Kolika količina pića i droge nose opasnost od saobraćajne nesreće?

Istovremeno, da li je neko izazvao saobraćajnu nesreću pod dejstvom alkohola ili pishoaktivnih susptanci i koje njihove količine u organizmu utiču na ponašanje vozača – večita je tema, sada ponovo aktuelizovana saopštenjem Prvog osnovnog javnog tužilaštva povodom saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao Nikola Petrović, nekadašnji generalni direktor Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“ i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a prilikom koje su povređene dve osobe,

„Iz nalaza i mišljenja i dopune nalaza i mišljenja veštaka psihijatra proizilazi da se alkoholemija najverovatnije kretala u intervalima od 0,1 do 0,2 promila, što je ispod dozvoljenog nivoa alkohola u krvi shodno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da je kritičnom prilikom alkohol bio u fazi resorpcije, a da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je osumnjičeni upravljao svojim vozilom i pod dejstvom opojnih droga, s obzirom na to da postojanje metabolita kokaina u urinu ne određuje vreme kada je kokain konzumiran, već samo pokazuje da je kokain prisutan u urinu, ali ne i u krvi. Takođe, navedeno je da kokain ima dejstvo samo dok se nalazi u krvi, tj. pre razgradnje“, piše u saopštenju.

Prekršaj zbog alkohola
Sa druge strane, kako Vujanić dodaje, „ko god ima 0,2 ili 0,3 promila alkohola u krvi, on je u prekršaju, ali ta koncentracija nema uticaj na sposobnosti vozača“.

„Tragovi kokaina, uopšte pishoaktivnih supstanci i droga, mogu da ostanu u krvi i do 30 dana nakon konzumiranja. Na osnovu toga možemo da znamo da neko konzumira te susptance na osnovu analiza koje su urađene mnogo kasnije od konzumacije. Uz to, pomenute susptance imaju uticaj na ponašanje vozača u saobraćajnim situacijama“, navodi naš sagovornik.

On dodaje da zbog toga, na primer, u Nemačkoj ako se prilikom kontrole krvi utvrdi da je kontrolisani vozač konzumirao drogu, zabranjuje mu se vožnja na godinu dana.

„Tokom tog perioda ta osoba može da se pozove još dva, tri puta na kontrolu i on mora da se odazove najkasnije sledećeg dana. Ukoliko se ponovo ispostavi da je konzumirao drogu, onda mu se trajno zabranjuje upravljanje i polaganje vozačkog ispita, dok u suprtonom, posle godinu dana dobija dozvolu da ponovo vozi“, objašnjava Vujanić.

Prema njegovim rečima, alkohol duže ostaje u urinu nego u krvi.

„Prvo će nestati iz krvi, pa onda iz urina. Alokohol u krvi je dokaz da li utiče na sposobnost vozača, dok u urinu dokaz da je alkohol konzumiran. Za droge je isto. Ali, propis je takav da u organizmu, nebitno da li je u krvi, urinu, mozgu ili drugim tkivima, ne sme da bude alkohola i pishoaktivnih supstanci suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima“, navodi on.

Šta kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja?
U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima stoji da „vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu niti da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i /ili psihoaktivnih supstanc“.

Više informacija pročitajte OVDE.