Muzika: Novi instrument koji može da se svira očima

Za muziku se kaže da je jezik koji ne poznaje granice, ali tradicionalni instrumenti nisu uvek inkluzivni.

Sada postoji novi muzički instrument, zvanično priznat u svetu klasične muzike, a mogao bi da obogati muzičku scenu kao nijedan pre njega.

Dvadesetšestogodišnji Alesandro Vacana svira od njegove pete godine.

Prvo je svirao klavir, zatim gitaru i bubnjeve.

• Pol Sajmon 'počinje da prihvata' gubitak sluha
• Brajan Adams: Kako me je pesma spojila sa princezom Dajanom
• Kako se Beograd seća Tine Tarner, rokenrol kraljice i njenih koncerata

Od rođenja koristi električna invalidska kolica, a nedavno je primetio da mu slabe ruke.

Pati od sindroma krhkog H-hromozoma (FXS), koji uzrokuje poremećaje u učenju i može da utiče na komunikacione veštine.

Ali ne i na Alesandrovu ljubav prema muzici.

Kada mu je sviranje instrumenata postalo fizički mnogo zahtevno, predstavljen mu je klarijan (Clarion).

To je potpuno digitalni instrument koji mu je omogućio da ponovo uživa u sviranju.

Klarijan je zapravo softver koji može da oponaša zvuk bilo kog instrumenta, može da se instalira i na ajped.

Nije ništa manje od pravog instrumenta.

Beri Ferimond-Čuang iz humanitarne organizacije koja radi sa muzičarima sa invaliditetom Open Up Music jedan je od dizajnera klarijana.

Opisuje ga kao „softver koji je napravljen na isti način na koji je violina izrađena od drveta".

„Sviranje većine muzičkih instrumenata zahteva dve ruke i deset veoma spretnih prstiju", rekao je za BBC podkast o ljudima sa invaliditetom i mentalnom zdravlju.

Ali klarijan svirate „delom tela koji ima najbolje sposobnosti i kojim najbolje upravljate".

To mogu biti oči, ruke, džojstik, ili čak jedna noga, uz pomoć kamera koje se aktiviraju na pokret.

„Za neke mlade muzičare to čini razliku između toga da drže stvari u njihovim rukama i samo pasivnog slušanja muzike", objašnjava on.

Alesandro pokretima glave kontroliše bežični pokazivački uređaj.

Smatra se jednim od najboljih izvođača na klarijanu i već je nastupao u londonskom centru izvođačkih umetnosti Barbikan, kao i sa Simfonijskim orkestrom iz Bornmuta.

„Uživam da sviram sa drugima", kaže Alesandro.

„Sjajno je biti deo grupe."

„Umesto sviranja po tradicionalnim muzičkim notama, izvođači stvaraju sopstveni vizualni prikaz gradnjom muzičkih blokova.

„Može da se bira željeni ton, nizak ili visok, doda vibrato i drugi ukrasi i sve to zahteva veštinu i vežbanje.

„Može da bude unapred programiran, ali se klarijan svira u realnom vremenu i nosi „isti rizik pravljenja greške kao i sviranje bilo kog drugog muzičkog instrumenta", pojašnjava Beri.

„Čuje se svaka greška".

Beri podržava organizaciju Open Up Music koja vodi 60 inkluzivnih orkestara širom zemlje, kao i Nacionalni inkluzivni orkestar mladih „zbog mladih muzičara koji bi mogli da ostvare muzičku karijeru da na tom putu nema prepreka".

Alesandro svira u ovom orkestru, a softver omogućava njegovom klarijanu da izvede različite orkestarske deonice i da ih oponaša.

Ali, izvođači žele više.

„To je instrument koji traži sopstveni zvuk", kaže Beri, znajući da bi mu prepoznatljivost u prostoriji punoj zvukova obezbedila dugovečnost.

Beri sarađuje sa izvođačima na klarijanu, kompozitorima i profesionalnim orkestrima kako bi otkrio koji je to zvuk koji trenutno nedostaje u tradicionalnim orkestrima.

„Suština je da ako klarijan ima sopstveni zvuk, kompozitori mogu da pišu muzička dela koja zahtevaju klarijan, a onda će orkestri želeti da ga imaju u njihovom sastavu i tako se stvaraju radna mesta", objašnjava Beri.

Prema podacima Umetničkog saveta Engleske, među profesionalnim muzičarim trenutno je samo 1,8 odsto onih sa invaliditetom, dok ljudi sa invaliditetom čine 19 odsto ukupnog broja radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Nakon nedavnog razmatranja da se klarijan prizna kao pravi muzički instrument, načinjen je još jedan korak ka njegovom ulasku u profesionalne vode.

Udruženje Kraljevskih muzičkih škola (ABRSM) prihvatilo je klarijan u njegov ispitni program.

• „Poetski genije": Preminuo Šejn Mekgovan, frontmen irske grupe Pougs
• Tom Džons i dalje žari i pali: „Još uvek uživam kad pevam"

Od proleća 2024. godine, ABRSM počeće evaluaciju izvođača pod okriljem organizacije Open Music na isti način na koji se ocenjuju izvođači na tradicionalnim instrumentima, kao što su violina i flauta.

Mnogi se možda sećaju da muzička ocena obuhvata teoretski deo i čitanje s lista (na prvi pogled).

Međutim, evaluacija izvođača pod okriljem organizacije Open Music je mnogo slobodnija.

Muzičari izvode repertoar po sopstvenom izboru, a stručnjaci daju mišljenje i komentare, ali ne ocenjuju.

Ovakav pristup se pokazao učinkovit kod onih koji se posle određene pauze vraćaju muzici ili se pripremaju za koncerte.

Džejms Risdon iz ABRSM-a kaže da je evaluacija muzičara iz organizacije Open Music „osmišljena tako da bude veoma pozitivno, podsticajno i afirmativno iskustvo" i da pruži konstruktivno mišljenje za dalji napredak muzičara.

Kada je Udruženje Kraljevskih muzičkih škola, koje se smatra vodećom svetskom organizacijom u oblasti muzičkog obrazovanja, razmatralo da u njegov program uvrsti klarijan, anketiralo je 600 njegovih ispitivača da li su zainteresovani da učestvuju.

Bili su zatečeni brojem potvrdnih odgovora.

Tokom obuke, ispitivačima je omogućeno da sviraju klarijan i objašnjeno da njihovo mišljenje treba bude konstruktivno, a ne samo pozitivno, kako bi muzičari mogli da se usavršavaju.

„Savetovali smo ih da njihovo mišljenje treba da bude kritičko i odgovarajuće i obučavali kako da ne podlegnu osećanjima u trenutku kada vide osobu sa invaliditetom kako svira na novom instrumentu", objašnjava Džejms.

Organizacija Open Up Music i ABRSM su sigurni da će se izvođenje na klarijanu jednog dana ocenjivati na tradicionalan način, ali da instrumentu treba dati malo vremena da svira po svom.

Trenutno ne postoji repertoar, ali ABRSM ohrabruje kompozitore u Mentorskom programu da počnu da pišu za ovaj instrument.

Takvu kompoziciju je Majkl Beteridž nedavno napisao za Alesandra i Nacionalni inkluzivni orkestar mladih.

Majkl kaže da je bio „oduševljen izražajnošću i lepotom" instrumenta, koji daje „mogućnosti u pogledu fraziranja i teksture".

Cejms je siguran da je to „početak uzbudljivog puta" koji će postati još bolji kada klarijan „pronađe njegovu dušu dok pronalazi sopstveni zvuk".

Klarijan je trenutno dostupan kroz programe organizacije Open Up Music, a od 2024. godine biće i svima koji su zainteresovani za stvaranje muzike.

Beri je nestrpljiv da vidi kakav će biti odjek.

„Jedva čekam da ga vidim kako prevazilazi orkestre i osvaja širu muzičku scenu.

„Želim da vidim kako ga koriste ska bend ili di-džej".

Pogledajte video: Uspon virtuelnih ženskih bendova

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]