Da li će isporuke ruskog gasa preko Ukrajine biti obustavljene nakon 31. decembra i kako bi to uticalo na Srbiju?

Isporuke ruskog gasa preko Ukrajine još uvek dobijaju potrošači u Češkoj, Slovačkoj, Austriji i Italiji i ukupan obim isporuka „plavog energenta“ za njihove potrebe iznosi 15 milijardi kubnih metara godišnje.

Prema rečima predstavnika Evropske komisije Tima Makfija to telo radi na potpunom zaustavljanju isporuka ruskog gasa preko teritorije Ukrajine, odnosno namerava da ubedi preostale zemlje EU koje to čine da ne produže ugovor o snabdevanju sa Gaspromom koji ističe 31.decembra tekuće godine.

Mekfi je naglasio da EK blisko sarađuje sa svim tim zemljama kako bi osigurala da imaju neophodne količine gasa, te da one mogu da dobijaju gas i iz drugih pravaca kao i tečni prirodni gas.

 
Kako je objasnio Evropska komisija namerava da nedostajuće količine gasa koje Češka, Slovačka, Austrija i Italija nabavljaju iz Rusije nadoknadi zajedničkim kupovinama preko Evropske energetske platforme, kojom upravlja Brisel. On je dodao da je 27. februara Evropska komisija održala još jedan tender na toj platformi, za snabdevanje u narednih pet godina.

S obzirom da je ruski gas po svemu sudeći i dalje potreban pojedinim zemljama Evropske unije, a pored nabrojanih njim se, ali iz pravca Srbije, snabdeva i Mađarska preko gasovoda „Balkanski tok“, kako se još naziva evropski krak „Turskog toka“ kojim se ruski „plavi energent“ doprema do našeg regiona, postavlja se pitanje da li će Brisel uspeti da ubedi svoje zemlje članice da se odreknu ugovora sa Gaspromom.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović ističe da podatak da bez obzira na rat u Ukrajini ruski gas preko teritorije te zemlje i dalje dolazi do potrošača u nekim zemljama EU pokazuje da postoji objektivna potreba za tim energentom i da je pitanje da li će se nakon završetka oružanih sukoba razmišljati o prekidu te trase.

– Sasvim je jasno da će one zemlje EU koje su odustale od ruskog gasa vršiti pritisak na one koje nisu da i one to učine. Ono što te zemlje pak navodi na suprotno razmišljanje je mogućnost da naredna zima bude jača od aktuelne i prethodne što bi iziskivalo veću potrošnju gasa. To znači da bi bilo potrebno nabaviti i veće količine nego što se sada troše a nije izvesno da ih je u punom obimu moguće naći bez korišćenja ruskih izvora. Takođe, ono što pojedine zemlje EU opredeljuje da i dalje koriste ruski gas je činjenica da je on jeftiniji od onog koji nude drugi proizvođači kao i tečnog prirodnog gasa koji se do Evrope doprema tankerima – navodi naš sagovornik i dodaje da ne veruje u mogućnost da se nakon završetka rata snabdevanje zemalja EU ruskom gasom kroz teritoriju Ukrajine zaista prekine u potpunosti.

Prema njegovim rečima, u slučaju da do toga ipak dođe Srbija bi izgubila drugi pravac iz koga se može snabdevati ruskim gasom.

Jedini pravac koji bi ostao bi bio onaj iz koga kroz Bugarsku ide „Balkanski tok“, a nedavno završena gasna interkonekcija Srbije sa Bugarskom, bar u ovom trenutku, ne predstavlja pravu alternativu, jer je predviđeno da do 2027. njom protiču manje količine gasa iz Azerbejdžana dovoljne da podmire potrebe naših potrošača tek za četrdesetak dana.

On dodaje da je dobro imati više pravaca za snabdevanje gasom, jer kada to nije slučaj nije moguće pregovarati ni o povoljnijoj ceni gasa sa isporučiocem.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe za Danas da su motivi inicijative da pojedine zemlje EU prekinu snabdevanje ruskim gasom preko Ukrajine u potpunosti političke te da nemaju veze sa bilo kakvim ekonomskim razlozima.

– S obzirom da je Nemačkoj kao velikom potrošaču neophodan ruski gas, koji bi i danas hipotetički mogla da dobija kroz jedan cevovod „Severnog toka“ koji nije onesposobljen, ako se zna koje količine zemlje EU iz Rusije uvoze u ovom trenutku te da je američki predsednik Džozef Bajden zabranio izvoz određenih količina gasa, jer su potrebne domaćim potrošačima, predlagati Češkoj, Slovačkoj, Austriji i Italiji da prestanu sa uvozom ruskog gasa preko Ukrajine je potpuno iracionalno. Sasvim je jasno da iza takvih zahteva stoji politika, a ne ekonomska logika – naglašava Vuletić.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas da u konkretnom slučaju treba uzeti u obzir da sankcije na ruski gas Evropska unija još uvek nije uvela, ali i da je sa druge strane težnja da se prestane sa korišćenjem ruskih energenata obelodanjena i pre nego što je intervencija Moskve u Ukrajini počela.

– Ako zemlje kojima je ruski gas još uvek potreban ne uspeju do sledeće grejne sezone da nađu alternativni izvor snabdevanja jasno je da bi se uvoz preko teritorije Ukrajine nastavio. Ako pak EU uspe da pronađe alternativu onda bi snabdevanje ruskom gasom preko Ukrajine moglo da bude zaustavljeno onako kao se to i najavljuje – navodi naš sagovornik.

On dodaje da bi i u slučaju da zemlje EU koje i dalje uvoze ruski gas preko Ukrajine odustanu od toga alternativni pravac za snabdevanje ruskim gasom potrošača u Srbiji i dalje postojao jer ne bi nestala infrastruktura potrebna za tu svrhu.