Borba koja i dalje traje: Rezultati ankete o ženskoj (samo)spoznaji

Ukupan broj ispitanica je bio 105. Raspored po mestima izgleda ovako:

Na pitanje o statusu zaposlenosti i stepenu obrazovanja procentualno odgovori izgledaju ovako:

Pitanje diskriminacije u vezi sa ženama skoro pa uvek povezano je sa polom. Česte predstave u društvu su da su žene slabiji pol. Nežniji da, ali slabiji nikako. Diskriminacija ima u osnovi umanjivanje vrednosti, poništavanje, isključivanje iz društva i društvenih aktivnosti bilo koje osobe. Naše ispitanice su o susretu sa dikriminacijom rekle:

Procenti daju obećavajuću sliku društvene svesti. Međutim, 19% žena koje su se na poslu susrele sa diskriminacijom navele su neke od sledećih oblika diskriminatornog ponašanja: posao muškarca se više ceni, dobijaju se kratki rokovi za izvršenje složenih radnih zadataka, muškom delu kolektiva su povereni kompleksniji radni zadaci od samog starta, dok je ženama potrebno da se dokazuju određeni vremenski period. Naveden je i mobing na poslu, nemogućnost napredovanja, baš zato što je žena u pitanju.  Donkihotovskim rečnikom – borba sa vetrenjačama. Iako procentualno manje, statistički gledano, 19% susreta sa diskriminacijom recipročno je 19. veku, kada su takva mišljenja i bila u punom jeku.

Ženomržnja jedna je od kovanica kojom su naše ispitanice objasnile pojavu mizoginije u društvu. U odgovorima u vezi sa ovim pojmom  najfrekventnija  reč je svakako mržnja. Pored ove reči, česte u definisanju bile su i: averzija, nepoštovanje, sputavanje, omalovažavanje, odbojnost, šovinizam, predrasude. U procentima 73% žena zna šta je mizoginija, dok 32% nisu znale definiciju pojma. Sam termin datira još iz starogrčke književnosti i mitologije. Mizogeni ljudi najčešće žele da svoju  volju nametnu ženama, prvenstveno kroz proces ugnjetavanja i sputavanja na razne načine. Upravo ta dugotrajnost mizogenih postupaka i načina ophođenja, dovela je do izvorne  potrebe da žene podignu svoj glas i krenu u borbu za svoja prava. 

Prevencija je ključna reč kada se govori o zdravlju žena. Danas je odlazak kod lekara, na mamografiju, redovne preglede još uvek tabu tema. Mnoge žene brigu o svom zdravlju, fizičkom i psihičkom, svesno ostavljaju po strani, iako vrlo dobro znaju šta prevencija znači i koji su benefiti redovnog kontrolisanja. To je, čini nam se, jedna stavka na kojoj kontinuirano treba raditi u okviru podizanja svesti. U skladu sa tim, 72% ispitanica ide redovno na preglede kod ginekologa, dok 33% ne.  

Ostvarivanje prava u društvu vodeće je, mada ne ubedljivo. Po rezultatima ankete, 64% žena ostvaruje prava, dok 41% ne. Neki od upečatljivih odgovora u vezi sa mišljenjem o ostvarivanju prava glasila su: mogu ja i bolje, ali sam se umorila..., mogu još bitnih stvari da obavljam, ali nemam priliku,  nipodaštavanje mojih znanja i veština u poslovnom svetu (sumnja koja se prema muškarcima ne pokazuje), zakonski da, na nivou društva svest se mora menjati, uskraćeno je pravo na rad, pravo na porodiljsko odsustvo, muškarci imaju prednost u svim važnim sferama života.  Semantika odgovora ukazala je da su ispitanice često koristile kontrukcije mogu, želim, a sa druge strane uskraćeno mi je, nemam, onemogućeno je i sl. Kada su u kontekst stavljale muška prava nasuprot ženskih, za njih su vezivale samo afirmativne glagole.

Priča o nasilju nad ženama je priča kojoj nema kraja. Prema statističkim podacima, u decembru prošle godine 1238 žena je bilo žrtva nasilja od strane osoba muškog pola. To je tačno 90% od ukupnog broja prijavljenih slučajeva nasilja za taj mesec. Na pitanje da li su ikada doživele nasilje 49 ispitanica reklo je da, dok je 56 dalo negativan odgovor. U poređenju sa oblicima nasilja procenti pokazuju sledeće (prilikom popunjavanja ankete bilo je moguće označiti više oblika nasilja):

Čak 40 ispitanica odgovorilo je da nasilje koje su doživele nisu prijavile, a 9 njih je prijavilo. Kao glavne razloge za neprijavljivanje navele su da su same uspele najčešće to da prebrode, ili da su tada bile premlade, strah od reagovanja okoline, ili nereagovanja nadležnih organa, strah od osude, strah da niko neće verovati i sl. Institucije kojima su se obratile za pomoć su prvenstveno nadležni organi, policija, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Odgovori o završetku slučaja nakon prijavljenog nasilja, iako ih je bilo malo, podeljeni su na one koji su vođeni po zakonu i na one koji su ili odbačeni, ili bez adekvatnih primena zakona. Odgovori koji procentualno vode u odnosu 50/50 slika su društva u kome nasilje kao kažnjiv oblik ponašanja vodi ruskom ruletu. Žrtve često ne znaju kako će se po njih završiti, a kao društvo često smo iznenađeni kada čujemo da je odgovor  sistema na zaštitu žrtve bio blagovremen i merodavan. Svakako, ovo je tema o kojoj treba pričati, jer u ćutanju, kada je o ovome reč, sigurnost nikako ne leži.  

Poslovno ostvarenje žena jedan je od vidova njihove emancipacije. Globalna statistika kaže da 75% neplaćenih poslova na globalnom planu obavljaju žene, a naše ispitanice su sa tim saznanjem bile upoznate u sledećim okvirima: 53 njih je znalo, a 52 ispitanice ne. Veoma često žene dolaze u situaciju da budu prinuđene da biraju između karijere i porodice. Na pitanje da li im je bitnija karijera, porodica ili oba podjednako procenti kažu sledeće:

Podsetimo, Boom93 imao je serijal tekstova o odnosu privatnog i poslovnog života žena:

Poslovni i privatni život žena: Žene koje prevazilaze patrijarhalne okvire (prvi deo)

Poslovni i privatni život žena: Žene koje prevazilaze patrijarhalne okvire (drugi deo)

Poslovni i privatni život žene: Kako napraviti balans između privatnih i poslovnih obaveza?

Žene koje žele da budu majke od te uloge ne beže, ali svakako podjednako žele i druge poslovne vidike koje će suvereno osvojiti ili barem u njih zaploviti. 

Koliko definisanost rodno senzitivnog jezika može pomoći ženama u borbi i putu ka samospoznaji iz perspektive ispitanica dovelo nas je do mišljenja da im uglavom rodno senzitivan jezik ne pomaže u definisanju njih samih, ni njihovog zanimanja, da kroz jezičke varijante ne vide put ka  ostvarivanju prava i jačanju pozicija u društvu ili da je  manje bitno u odnosu na ostale stavke kada je rodna ravnopravnost u pitanju. 

Sa tim u vezi, na pitanje šta za njih predstavlja današnji dan, Osmi mart, to je dan kada su se žene ujedinile za svoje dobro i dobro svih drugih žena, dan koji smo banalizovali, za neke je podsetnik da borba i dalje traje, a za većinu je dan kao i svaki drugi i često je određen rečju ništa.  

Kada je u pitanju mentalno zdravlje žena, želeli smo da saznamo koji broj njih redovno ili povremeno posećuje psihoterapeuta. Podaci koje smo dobili govore sledeće: 12.4% ispitanica redovno ide na psihoterapiju, 26.7 % povremeno, ali je ipak najveći procenat onih koji na psihoterapiju ne idu nikada – 61%. Tema menatlnog zdravlja i dalje je priličan tabu u našem društvu, međutim, ne treba zanemariti ni ekonomske faktore kada govorimo o psihoterapiji, jer je često preskupa, te se ne stavlja na listu prioriteta u odnosu na sve druge troškove koje život sa sobom nosi.

U cilju podizanja glasa žena pitanje o sugestijama za poboljšanje njihovog položaja donelo nam je raznolike odgovore:

„Formirati institucije koje bi konkretnim mehanizmima mogle da se bore za prava žena.“

„Edukacija i osvešćivanje devojčica i devojaka da nisu manje vredne od muškaraca, šta god im porodica i sredina servirali kao istinu.“

„Da se ženama plaćaju kućni poslovi, da poslodavci imaju više razumevanja što se tiče zapošljavanja i bolovanja žena koje imaju decu.“

„Smatram da žene na istim pozicijama treba da budu isto i plaćene kao njihove kolege suprtonog pola, kao i da treba novčano kažnjavati poslodavce koji to ne primenjuju. Mislim da je jezik jedino što može promeniti bilo šta, a u vezi sa položajem žena, jer je isti vrlo neprijateljski prema ženama. Smatram da žene koje žele da budu domaćice i da gaje decu treba da dobijaju platu za to.“

„Otvorenost društva i javnosti za sve što je "žensko", kako bi se normalizovalo sve ono što je u muškom svetu tabu: menstruacija, hormonske promene, rađanje...“

„Obrazovanje obrazovanje i obrazovanje. Od malih nogu. Devojčica, ali i dečaka. Učenje dece da pol/rod ne treba da bude osnov za diskriminaciju. Učenje o tome sta je mizoginija, ali i šta je mizandrija. Samo nas obrazovanje od malih nogu moze izbaviti. U suprotnom stavlja se na teret mladim zenama da “uče” svoje partnere kako se treba ophoditi prema ženama, što je vid emocionalnog tereta.“

„Beneficirani radni staž za svako dete. Raniji odlazak u penziju (žene za razliku od muškaraca rade daleko više na dnevnom nivou, tako da ovo izjednačavanje uslova za odlazak u penziju nije realno).“

„Da se batali sapun i cvijet za 8. mart i malo izuči istorija praznika. A onda da krenemo po onom spisku osnovnih ljudskih prava i krenemo da ih štikliramo redom.“

 „Pružanje jednakih šansi. Privilegije u vezi materinstva (plaćeno trudničko i porodiljsko, kraće radno vreme za majke male dece, itd). Plate u skladu sa učinkom i postignutim rezultatima (u nekim firmama žene rade bolje od muškaraca, a imaju manje plate). Socijalna zaštita u vidu paćanja kućnih poslova (naročito za nezaposlene žene). Daleko veći iznos dečijeg dodatka. Mogućnost zaposlenja u starijoj dobi (kad sam bila mlada tražilo se iskustvo, sad se traži mladost i niko i ne gleda ni obrazovanje, ni diplome, ni sertifikate...kad mi vide godište, a ja sam sada sposobnija nego pre).“

„Stroge kazne za počinioce porodičnog nasilja, izdvajanje femicida kao posebnog krivičnog dela, sistemska pomoć zenama preduzetnicama bez starosnog ograničenja, ravnopravno vaspitavanje dece oba pola, prisustvo osobe po izboru tokom porođaja, nastavni sadržaji koji ravnopravno tretiraju oba pola, crkva ne bi smela da diskriminiše žene, izbegavanje tzv. tradicionalnih sadržaja u medijima, kojima se muškarcima i ženama dodeljuju određene uloge i poslovi, plaćeni ili neplaćeni…“

Ženska populacija je svesna svih manjkavosti sa kojima se suočavaju  kroz društvenu interakciju. Setite se koliko često čujete mišljenje da su žene loši vozači, iako statistika kaže suprotno. Previše smo okrenuti tradicionalnim predstavama društva, često su nam uloge nametnute i  postaje teško izboriti se sa njima. Priča o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti nije priča da žene mogu više ili bolje da urade nešto od muškarca. Ne. Priča o rodnoj o ravnopravnosti počiva na tome da svi zajedno možemo sve i podjednako i  tek tada, kada to osvestimo moći ćemo kao društvo da se izdignemo iznad postojećih društvenih obrazaca, kako bismo kreirali nove, putem  lične (samo)spoznaje.      

Autorka: Ljubica Georgijev, dopisnica Boom93 iz Velike Plane