Za naplatu dugova od građana izvršitelji plene i akcije Telekoma kojima je – nemoguće trgovati

Akcije nekog preduzeća su imovina kao i svaka druga. Iz tog razloga vlasnik akcija može da ih stavi pod zalogu kako bi time garantovao otplatu duga – često prema nekom preduzeću ili banci, ali isto tako mogu da budu i predmet prinudne naplate, kada izvršitelj plani imovinu dužnika i unovčava je prodajom.

Problem je samo kada te hartije od vrednosti ne mogu da se unovče, što je upravo slučaj sa akcijama Telekoma Srbija koje nisu na berzi, pa se – ne mogu prodati.

„Akcionar na osnovu zaključka javnog izvršitelja ima zabranu raspolaganja na 31 akciji izdavaoca Telekoma Srbije, a koje predstavljaju sredstvo izvršenja radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca“, jedna je od više istovetnih zabeležbi iz Registra zaloge pri CRHOV.

Razlikuju se samo imena dužnika, izvršitelja i – iznos duga.

Zabranu raspolaganja nad celim paketom akcija Telekoma (31 komad iz besplatne podele 2012. godine) u vlasništvu ima i akcionar koji je dužan 3,6 miliona dinara, i dužnik koji je dužan 18.000 dinara, ali i onaj sa dugom od 176,68 evra.

Jasno je da se kod dužnika sa većim dugom izvršitelji namiruju na većem delu imovine, ali – može li da se proceni vrednost jedne akcije Telekoma?

„Jednostavno, to je imovina kojom neko raspolaže – u ovom slučaju hartije od vrednosti – pa samim tim može doći u obzir kod prinudnog namirenja obaveza. Druga stvar je što se ta imovina praktično ne može prodati jer firma nije kotirana na berzi a ne postoji vanberzansko tržište“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities.

Procena vrednosti akcija kompanije, kaže, ipak može da se uradi.

„S tim što postoji veći broj metoda kako je to moguće učiniti. S obzirom da kompanija nije kotirana na berzi, pa ne objavljuje kvartalne finansijske izveštaje, taj postupak se može raditi tek kada izađu godišnji finansijski izveštaji. Oni su obično dostupni tek u maju kada se zakazuje redovna skupšina akcionara“, objašnjava Gujaničić.

On ističe da, nažalost, postoji neko neformalno (sivo) tržište akcija Telekoma.

„To neformalno tržište akcija Telekoma postoji, s obzirom da ona mogu da se prenose na osnovu ugovora o poklonu. Cena u ovim transakcijama je odavno pala ispod nivoa od 0,5 evra. Bojim se i da prava, tržišna (berzanska) vrednost akcije ne bi bila preko tog nivoa s obzirom na veoma visoku poziciju duga u bilansima kompanije“, zaključuje Gujaničić.

Pod zalogom i akcije Aerodroma i NIS
Na spisku akcionara čije su akcije pod zalogom, u trentku nastanka ovog teksta, nalazi se i 1.397 vlasnika akcija Aerodroma „Nikola Tesla“.

I ovde je uglavnom reč o građanima koji su postali akcionari Aerodroma po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i tako stekli po jednu akciju.

Mnogo imena akcionara se podudara na obe liste – pregledu aktivnih zaloga na akcijama Telekoma i pregledu aktivnih zaloga na akcijama Aerodroma.

Slično je i sa akcijama Naftne industrije Srbije.

Na listi aktivnih zaloga akcija NIS nalazi se 1.256 akcionara. Većina ima pod zalogom – pet akcija.

Upravo onoliko koliko je za 4,8 miliona građana sledovalo po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije.

Cena akcija na berzi
Međutim, za razliku od Telekoma, akcije Aerodroma i NIS se kotiraju na berzi, a to znači da je poznata njihova tržišna vrednost.

Tako je cena akcije Aerodroma Nikola Tesla a.d. na Beogradskoj berzi 1.800 dinara. Tržišna kapitalizacija ove kompanije (broj akcija puta cena) je 63.047.032.200 dinara.

Cena akcije Naftne industrije Srbije je 805 dinara, a tržišna kapitalizacija kompanije 131.263.622.000 dinara.