Izveštaj Fridom hausa: Srbija jedna od zemalja sa najvećim padom, veliki korak unazad za slobodu u svetu

Što se tiče zemalja koje su zabeležile najveći pad sloboda u prethodnih 10 godina, Srbija je u odnosu na prošlu godinu, kada je bila na 16. mestu, nazadovala, i sada je između Venecuele i Avganistana.

U izveštaju se navodi da skoro 38 odsto ljudi u svetu živi u zemljama koje su rangirane kao neslobodne, 42 odsto živi u delimično slobodnim, a samo 20 odsto u slobodnim zemljama.

Kada se o Evropi radi, čak 81 odsto njene populacije živi u slobodnim zemljama, 17 odsto u delimično slobodnim, a dva odsto u neslobodnim. Od bivših jugoslovenskih republika, sve su delimično slobodne, osim Slovenije i Hrvatske koje se ubrajaju u slobodne zemlje.

Problematični izbori i oružani konflikti

Fridom haus kao ono što je najviše uticalo na pad sloboda u svetu navodi problematične izbore i oružane konflikte.

Široko rasprostranjeni problemi sa izborima, uključujući nasilje i manipulaciju, doveli su do narušavanja prava i sloboda, ocenjuje se u izveštaju.

„Sloboda u svetu je napravila veliki korak unazad u 2023. Svet se suočava sa još jednim ključnim testom u 2024, imajući u vidu da će milijarde ljudi izaći na birališta i višestruke oružane sukobe, uključujući Sahel, istočnu Evropu, južni Kavkaz i Bliski istok, što sve nastavlja da ugrožava osnovna ljudska prava. Ako demokratije ne budu reagovale na te izazove, još većem broju svetske populacije biće uskraćene fundamentalne slobode, ljudi u svakoj vrsti političkog okruženja nastavljaju borbu za očuvanje svojih prava i dostojanstva, nudeći nadu čak i u obeshrabrujućim vremenima“, poručio je predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic.

Ekvador je, dodaje se, iz grupe slobodnih pao u grupu delimično slobodnih zemalja, zbog toga što su izbore u toj zemlji omele nasilne kriminalne organizacije, u kojima je ubijeno nekoliko državnih zvaničnika i političkih kandidata.

Takođe, u Kambodži, Gvatemali, Poljskoj, Turskoj i Zimbabveu, nosioci vlasti su pokušali da kontrolišu izbornu utakmicu, ometajući političke protivnike ili ih sprečavajući da preuzmu vlast nakon izbornog dana, ukazuje Fridom haus. Dodaje se da, međutim, takvi akti nisu uspeli da blokiraju promenu vlasti u Gvatemali i Poljskoj.

Dok je Tajland napredovao iz grupe neslobodnih u delimično slobodne zemlje, zahvaljujući kompetitivnijim izborima, Ustav, čiji je nacrt radila vojska, dozvolio je neizabranim entitetima „da izvitopere kasniji proces formiranja vlade“.

Vojne snage su takođe svrgle izabranu vladu u Nigeru, što je ovu zemlju učinilo onom koja je zabeležila drugi najgori rezultat prethodne godine, odmah posle Nagorno-Karabaha, i priključila se talasu državnih udara u afričkom regionu Sahel, koji je počeo 2020. godine.

Oružani konflikti i pretnje autoritarnom agresijom učinile su svet manje bezbednim i manje demokratskim, ocenjuje Fridom haus.

Nagorno Karabah, teritorija, za koju Fridom haus kaže da je dugi niz godina imala sopstveno poglavlje u izveštaju, zabeležio je najveći pad sloboda, i iz delimično slobodnih prešao u grupu neslobodnih zemalja, nakon vojne ofanzive i blokade azerbejdžanskog režima, što je dovelo do kapitulacije njegove separatističke vlade i do de fakto proteriivanja njegove jermenske populacije.

Takođe, ta organizacija podseća da je prošle godine invazija Rusije na Ukrajinu ušla u drugu godinu, dodatno urušavajući osnovna prava u okupiranim oblastima i izazivajući još intenzivniju represiju u samoj Rusiji.

Civili su podneli i najveći teret sukoba između Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, ukazuje Fridom haus i pominje i slučaj građanskog rata koji je proistekao iz vojnog udara 2021. u Mjanmaru, kao i brutalne borbe između rivalskih frakcija vojske i paravojske u Sudanu.

Uskraćivanje političkih prava i građanskih sloboda u spornim teritorijama umanjile su slobodu u povezanim zemljama, uključujući i neke demokratije, navodi Fridom haus.

Ljudi koji žive u spornim teritorijama, bez mogućnosti samoopredeljenja posebno su bili na meti zlostavljanja vlasti, ukazuje Fridom haus, navodeći kao primer Peking, koji je nastavio da guši i ono malo sloboda koje imaju stanovnici Hongkonga i Tibeta, dok je ruski režim ojačao svoje napore da guši ugroženo stanovništvo na Krimu i uključi lokalno stanovništvo u svoj rat.

Iza represije u spornim teritorijama u velikoj meri su stajali autokratski režimi, međutim, demokratski izabrane vlade Izraela i Indije bile su saučesnici u kršenju osnovih prava na Zapadnoj obali i pojasu Gaze, odnosno u Kašmiru pod indijskom upravom. Ove štetne politike bile su isprepletane sa pretnjama demokratskim principima i institucijama unutar većih zemalja, navodi Fridom haus.

Ugrožen i pluralizam

Fridom haus ističe da je na meti napada i pluralizam, ali ostaje izvor snage za sva društva. Odbacivanje pluralizma – mirne koegzistencije ljudi različitij političkih ideja, vera ili etničkih identiteta od strane autoritarnih lidera i oružanih grupa proizvode represiju, nasilje i oštar pad sveukupnih sloboda u 2023. godini.

Ovi trendovi stvaraju okruženje koje nije povoljno za demokratiju, a i svet ulazi u još jednu godinu izbora.

Da nije sve tako crno, pokazuju i slučajevi zemalja koje su zabeležile najveći napredak prošle godine, poput Fidžija, koji je na prvom mestu, a slede Tajland, koji je iz grupe neslobodnih prešao u grupu delimično slobodnih, zatim Nepal, Liberija, Mauritanija i Maldivi.

„Ali crpeći snagu iz diverziteta, zaštitom različitosti i stvaranjem međunarodnih koalicija za podršku sopstvenih načela i vrednosti, demokratske snage mogu i dalje da preokrenu dugotrajni pad globalnih sloboda“, zaključuje se u izveštaju.

Jana Gorohovskaja, koautorka izveštaja i istraživačka direktorka Fridom hausa za strategiju i dizajn, ocenila je da će ova godina biti „ključna za demokratska društva i njihove napore da unaprede slobodu širom sveta“.

„Održavanje prava onih koji žive u spornim teritorijama, jačanje zaštitih mera za slobodne i fer izbore, i reagovati brzo kada antidemokratski lideri nastoje da zbace izabrane vlade samo su neke od akcija koje moraju dosledno da se preduzmu kako bi se zaustavio globalni pad“, ukazala je ona.

Preporuke

U svojim preporukama – šta sve mogu da učine demokratske vlade i donatori, Fridom haus ističe da je neophodno obezbediti kontinuiranu podršku i fleskibilno finansiranje za sve one na prvim linijama borbe protiv tiranije. Takođe, potrebno je da podrže i održe prava ljudi koji žive na spornim teritorijama.

Potrebno je i zaštititi slobodne i fer izbore u 2024, pogotovu u svetlu činjenice da će najmanje 40 zemalja, što je više od dve petine svetske populacije, imati nacionalne izbore u 2024, sa mnogo većim brojem koji će imati i druge izbore.

„Slobodni i fer izbori su kamen temeljac svake demokratije, a nezavisan i transparentan izborni proces je neophodan za podsticanje istinske konkurencije i poverenja javnosti“, ističe Fridom haus.

Takođe, treba dosledno odgovarati na pokušaje svrgavanja propisno izabranih vlada, kao i zaštititi borce za ljudska prava u egzilu i pomoći njihov rad, navodi Fridom haus.

Sloboda u svetu uključuje rangiranje i detaljne izveštaje o političkim pravima i građanskim slobodama u 195 zemalja i 15 teritorija širom sveta. Ovogodišnji izveštaj je 51. godišnji izveštaj i bavi se razvojem u 2023. godini i analizom dugoročnih trendova.