Koliko vredi ženski glas?

Muškoj većini koja drži vrednosti i bogatstvo sveta, od uvek je stalo da to i zadrže bez potrebe da stečena blagostanja podele sa ženama. Zato je pravo glasa, a pogotovu pravo da budu birane na mesta gde se donose odluke i tamo gde se vlada, strogo zabranjivano ženama. Razlozi za ovakav tretman žena bili su monstruozni, jer nisu mogli biti racionalni. 

Žene su tretirane kao mala deca nedoraslog intelekta, sa uma sišavše osobe jer imaju matericu čiji latinski naziv liči na histeriju. Maštovitosti je bilo na pretek sve da bi se sprečilo da ženska polovina čovečanstva preuzme nešto blagodeti od one druge, muške polovine.

Ujedinjeno kraljevstvo je 1928. godine, priznalo ženama pravo glasa. Ta kraljevina koja je vladala polovinom sveta i stekla neviđena bogatstva, tada se setila polovine ženskog čovečanstva. U doba pronalaska naizmenične struje, rendgena, sijalice,  Ford  T automobila i raznih drugih naučnih i tehničkih otkrića i čudesa, otkrivena je vrednost i značaj ženske polovine čovečanstva.

Samo otkriće učinjeno je takoreći u krvi.

Da preskočimo mračne godine kada su za suše, pošasti, epidemije i svakakva stradanja čeljadi optuživane  veštice, jer je žene bilo najlakše nahvatati i od strane prekog muškog suda osudini na spaljivanje. Koristi su bile mnogostruke. Em muški vladari sakriju krivicu što ne brinu o nejači i podanicima, em se svetina zabavlja kod lomača pucketa, em je prizor stravičan i poučan za ostale žene koje se drznu da leče ljude travama i pomažu pri porođajima. 

U kapitalizmu, još od polovine 19 veka, žene su morale u štrajk za bolje plate i uslove rada jer nisu imale kud, nisu imale šta da izgube jer bi verovatno uskoro umrle od gladi i iscrpljenosti. Kapitalisti su reagovali nemilosrdno jer nisu hteli da se dragovoljno odreknu profita od jeftine radne snage. U Njujorku 1908. godine, dok je trajao radnički štrajk na ulicama, tekstilne radnice su htele da se pridruže, ali su ih zaključali. Tada je u fabrici izbio požar, ali ih nisu otključali  da bi se spasile. U požaru, u vatrenoj stihiji, zaključane. Stradalo je 129 žena. Prvo veštice, pa tekstile radnice pa… Dogodine je obeležen Osmi mart.

U Drugom svetskom ratu, na području bivše Jugoslavije učestvovalo je oko 100.000 žena, 25.000 je poginulo, 40.000 ranjeno, a 91 je  proglašena za narodne heroje.

Kada je rat završen, 1946.  godine po Ustavu, dobile su pravo glasa i u svim pravima izjednačene sa muškarcima. Slično je i u drugim zemljama sveta.

Na  njihovom nasleđu i na njihovim plećima stojimo mi savremene žene sa pravom glasa, sa kvotama na izbornim listama od 40% . Slavimo Osmi mart.

Neizmerna su dostignuća čovečanstva u nauci, tehnici, kulturi i umetnosti zarad humanizma i dobrobiti ljudi. Nasuprot tome, čovečanstvo je gurnuto u apokalipse dva svetska rata. I u jednom i u drugom učestvovale su i žene. Do četrdesetih godina 20 veka kada je ženama u većini zemalja sveta priznato izborno pravo, odluke su donosili samo muškarci.

Posle parlamentarnih i lokalnih izbora održanih u Srbiji 17. decembra prošle godine, desetine hiljada građana  protestvovalo je na ulicama  Beograda i drugih gradova u uverenju da izbori nisu bili fer i pošteni, da su prekršeni izborni zakoni u korist stranke na vlasti i da  izborni rezultati nisu prava izborna volja građana. Na ulicama, u istom uverenju, bilo je i žena kao naslednica vekovne  ženske borbe za pravo glasa. Srećan nam Osmi mart.

Piše Anka Gogić Mitić, aktivistkinja za ženska prava i članica Demokratske stranke.