanja koja su nam urođena ili ih stičemo odrastanjem. A o njima niko ne treba da vam govori mnogo naglas. Tada poezija govori i o pesniku i o njegovom čitaocu”, rekao je Milošević. 

Prema njegovim rečima, to je najintimnija lirika koju je do sada objavio. 

,,Ranije sam uglavnom pisao refleksivnu intelektualnu poeziju, a ona nije dopirala do čitalaca onako kako sam očekivao. To ne znači da vaši stihovi treba da udovoljavaju nečijim očekivanjima. Za mene je zbirka ,,Nebeski dečak’’ veoma važna, zato što je deo onoga što sam proživeo, jednog iskustva koje je bilo i bolno, u nekim trenucima i lepo, i čitalac to može da oseti. Stihovi zbirke su prilično pristupačni za čitaoce, što se osetilo i na promociji na kojoj smo i publika i ja na trenutak zajedno živeli i osećali delić mog poetskog dnevnika”, kaže Milošević. 

Za svoj rad Nenad Milošević je i nagrađivan.

,,Jako mi je draga nagrada Vidovdanski cvet, zato što pokazuje jednu paradoksalnu situaciju. Najmanji broj pesama koje sam napisao do sada su rodoljubive, a dobio sam nagradu upravo za rodoljubivu pesmu ,,Vidovica’’. Druga nagrada je, zapravo, pohvala, ali mi je podjednako draga kao i nagrada. To je pohvala ASoglas izdavaštva u okviru Drinskih književnih susreta, konkursa za najbolji roman, za najbolju knjigu dečjeg stvaralaštva, najbolju zbirku pesama i zbirku pripovedaka. Ja sam se tu pojavio dečjim romanom. Dečji roman ,,Rino Star i Mordaksov san’’ bio je, inače, i prva knjiga koju sam 2006. objavio, a sada se, s radošću vraćam knjizi za decu i mlade. U pitanju je roman ,,Školomeri”. Kada je na ovom konkursu pohvaljen, posle dosta mojih pokušaja da ga objavim, meni je to mnogo značilo, kao i komentari koje sam dobio od kritičara Miloša Živkovića, autora prikaza knjige, i urednika Dejana Spasojevića”, rekao je Milošević.

Njegova proza i poezija su, kako navodi, vrlo povezane. 

,,Kada sam objavio ’Nebeskog dečaka’, u opisu knjige sam napisao da je zbirka pesama deo dvoknjižja, pošto postoji zbirka pripovedaka koja se zove ’Zimničari’. Te dve zbirke jako lepo komuniciraju. Čitalac ne mora nužno da  čita i jednu i drugu knjigu, iako su one tematski i motivski povezne. Volim da pravim konceptualne zbirke, u okviru kojih postoje povezane pesme, na koje će se opet nadovezati sledeća knjiga, bez obzira na žanr kome pripada. To je uticaj Bodlera, Pope i Borhesa, koji voli da traži analogije i povezuje sve što na prvi pogled uopšte nije blisko, a, zapravo je, ekspresionistički povezano”, kaže Milošević.

Kako je rekao u intervjuu, od prošle godine nije pisao pesme. 

,,Vratio sam se prozi i iščitavanju onoga što sam ranije pisao, kao i romanu koji bih želeo da preradim. Mislim da treba da se odmorim od poezije, ma kako to zvučalo. Zbirkom ‘Nebeski dečak’ došao sam do nekog vrhunca u potrebi da pevam i da teskobu, radost i sumnju stavim na papir. Sve dok nasušna potreba da se peva ne nastavi neku novu poetsku priču dalje”, navodi Milošević. 

Nenad Milošević profesor je srpskog jezika i književnosti u Požarevačkoj gimnaziji. Kako kaže, teško je govoriti o zainteresovanosti učenika za poeziju.

,,Nama je program nastave prilično opterećen i nije krojen po meri učenika. Imate, recimo, jednu paradoksalnu situaciju da se u trećoj godini celog prvog polugodišta obrađuje poezija, a onda u drugom polugodištu dolaze romani. To je jedna kontradiktornost u programu koju učenici osete, postavljajući pomalo šaljivo pitanje da li oni treba da čitaju i uče  samo srpski. Naravno da ne treba da bude tako. Gde je onda tu mesto istinskom razumevanju poezije i uživanju u njoj? Naročito ako im se poezija ne približava kako treba”, smatra Milošević. 

Kako bi učenicima makar određene autore približio, obrađuje ih kroz kreativne radionice i  mini-projekte. 

,,Kad smo pre dve godine radili Bodlera, imao sam dva odeljenja treće godine i ideja je bila da mi napišemo novu zbirku ’Cveće zla’, koju je Bodler objavio 1857. godine, tako što sam im sugerisao da pročitaju neke Bodlerove pesme koje nisu u programu i da, uz to, pročitaju i nekoliko pesama po želji iz njegove zbirke. Nakon toga bili su podeljeni u grupe i svako je dobio temu jednog cveta. Cilj je bio da učenici pokušaju da napišu pesmu u duhu poetike simbolizma i Bodlera, na način na koji umeju. Oni nisu pesnici, nisu pisci. Međutim, zajedničkim radom, uspeli su da stvore male stihovane tvorevine na zadate teme (zumbul, narcis, krin, ruža, hibiskus…). Pri tom, pokrenuli su ozbiljne teme, koje imaju veze i sa današnjicom, a ne samo sa krajem 19. veka, kada je živeo i stvarao u Šarl Bodler”, kaže Milošević.

Na sličan način pristupio je i obradi nadrealističke poezije, koja je, prema njegovim rečima, učenicima prilično nepoznata.

,,U programu imate jednu pesmu koja nije reprezentativan primer nadrealističke poezije. Ja onda izađem iz programa i dam im primer tipične nadrealističke pesme. Oni to pročitaju za domaći, uz razumljivu dozu začudnosti jer im ono što čitaju nije najjasnije. Zatim im dam jednu dugu rečenicu, koja ima 30-ak reči koje su nepovezane. Svaki učenik treba da napiše po 4 stiha na svoju zadatu reč, ali tako što će se svaki sledeći učenik nadovezati na ta 4 stiha, dok zajedno ne izvedu stotinak stihova koji odgovaraju na temu zadate rečenice, u duhu nadrealizma. Oni su se lepo poigravali rečima koje su dobili, upravo onako kako su čitali u pesmi koju su dobili za domaći zadatak. Dobili smo zanimljive tvorevine na nivou dva odeljenja, koje su bile objavljene u školskom časopisu ’Razvitak’’’, navodi Milošević.

Prema njegovom mišljenju, poezija koja je najprijemčivija učenicima, pripada moderni, međuratnoj i savremenoj književnosti, jer je to poezija koju mogu da osete. 

,,Oni mogu da osete Branka Miljkovića. Mogu da osete Vaska Popu. Svake godine kod maturanata imamo jako dobar prijem poezije Vaska Pope i njegove zbirke pesama ’Kora’, koja na trenutak deluje nejasna, pošto su u pitanju kratke pesme bez znakova interpunkcije. Međutim, učenici osete da Popa peva o čoveku, o tome da čovek može da bude poput kaktusa, kestena, patke, konja, u zavisnosti od svog karaktera ili situacije u kojoj se nađe, sa čime se i mlad čovek u srednjoškolskom uzrastu lako poistovećuje”, rekao je Milošević. 

Kada je u pitanju razumevanje narodne književnosti, Milošević kaže da čitanke nude mogućnost da se one lakše razumeju, budući da nude objašnjenje pojmova, ali jezik ipak nekada može učenicima predstavljati problem.

,,Mi smo, recimo, pre tri-četiri generacije imali situaciju da pesmu ’Banović Strahinja’, koja je jako duga, čitamo na času, iako ona treba da se pročita kod kuće, uz odgovarajuće istraživačke zadatke. Sadašnja generacija prvaka bolje se snašla u čitanju i razumevanju ove epske pesme. Dakle, i čitanje pomalo zavisi od generacija. Možda sa tim ima veze korona i udaljavanje od  tradicionalnog oblika nastave u periodu pandemije. Moj utisak je da učenici vole narodnu književnost. Dobro je što u programu nastave srednjih škola, postoje narodne pesme koje se rade i u osnovnoj školi, te je i razumevanje stihova lakše kada želite da proširite poznavanje pojmova u vezi sa konkretnom pesmom. Ali zato, kad dođemo do srednjovekovne književnosti, razumevanje pročitanog je znatno otežano”, kaže Milošević. 

Kako navodi, u generaciji kojoj predaje ima tri učenice koje pišu poeziju. 

,,Ima ih još, samo što oni ne govore javno i treba dopreti do tih učenika. Nikada ne insistiram na tome da oni nešto moraju da napišu. Takvoj deci pristupam suptilno, dok se ne oslobode i ne požele sami da napisano podele sa drugima, uz postupno izgrađivanje njihovog načina pisanja”, kaže Milošević. 

Prošlogodišnju maturantkinju Dunju Vulić, koja je upisala Filološki fakultet, četiri godine pratio je kao njen profesor, a kao mentor i na Festivalu poezije mladih u Vrbasu. 

„Ona je u sedamnaestoj godini pokazala neverovatan pristup poeziji. Na Festivalu poezije mladih u Vrbasu pokazala je da može da stane rame uz rame sa mladim pesnicima koji su bili na tom festivalu. Objavila je zbirku pesama ‘Kuća na drvetu’, ali ćete tek čuti za njeno stvaralaštvo. Među mladima koji su sada prva ili druga godina, imamo mlade ljude koji pišu ozbiljne stihove. Prepoznajem izuzetan talenat kod tri učenice. Ima i onih neotkrivenih nebrušenih dijamanata, ali polako. Poezija ne traži trčanje, nije ona maraton od 40 kilometara. Otkrivanje sebe u poeziji mnogo duže traje”, rekao je Milošević. 

U Požarevačkoj gimnaziji Svetski dan poezije biće obeležen tradicionalno – organizovanjem školske smotre recitatora. 

,,I ove godine imamo dosta prvaka koji su zainteresovani za recitovanje. Imamo i one koji su već tradicionalno tu, koji su nekada bili prva ili druga godina. Svetski dan poezije biće obeležen školski, toplo, uz decu koja su zainteresovana za stihove i muziku. U nedelju nas očekuje i opštinska smotra recitatora”, navodi Milošević.

Nenada Miloševića pitali smo da čitaocima Portala Boom 93 preporuči pet zbirki domaćih i pet zbirki stranih pesnika koje bi svako trebalo da pročita.

,,Nikada nisam voleo da preporučujem konkretne naslove. Konkretne pesnike možda i mogu. Pomalo je nezahvalno kada date nekome imperativ šta bi trebalo da pročita”, rekao je Miloševič. 

Kako kaže, ono što bi dao kao preporuku uvek  bi bilo u skladu sa njegovom ličnošću, karakterom i time šta on voli da čita. 

,,Ako se vodimo imperativima, mogao bih da kažem da bi trebalo da čitate Vaska Popu i bilo koju njegovu pesmu,  Miodraga Pavlovića i ,,87 pesama”, Branka Miljkovića i zbirku “Vatra i ništa”. Mogao bih da kažem čitajte Puškina, čitajte Jesenjina, to su pesnici koji pobuđuju romantično u vama. Čitajte Tagoru i čeznite da nekome kažete najlepše reči. Čitajte i Šimborsku, poljsku pesnikinju, koja ima divnu zbirku pesama ,,101 pesma”. Ipak, prepustio bih svima koji će čitati ovaj intervju da ne doživljavaju poeziju kao trebanje. Ona je unutrašnja potreba koju treba da negujemo. Ako imate tu potrebu, pročitaćete makar i dva stiha nekog pesnika. Ako još pritom nešto osetite u vezi sa time što ste pročitali, onda ćete učiniti nešto što ja zovem očovečenje. Naći ćete ljudsku dimenziju sebe u nekom osećanju, nekoj misli koju je pesnik probudio u vama. Da li ćete osetiti ono što je osetio i pesnik? To nije nužnost. Ne doživljavamo svet svi na isti način. Ali, lepo je da čitamo o njemu, u pesmama i pričama, i da znamo kako ćemo se poneti u situaciji kada nas sretne osećanje prepoznato u nekom delu”, naveo je Milošević. 

Nenad Milošević navodi kako mnogo toga ima i na internetu, kao i na Instagramu. Čitaocima je preporučio blogspot Hyperborea.

,,Na njemu su okupljeni pesnici sveta, naši pesnici, mladi i stariji. Tu možete da pročitate mnogo toga što je pisao jedan mladi Rade Šupić, koji je meni skrenuo pažnju prošle godine u Vrbasu. On je jedan izuzetan mladi pesnik o kome ćemo tek slušati, a već je objavio dve zbirke pesama. Tamo ćete pročitati i Šimona Cubotu, koji je već nagrađen u Vrbasu. Takođe je izuzetan mladi pesnik. Tamo ćete čuti i za ime Anđele Pendić, Maše Seničić, Ane Ilić, a uskoro i Dunje Vulić. Mogu da je preporučim zato što ne samo da je naše gore list, iz Kostolca, nego je mlada pesnikinja koja će svoje najbolje stihove i reči ponuditi kako se bude formirala i kao stručnjak i pisac”, navodi Milošević. 

Poručuje svima da čitaju šta god može da pobudi ono ljudsko u njima i u čemu pronalaze sebe. 

,,Nije poezija samo deo poruke - čitajmo jer moramo da čitamo, nego pronađimo sebe u tome što čitamo. Ako ne čitamo, teško se čovek pronalazi u svetu koji je mnogo zalutao u digitalno, a manje u ljudsko”, zaključuje Milošević.

Unesko je Svetski dan poezije proglasio 1999. godine. Unesko je Svetski dan poezije prepoznao kao mogućnost i način da se izrazi jedinstvo u kreativnosti ljudskog uma. Poezija je univerzalna umetnost, budući da su osećanja, misli i pitanja koja su u poeziju utkana zajednička svim ljudima, bez obzira na jezik kojim govore ili mesto na kom se nalaze.

Svetski dan poezije je prilika da se oda počast pesnicima, oživi usmena tradicija recitala, promoviše čitanje, pisanje i proučavanje poezije, da se podstakne dijalog između poezije i drugih umetnosti kao što su pozorište, ples, muzika i slikarstvo, i promoviše vidljivost poezije u medijima.

U Srbiji se obeležava od 2001. godine, kada je Kulturni centar Beograd počeo da organizuje festival „Svetski dan(i) poezije”.