Iva Parađanin: Pitanje položaja žena u društvu je kolektivno i političko pitanje, i tako ga treba i tretirati

Teme rodne ravnopravnosti nedovoljno su zastupljene u mejnstrim medijima u Srbiji i vrlo često im se pristupa na pogrešan način, smatra Iva Parađanin Lilić.

“Žene su kao subjekti i izvori vesti prisutne tek u četvrtini medijskog sadržaja na svetskom nivou, pokazali su najnoviji rezultati Global Media Monitoring Projekta. Kod nas je još gore, ispod je svetskog proseka, jer su žene kao sagovornice zastupljene u svega petini sadržaja. Srbija učestvuje u ovom istraživanju od 1995. godine, a trenutni rezultati pokazuju da od tada nije bilo napretka, što je prilično poražavajuće kada govorimo uopšteno o medijskoj slici žene”, kaže Iva za Boom93.

Međutim, prema njenim rečima, ona lično primećuje da je sve veći broj novinarki zainteresovan za ove teme, ali i senzibilisan da ih sprovede i prikaže na pravi način.

“Ovde vidim direktan uticaj grupe Novinarke protiv nasilja, ali i sve većeg broja manjih medija i entuzijastičnih pojedinki koje shvataju zašto su ove teme krucijalne za celokupni boljitak društva”, navodi Iva.

 Ističe da, paralelno sa tim progresom, i dalje svedočimo erupciji seksizma koji pronalazi nove formate i oblike za sramoćenje i unižavanje žena.

“To je ostao narativ koji se revnosno gaji. Najveći i najštetniji propusti prave se u, nažalost, ne tako retkim slučajevima femicida i seksualnog nasilja, gde se i dalje često žene reviktimizuju ili krive za ono što im se desilo”, rekla je Parađanin. 

Primećuje da su teme koje bave pitanjima položaja žena u društvu i rodne ravnopravnosti postale određena vrsta trenda, za šta misli da je dobro.

“Međutim, ono što tu vidim kao problem je česta banalizacija i površnost i određena vrsta apolitičnosti u njihovoj obradi. Pitanje položaja žena u društvu je kolektivno i političko pitanje i tako ga treba i tretirati i pridavati prostora u medijima mogućim rešenjima, analitičkim pristupu i temeljnim istraživanjima”, smatra Iva. 

Iva Parađanin autorka je podkasta “Tampon zona”, koji je pokrenula 2019. godine, kada je bio emitovan u okviru većih medijskih kuća. Podkast se osamostalio 2022. godine. 

Kako se navodi na sajtu Tampon zone, to je “multimedijalna platforma posvećena glasovima koji zagovaraju promene, slobodu i jednakost”. Tampon zona je “megafon za ženske glasove”.

Kako Iva Parađanin kaže za Boom 93, prilikom pokretanja podkasta, vodila se željom da čuje celovitu, sirovu, necenzurisanu žensku priču, a ne priču “kako neko želi da žensko iskustvo izgleda”.

“Žene su retko sagovornice na relevantne teme, a kada to i budu, njihove izjave se često stavljaju u pogrešne narative i kontekste. Smatram da je za kolektivnu žensku borbu i kolektivno buđenje kakvo nam je hitno potrebno važno da rasvetlimo sve mračne kutke našeg bića i internalizovane obrasce. To nećemo uspeti pažljivo fabrikovanim obrascima kroz koje se žena predstavlja u medijima. Želela sam da kroz dugačak, otvoren i intiman format kakav je podkast ispiričamo važne priče različitih žena, njihovih iskustava ali i ekspertiza i da o nekim stvarima prestanemo da šapućemo. Da nas razgovori koje slušamo nateraju da izgovorimo naglas nešto prvi put, bar pred drugaricom, sestrom ili samom sobom”, rekla je Parađanin.

Kako kaže, još jedna od misija iza podkasta jeste promovisanje rada ženskih organizacija, ukazivanje na njihove ekspertize i strategije koje su nam neophodne, a često nedovoljno vidljive. 

“Još jedna od misija iza podkasta definitivno je promovisanje rada ženskih organizacija, ukazivanje na njihove ekspertize i strategije koje su nam neophodne, a često nedovoljno vidljive”, navodi Iva.

Određene teme vezane za rodnu ravnopravnost i dalje predstavljaju neku vrstu tabua u našem društvu. Ivu Parađanin pitali smo koje su glavne prepreke sa kojima se suočava prilikom obrade osetljivih tema.

“Hejt komentari i govor mržnje, preteće poruke, nešto je što je nezaobilazno ako se uhvatite u koštac sa ovakim temama, ali sa druge strane i mnogo poruka sa ličnim iskustvima žena koje nekad znaju biti preplavljujuće”, rekla je Iva.

Takođe, pitali smo je koliko je izazovno doći do relevantne sagovornice za teme koje obrađuje i koliko često se suočava sa time da se žene ustežu da u javnosti govore o temama rodne ravnopravnosti.

“Žene žele da govore o rodnoj ravnopravnosti, željne su da konačno naglas izgovore stvari koje im se dugo kuvaju u srcima, glavama i želucu. Da odgovore naglas na pitanja koje su i same toliko puta čule u glavi. Da ispred mikrofona objasne procese koji su im bili neobjašnjivi, a sada na njih imaju odgovor. I to je nešto što je katarzično. Ponekad ne moram ni da postavim pitanje, sagovornica sama već zna šta želi da kaže i da je naš razgovor bezbedan prostor za to. I to mi je najveći i najznačajniji ulog - njihovo poverenje. Ja dosta i sebe unosim u sve te razgovore, i mislim da je empatija koja tu uvek prirodno izraste presudni faktor zašto razgovori na kraju budu toliko slušani i dopru do toliko žena. Imamo mnogo zajedničkih tačaka, a da toga nismo svesne i često kroz različite vrste nepravdi prolazimo same. Prepoznavanje i povezivanje iskustva je ključno”, kaže Parađanin.

Međutim, ono što primećuje, i što, prema njenim rečima, i te kako ima veze sa zakorelošću patrijarhata, jeste manjak samopouzdanja kod žena da govore o temama za koje su i te kako stručne. 

Pitali smo je i da li se zbog tema kojima se bavi susretala sa diskriminacijom.

“U prvim godinama moje medijske karijere definitivno je bilo diskriminacije, koja mi je možda i bila jedan od glavnih okidača da u medijima izaberem baš ovaj put. Kada jednom osetite koliku mediji moć imaju u oblikovanju mišljenja, edukaciji i koliko mogu pomoći u zagovaranju ideja, stvarno ništa ne može da vam stane na put. Porazno je što je danas teško izgurati teme koje se tiču motivacije kritičkog mišljenja, edukacije i slobode i što je uređivačka politika često monetarna, ali želim da verujem da svedočimo rađanju jedne nove i neustrašive generacije novinarki koje imaju sjajan detektor za važne teme i ne prezaju da ih prenesu i bore se za njih. To je baš nadahnjujuće i nadam se da će doprineti transformaciji vladajuće medijske slike koja je trenutno više nego porazna”, zaključila je Parađanin.

Sa kojim problemima u društvu smo dočekali još jedan Dan žena pročitajte na LINKU.