Nastavnica matematike: Zbog statusa nastavnika u školi nema interesovanja za matematički smer

,,Matematika kod dece je važna zbog logičkog razmišljanja, radi snalaženja, kao i njene primene u svakodnevnim životnim situacijama'', rekla je nastavnica Maja.

Umesto da bude bauk, ova nauka može biti i korisna i zabavna. Interesovanje dece za matematiku varira u zavisnosti od različitih faktora, uključujući njihovu dob, okruženje, kvalitet nastave i lične sklonosti. Postoje đaci koji pokazuju izrazito veliku fascinaciju matematikom i uživaju u rešavanju problema, dok drugi mogu smatrati matematiku dosadnom ili teškom.

Nastavnica matematike smatra da je interesovanje veoma malo.

,,Deluje im jako teško. Obim gradiva je veliki, plan i program nisu prilagođeni uzrastu. Zato im je teško i naporno i zato imaju odbojnost prema matematici. Ne svi, ali većina'', rekla je ona. 

Interesovanje budućih studenata za rad u prosveti opada već godinama. Zašto je to tako i kako komentariše to što je svake godine sve manje interesovanja budućih studenata za nastavnički smer na prirodno-matematičkim fakultetima, upitali smo i nastavnicu matematike Maju Miljković.

,,Zbog statusa nastavnika u školi, nepoštovanja nastavnika nema interesovanja za matematički smer. Takođe i zbog plata. Međutim, ko voli zvanje profesora, ko zaista voli matematiku, ko želi da prenese znanje učenicima treba da bude uporan i istrajan, ovaj posao može da bude jako lep. Nije uvek sve tako crno'', zaključila je Miljković.

Šta je broj pi (π) ?

Vekovima su matematičari pokušavali da do poslednje decimale, izračunaju broj π. Sada znamo da je taj broj nemoguće tačno izračunati i to ne zbog nemogućnosti današnjih računara već zbog posebne osobine ovog broja. Pojavom računara, mnoge matematičke nedoumice pale su u drugi plan, ali broj π i dalje drži pažnju svetskih naučnika. Do danas je izračunato više biliona njegovih decimala.

Naziv potiče od grčke reči “perimeter” (περίμετρος), koja predstavlja dužinu krive koja ograničava ravan.

Grčko slovo pi uvedeno je 1706. godine da bi označilo taj konstantni odnos između obima kruga i njegovog prečnika. Ali fascinacija brojem pi seže milenijumima unazad.

Dok pi postoji kroz konstantnost rezultata deljenja obima prečnikom za sve krugove, važno je napomenuti da ova konstantnost nije baš tako univerzalna kao što su mislili stari Grci. Za krugove nacrtane na zakrivljenim površinama, kao što je sferna površina Zemlje, podela uopšte nije konstantna i pi prestaje da postoji.

Kako da upotrebite univerzalni zakon kružnih objekata?

Uzmite šolju kafe i parče kanapa ili konca i izmerite obim šolje. Sada stavite kašičicu po sredini šolje i izmerite dužinu od ivice do ivice - prečnik. Sada podelite obim sa prečnikom i zabeležite rezultat. Ponovite to sledeći put kada budete jeli na primer supu iz činije ili neke druge posude okruglog oblike. 

Ukoliko uporedite rezultate, videćete da su jako slični, ako ne i isti, bez obzira na to koliko su predmeti mali ili veliki, dokle god su okrugli. Broj koji dobijete kao odnos obima i prečnika će biti vrlo sličan 3,14.

Mihailo Petrović Alas - srpski matematičar 

Mihailo Petrović Alas je bio srpski matematičar, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik Srpske kraljevske akademije i alas.

Doktor matematičkih nauka postaje 1894. godine na Sorboni, obranom disertacije „O nulama i beskonačnostima integrala algebarskih diferencijalnih jednadžbi“, godinu dana prije roka. Po povratku u Beograd 1894. godine postavljen je za redovnog profesora Velike škole koja je 1905. prerasla u univerzitet.

Već 1897. godine imao je dvadesetak međunarodnih naučnih radova iz matematike i poznat kasnije kao matematičar širom Evrope, Petrović je bio počasni doktor na akademijama u Bukureštu, Pragu, Varšavi, Budimpešti i Krakovu. Dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu postao je 1897. godine, a dvije godine kasnije postaje redovni član Srpske kraljevske akademije, kada je imao samo 31 godinu.

Najznačajniji matematičar svog vremena i strastveni ribar, Mika Alas se podjednako družio sa ribarima beogradske Savamale i intelektualcima i bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda. Kao ribolovac delio je svoj ulov gladnoj beogradskoj sirotinji, a kao akademik pozvao je drugog velikana, fizičara Milutina Milankovića, da iz Beča pređe na Beogradski univerzitet.

Ribarske veštine Mike Alasa postoje u legendama i anegdotama, ali i u ozbiljnim radovima koje je iza sebe ostavio. Jedna od anegdota je da je čitav život proveo na beogradskim rekama i rukavcima, ali nije znao da pliva i davio se 12 puta. Iako je bio briljantni matematičar, bio je jako ponosan na diplomu „ribarskog majstora“ koju je 1895. stekao šegrtujući kao „ribarski kalfa“ kod starih alasa po savskim riječnim sprudovima.