Društvo

Dr Dačić: Svaka osma žena oboli od raka dojke - važnost prevencije i ranog otkrivanja (VIDEO)

FOTO: A. Stepanović

FOTO: A. Stepanović

Doktor Draško Dačić, koji je trenutno na funkciji vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice u Požarevcu, opšti hirurg i neko ko se u poslednje vreme bavi operacijama i bolestima dojke, za Boom 93 povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke pričao je o ovoj bolesti, kao i njenoj prevenciji i izlečenju.

,,Povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, želeo bih da napomenem da je to bolest koja je u stalnom porastu. To je vodeći maligni tumor kod ženske populacije. Čini jednu četvrtinu svih karcinoma koje se javljaju kod žena. To je vodeći maligni tumor i po smrtnosti starosti od 25. do 45. godine. Neka statistika kaže da će tokom života jedna od osam žena oboleti od karcinoma dojke'', rekao je dr Dačić.

U čitavom svetu oboli preko 3% žena više nego prethodne godine. Što se tiče Srbije, i ona se uklapa u tu svetsku statistiku.

Rak dojke je bolest razvijenih zemalja. 

,,U trenutku otkrivanja karcinoma dojke kod žena u Srbiji, jedna trećina žena ima bolest ograničenu na samu dojku. Dakle, taj period kada otkrivamo rak dojke jeste nešto što je najznačajniji prognostički faktor. Znači proširenu bolest, ono što mi hirurzi zovemo loko-regionalnu bolest, ima preko jedne polovine, oko 53% pacijentkinja i to podrazumeva proširenost bolesti na regionalne limfne čvorove i proširenu bolest sa udaljenim metastazama'', kaže dr Dačić.

Kako navodi, tu se vidi neka razlika u odnosu na nas i na najrazvijenije zemlje, gde se zbog bolje organizovanog skrininga i ranog otkrivanja, ta bolest u prvoj fazi, kada je lokalizovana samo na samu dojku, otkriva u oko 60% slučaja.

Za nastajanje karcinoma dojke postoje neki faktori. Najznačajniji faktor jeste genetski faktor.

Ono što se uočilo nakon velikih istraživanja jeste da je karcinom dojke češći na drugoj dojci kod žena koje su imali već nešto. To nameće zaključak da ima veze sa genetikom.

,,Poznato je da se kod nekih sistemskih bolesti u okviru istih familija javlja karcinom dojke. Neka razvijena genetska ispitivanja pokazuju da postoje neki antigeni koji nam ukazuju na visoku verovatnoću pojave karcinoma dojke. Najpoznatiji od njih su brest canser, antigen 1 i 2, tzv. brca 1 i brca 2, gde nosioci tih gena mogu imati verovatnoću do 80% od oboljevanja karcinoma dojke preko 80%.'', navodi doktor.

Drugi faktor rizika jesu hormonski faktori. 

,,Žene koje su dobijale hormonsku terapiju imaju veću verovatnoću da oboljevaju od karcinoma dojke'', kaže on. 

Doktor je napomenuo da treba biti vrlo obaziriv sa hormonskim terapijama.

,,Poznato je da oralni kontraceptivi daju isto povišen rizik. Potom estrogena supstitucija u menopauzi koja daje odlične efekte u smislu smanjivanja tegoba u menopauzi, ali i povećva verovatnoću oboljevanja od karcinoma dojke'', rekao je doktor.

Još jedan vrlo bitan faktor jeste reproduktivni život.

,,Ne rađanje ili rađanje jednog deteta daje statistički značajnu razliku u odnosu na žene koje su rađale i dojile. Takođe, rana menstruacija pre 13. godine kao i prestanak menstruacije nakon 56. godine jeste povećana verovatnoća od oboljevanja ove bolesti'', navodi on. 

Poznato je da žene u Evropi i u Americi češće oboljevaju od karcinoma dojke nego žene u Japanu. Smatra se da te stvari imaju veze sa ishranom i načinom života. U Japanu je najniža incidenca karcinoma dojke-one tamo žive nekim specifičnim vidom života koji verovatno utiče na smanjenje incidensa.

Doktor napominje da karcinom dojke ne može da se da se spreči, može samo da se otkrije na vreme. To rano otkrivanje nam daje mnogo veću šansu da pacijent kvalitetno živi i da dođe do izlečenja, čak i potpunog.

,,Ako se bolest otkrijuje u ranom stadijumu, tj. u stadijumu lokalizovane bolesti, desetogodišnje preživljavanje je preko 90%, tačnije 93,1%. Ako postoje metastaze u lokalnim limfnim čvorovima, tj. ako je to stadijum loko-regionalne bolesti - desetogodišnje preživljavanje je 63%, i nažalost ako se bolesti otkriju u kasnom stadijumu, tj. ako je to već sistematska bolest sa sistemskim metastazama, desetogodišnje preživljavanje je do 13%. Ovi podaci nam jasno govore koliko je bitna prevencija, tj. rano otkrivanje promena i samog karcinoma dojke'' kaže dr Draško Dačić.

Ono što dr Dačić savetuje jeste da žene rade pregled dojke jedanput mesečno. Takođe, da se rade klinički pregledi dojke, što znači da lekari odrade pregled. Postoje ultrazvučni pregledi dojke, postoje mamografski pregledi, magnetna rezonanca dojke i postoje, naravno, biopsija kada se sumnja na promenu. 

,,Postoje još neki specifični pregledi koji nama trenutno i nisu toliko baš dostupni, ali ovo je sasvim nešto što je potpuno zadovoljavajuće u smislu da može da se pokrije najveći deo populacije'', navodi doktor.

Što se tiče samog Požarevca, pored pregleda u okviru primarnih zdravstvenih ustanova, Doma zdravlja, gde se rade skrininzi i pregledi, Opšta bolnica Požarevac je još pre desetak godina osnovala posebnu jedinicu koja se bavi bolestima dojke i koja je osmišljena iz razloga da kada se nađe sumnjiva promena na dojci, pacijentkinja odmah ubaci u proceduru da se što pre dođe do diagnoze.

,,U toj posebnoj jedinici koja se bavi bolestima dojke rukovodi hirurg. Opremljena je sa ultrazvučnim aparatima, sa mamografom, odgovarajućim iglama za vršenje biopsije, kao i naravno sa operacionim salama u kojima se po potrebi radi eksiziona biopsija, radi utvrđivanja tumora, eventualno postojanja tumora. Godišnje se u našoj ustanovi uradi preko sto operacija dojke, od kojih bude preko šezdeset maligniteta'', rekao je doktor. 

Takođe, jedan od zadataka tog kabineta jeste i stalna komunikacija sa Institutom za onkologiju i radiologiju u Srbiji.

,,Zadaci tog našeg kabineta koji su postavljeni jesu da se upravo odvoje slučajevi koji zahtevaju hitnije dijagnostičke metode, takođe i da se prate suspektne promene, da imamo što veći broj preoperativnih dijagnoza'', rekao je Dačić.

I sam taj način tretmana karcinoma dojke se menja tokom godina. Nekad je bilo praktično samo operativno lečenje, sada je to multidisciplinarni pristup. 

,,Ciljevi kabineta su i edukacija samog osoblja - da bi se obezbedilo adekvatno hirurško lečenje, adekvatno onkološko lečenje. Još jedan od zadataka jeste praćenje pacijentkinja, operisanih i tretiranih. Još jedan vrlo bitan segment jeste edukacija šire populacije, što je više puta rađeno kroz razne tribine, davanje intervjua preko lokalnih medija, itd'', kaže doktor.

Suština je da svaka pacijentkinja koja dobije dijagnozu karcinoma dojke biva upućena na odgovarajući konzilijarni pregled u tercijernu ustanovu gde praktično dobije uputstvo i najbolji način za dalji tretman. 

,,Gotovo sve pacijentkinje bivaju u nekom trenutku lečenja operisane. Naša bolnica je potpuno opremljena, potpuno vlada hirurgijom karcinoma dojke, tako da i pacijentkinje koje zahtevaju takav tretman bivaju, naravno, operisane po prioritetu. Dakle, praktično i da nema čekanja, samo koliko je neophodno radi pripreme da bi operacija protekla najbezbednije moguće'', zaključuje doktor Draško Dačić.