Danijela Klete: Navodna pripadnica Frakcije crvene armije privedena posle 30 godina u bekstvu

Navodna članica Frakcije crvene armije (RAF) Danijela Klete uhapšena je posle više od 30 godina provedenih u bekstvu.

Nemačka policija pronašla je ovu 65-godišnjakinju 26. februara uveče u berlinskoj četvrti Krojcberg.

Uhapšena je još jedna osoba, čiji identitet još nije utvrđen.

Klete je postala poznata jer je navodno bila pripadnica ultralevičarske oružane grupe koja je decenijama terorisala Nemačku.

Optužena je za pokušaj ubistva i niz teških pljački.

Druga uhapšena osoba, muškarac koji deluje kao da je sličnog godišta kao njeni saučesnici u pljačkama, nosio je lažne isprave.

Policija još nije utvrdila njegov identitet.

• Kako je Frakcija Crvene armije sejala strah po Nemačkoj
• „Nemačka na prvom mestu": Krajnja desnica se nada da će se protest poljoprivrednika pretvoriti u ustanak
• Ko su ekstremisti optuženi za pokušaj državnog udara u Nemačkoj

Klete je prebačena helikopterom u Breme, u region u kom je počinila navodne pljačke, i sada je u pritvoru u pretkrivičnom postupku u Verdenu.

Policija je pomoću otisaka prstiju potvrdila njen identitet.

Nije se opirala hapšenju.

Policija ju je pronašla nakon dojave građana u novembru 2023. godine.

Zvaničnici kažu da još ne znaju kako je uspevala da ostane u ilegali 30 godina, da li je bila u Nemačkoj i ko joj je pomagao da ostane neotkrivena.

Tokom pretresa njenog stana, policija je pronašla okvire i municiju za pištolj, ali ne i oružje.

Zvaničnici opisuju hapšenje kao prekretnicu u borbi protiv „terorizma" i kažu da ono pokazuje da „teroristi" nikad ne mogu da se osećaju bezbedno koliko god davno da su počinili zločine.

„Treća generacija"

Tabloidni naslovi o „RAF Rentner" ili u prevodu „penzionerima Frakcije crvene armije" - zvuče kao da su pljačke počinjene između 1999. i 2016. godine televizijski sitkom o bakici u bekstvu.

Ali sada raspuštena RAF, koja se nekada naziva i Bader-Majnhof grupa, bila je nasilna.

Između 1971. i 1993. godine ubijeno je 34 ljudi.

Mete ove grupe bili su političke ličnosti i poslovni lideri, a među njenim žrtvama bio je državni tužilac i predsednik Dojče banke.

Ranjeno je više od 200 ljudi.

Zvaničnici navode da je Klete bila deo RAF-ove takozvane treće generacije, aktivne između 1980-ih i 1990-ih.

Ta treća generacija navodno je ubila predsednika Dojče banke u bombi aktiviranoj kraj puta i upucala političara levog centra, čiji je zadatak bio da privatizuje kompanije u bivšoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, u njegovom vlastitom domu.

Grupa je 1991. godine izvela oružani napad na američku ambasadu u Bonu.

U napadu niko nije bio povređen, ali su na lokaciji kasnije pronađeni tragovi DNK Danijele Klete.

Dve godine kasnije, grupa je bacila bombu na novi zatvor koji je upravo izgrađen i delimično ga uništila.

• Kako je pad Berlinskog zida promenio svet
• Nemački pokret „ludaka" koji je postao radikalan i opasan

Skrivanje u senci

Frakcija Crvene armije izrasla je iz radikalnog studentskog pokreta 1960-ih.

Njen cilj bio je da podrije zapadnonemački kapitalizam, a imala je veze sa bliskoistočnim gerilskim grupama.

RAF je i dan-danas ponekad cenjen u izvesnim krugovima ogranaka radikalne levice.

Simboli bande povremeno mogu da se vide na odeći u javnosti, redovno pokrećući ostrašćene rasprave u Nemačkoj o tome da li se levičarski ekstremizam i nasilje ulepšavaju umesto da se shvate ozbiljno.

RAF se zvanično rasformirala 1998. godine, a neki njeni članovi, među njima i Danijela Klete, prešli su u ilegalu.

Od tada su ona i dvojica drugih bivših članova RAF-a navodno finansijski opstajali zahvaljujući oružanim pljačkama supermarketa i transporta gotovine.

Veruje se da su nakupili više miliona evra.

Policijske poternice, na kojima piše „ovi ljudi bi mogli da budu vaše komšije", sadrže tačkaste fotografije iz osamdesetih troje studenata zapuštene kose.

Na skorijim policijskim fotografijama dvojice saučesnika Danijele Klete vide se sedi sredovečni muškarci.

Ali izgleda da je ona uspevala da izbegne da bude spažena ili fotografisana, a na policijskim fotografijama naprosto se vidi rekonstruisana slika kako bi mogla da izgleda u 65. godini.

Četrnaestog februara, državni tužilac je zatražio informacije od javnosti tokom emitovanja dokumentarca o istinitim zločinima na nacionalnoj televiziji, a javile su se stotine ljudi sa mogućim tragovima.

Danijela Klete je nekako uspevala da ostane u senci i neotkrivena polovinu života dok potraga za njom nije vodila nikuda decenijama.

Sve do sada.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]