Svetski dan šuma: Bolest i čovek najveći neprijatelji zelenila u Srbiji

Svaki dan, gotovo u isto vreme pred zoru, Svetozar Petrović iz Mladenovca, beogradske prigradske opštine, obilazi šumu koja je u njegovom vlasništvu već 20 godina.

Šuma je hrastova, na obroncima planine Kosmaj.

„Drveće je veliko, kvalitetno, a u nekim delovima krošnje su toliko guste, da se sunce jedva probija.

„Uživam u svakoj šetnji, a šetnja mi je potrebna, ne samo zbog zdravlja, već i zbog lopova, jer samo čekaju priliku da poseku kad vide da nema nikog", priča Petrović za BBC na srpskom.

• 'Šumsko zlato' koje kriju šišarke u Srbiji
• Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas"
• Josif Pančić i priča o omorici - „ledenoj lepotici"
• Otkrivena najstarija šuma na svetu, tvrde naučnici

Njegovi hrastovi bujaju u delu Srbije koji je dobro pošumljen.

Ne kao pre dve ili tri decenije, kaže, ali stabala ima.

Ipak, sumorna statistika pokazuje da planeta obeležava još jedan Međunarodni dan šuma dok svake godine zbog seče nestane više od 10 miliona hektara, što je površina od oko 14 miliona fudbalskih terena.

Uz to, insekti oštete oko 35 miliona hektara šume u svetu.

Koliko je Srbije pod šumom?

Podaci su raznoliki.

„Ukupna površina pod šumama u Srbiji je 39,1 odsto, što je iznad svetskog proseka od 30 odsto, a u granicama evropskog, koji je 39 odsto", navode u Upravi za šume pri Ministarstvu poljoprivrede Srbije za BBC na srpskom.

Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023, u Srbiji je 48,2 odsto manje površina pod šumom nego 2018. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

Ovaj procenat se, međutim, odnosi na šume koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima, jer su samo one bile pod lupom statističara.

„Stanovnici i firme koji su vlasnici šuma, a nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, nisu bili obuhvaćeni ovim popisom.

„Do značajnog pada površine pod šumom na gazdinstvima došlo je jer mnoge kompanije koje raspolažu šumama više ne koriste poljoprivredno zemljište i samim tim se nisu našle na ovom popisu", objašnjavaju statističari razliku u procentima.

Statistika pokazuje i drugačije podatke o pošumljenosti - oko 29 odsto, kažu iz Republičkog zavoda za BBC na srpskom.

Podaci su različiti jer su stari desetak godina, a tada u statistiku nisu ulazile lošije šume i šikare, objašnjava Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

„Procenat pod šumama je negde oko 34 odsto, a najnoviji rezultati bi trebalo uskoro da budu objavljeni, pa će se tu sve uvrstiti", kaže.

Klimatske promene su, uz čoveka, vodeći neprijatelji šuma u celom svetu.

„Klima ostavlja posledice na vitalnost, zdravstveno stanje, rasprostranjenost drveća, ali i dovodi do požara, pojave bolesti i degradacije zemljišta", ukazuje Stajić.

U Srbiji postoji pet nacionalnih parkova, a jedan od njih, NP Kopaonik, muku muči sa štetočinom potkornjakom koji uništava stabla smrče.

„Uz štetočinu potkornjak, drveće boluje i od truleži korena, koju izaziva gljiva.

„Potkornjak izaziva sušenje šuma u kojima preovladava smrča", kaže Mirko Dugalić iz ovog Nacionalnog parka.

Pogledajte video: Šta su mini šume

Ćelava Vojvodina i šumovita Šumadija

Najviše šuma u Srbiji je na jugu i istoku - 41 odsto teritorije u Šumadiji, na zapadu oko 37 odsto, u regionu Beograda 19 i u Vojvodini tek sedam odsto tla pod šumom, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Procenat šumovitosti se tokom vekova i decenija značajno menjao, objašnjavaju u Upravi za šume Srbije.

„Na prelazu između 18. i 19. veka, tadašnja površina Srbija bila je skoro 80 odsto pod šumama, da bi prema podacima iz 1939. godine pala na 17 odsto.

„Ratovi, gradnja i krčenje šuma kako bi ta mesta postala poljoprivredno zemljište, glavni su krivci za to", kažu u Upravi.

Tek posle Drugog svetskog rata, počelo je pošumljavanje zemljišta, da bi se došlo do sadašnjih 39 odsto, prema podacima poslednje Nacionalne inventure, popisa šuma.

„Povećanjem šumovitosti u Srbiji ublažava se štetno dejstvo efekta staklene bašte, proizvodnja kiseonika, prečišćavanje zagađenog vazduha i obezbeđuje se prostor za odmor i rekreaciju", ističu u Upravi za šume.

• Sadnja drveća - najveći svetski poduhvati
• Gde vidiš mesto, tu drvo posadi - da li je baš tako lako
• Senegalac u misiji sadnje pet miliona stabala

Srbija je srednje pošumljena zemlja, objašnjavaju stručnjaci.

Pošumljavanje se vrši svake godine, a drveće sadi na neobraslom šumskom zemljištu, i tamo gde su bolest i štetočina uništile rastinje, kažu u Upravi za

Više je šuma u privatnom vlasništvu, 58,3 odsto, a 41,7 odsto je u državnoj svojini, navodi Javno preduzeće „Srbijašume.

Zemljište u Vojvodini, na severu Srbije, većinom je poljoprivredno, i šuma nema mnogo.

Ipak, tokom prethodnih desetak godina, u Vojvodini je posađeno oko 2.500 hektara novih šuma na državnom i privatnom zemljištu, kažu iz Pokreta gorana Novog Sada.

„Šume najviše nestaju prilikom eksproprijacije zemljišta za izgradnju infrastrukturnih projekata, restitucije, prenamene zemljišta iz šumskog ili poljoprivrednog u građevinsko.

„Na osnovu evropskog proseka, optimalna šumovitost Vojvodine bi trebalo da iznosi oko 14 odsto", dvaput više nego danas, navodi Pokret gorana Novog Sada.

Bitka protiv potkornjaka

Srušeno i polomljen drveće česta su slika na Kopaoniku.

Slomljena stabla ponekad padnu i na ski-stazu, naročito posle vlažnog i teškog snega.

Jedan od glavnih krivaca je insekt štetočina, potkornjak.

Ovaj sitni insekt živi ispod kore ili u samom stablu, a napada drveće oslabljeno sušom, mrazom ili gradom.

Klimatske promene, suša, uticaj čoveka i nedostatak snega i mraza su doprinele da potkornjak proširi apetit kopaoničkim smrčama.

„Prosečna temperatura na Kopaoniku, za prethodnih 20 godina porasla je za jedan stepen Celzijusa, a beleženi su i ekstremi od 35 stepeni na 1.500 metara nadmorske visine.

„Sve to pogoduje razvoju štetočina i bolesti, pa se čiste šume smrče suše zbog potkornjaka", priča Mirko Dugalić.

Pogledajte video: Da li drveće pamti

Čuva šumu kao oči u glavi

„Krađa šuma je česta, naročito na onim imanjima koja su zapuštena i niko ih ne obilazi.

„Ja, maltene, znam gde se nalazi svako stablo, vodim računa i to će jednog dana moja deca naslediti", kaže Svetozar Petrović.

Šumarsko-lovna inspekcija kontroliše državne šume, ukazuju u Ministarstvu poljoprivrede za BBC na srpskom.

„U 2023. podneto je 1.168 prekršajnih prijava, privremeno je oduzeto 6.364 metara kubnih bespravno posečenog drveta ili stabala koja su bespravno stavljena u promet."

Ipak, visina kazni nije ni približna stvarnoj vrednosti šuma - ne samo finansijskoj.

„Ne postoji veće bogatstvo koje ću ostaviti deci od ove hrastove šume", kaže Svetozar Petrović.

Pogledajte video: Kako je legenda sačuvala 'ukletu šumu' na Pešteru

Od Islanda do Finske

Evropske zemlje sa najmanje šuma su Island (0,5), Malta (1,4) i Holandija (11 odsto).

Zelenila najviše ima u Finskoj, gde je oko 70 odsto teritorije pokriveno šumama.

Slede Švedska, Slovenija i Crna Gora, koja je 61,5 odsto pokrivena šumom.

U Hrvatskoj je 49 odsto površine pokriveno šumom, pa je ova zemlja na devetom mestu u Evropi.

Statistika je na strani i Bosne i Hercegovine, gde je pod šumama oko 53 odsto teritorije.

Pošumljenost u Severnoj Makedoniji je između 35 i 40 odsto.

Pogledajte video: Čovek koji spasava šume Senegala

Svetski dan šuma

Svetski dan šuma, 21. mart, ustanovljen 1971. godine na inicijativu Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije, da bi se ukazalo na značaj i brojne koristi koje nose čovečanstvu.

Datum je odabran kao dan jesenje ravnodnevnice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi Zemlje.

Pogledajte i ovaj video: Nemilosrdno krčenje šuma u Brazilu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]