Društvo

Prethodne godine u Požarevcu povećan broj prijava nasilja u porodici

FOTO: Pixabay/Ilustracija
Nasilje žene

FOTO: Pixabay/Ilustracija Nasilje žene

Nasilje nad ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do fizičke, seksualne, psihičke, odnosno, finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu.

Strah od nasilnika, sramota zbog doživljenog nasilja, strepnja od osude bliske okoline, nepovoljna ekonomska situacija i nepoverenje u institucije, glavni su razlozi zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici.

Prema podacima MUP-a koji se navode u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine, učinioci nasilja u prosečno 82% slučajeva su muškarci. S druge strane, u prosečno 70% slučajeva, žrtve nasilja su osobe ženskog pola.

Prema podacima Ministarstva pravde, u periodu jun 2017 – decembar 2020. osnovna javna tužilaštva, nakon vrednovanja procene rizika, podnela su ukupno 64.402 predloga za produženje hitnih mera, od čega su osnovni sudovi usvojili 63.033 predloga (97,87%). Od septembra 2018. do decembra 2020. godine, osnovni sudovi su produžili hitnu meru u cilju zaštite maloletnih žrtava u 2.534 slučaja. U periodu jun 2017 – decembar 2020. grupe za koordinaciju i saradnju održale su ukupno 9.756 sastanaka na kojima su razmatrale 173.720 slučajeva, na osnovu kojih je sačinjeno 54.342 plana zaštite i podrške (31,28% razmatranih slučajeva).

I pored značajnih pravnih i institucionalnih koraka ka sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici u Srbiji potrebni su kontinuirani napori da se smanji tolerancija i opravdavanje nasilja koje je i dalje prisutno u društvu i utiče na odluku o prijavljivanju nasilja.

Prethodne godine u Požarevcu došlo do porasta prijava nasilja u porodici

Prema podacima Centra za socijalni rad u Požarevcu broj prijava o nasilju u porodici tokom 2020. godine je bio 572, 2021. godine 476, 2022. 420, dok je do novembra prethodne godine bilo 442 prijave, što znači da je prethodne godine u odnosu na trend pada broja prijava došlo do ponovnog manjeg porasta.

Izmena zakonodavnog okvira je sasvim sigurno dovela do demistifikacije problema nasilja u porodici, o čemu govore i zvanični statistički podaci institucija.

“Primera radi u 2015. godini je ukupno bilo 41 evidentirana žrtva sa kojima se intezivno radilo ili su se nalazili na praćenju po osnovu nasilja u porodici. Tokom 2017. godine imali smo 44 deteta i 191 odraslo i staro lice sa kojima smo radili po ovom osnovu, dok je tokom 2018. godine evidentirano 31 dete i 499 mladih, odraslih i starijih lica sa kojima smo radili po ovom osnovu. Danas žene, znatno češće prijavljuju nasilje u odnosu na ranije godine, ali je potrebno dodatno ih iformisati i osnaživati da se odluče na ovaj korak, a takođe i uvesti posebne programe za počinioce nasilja”, kaže za Boom93 direktorka Centra za socijalni rad Požarevac, Tatjana Rajić.

Osnovni krovni dokument u ovoj oblasti je Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine, koji je donela Vlada Republike Srbije i ona uveliko determiniše postupanje svih relevantnih institucija u ovoj oblasti.

„Na nivou Centra za socijalni rad, pored redovnog savetodavnog rada, informisanja o uslugama u zajednici u cilju pružanja podrške i pomoći kao i osnaživanja žrtava nasilja, pružanja pravnih saveta i upućivanja na pravne postupke, pruža se i materijalna podrška kako bi se lanac nasilja prekinuo. U savetodavno pravni postupak uključeni su i počinioci nasilja u cilju smanjenja nasilnih formi ponašanja kao i upoznavanja sa zakonskim normama i posledicama ponašanja. Veliki doprinos rešavanju problema nasilja u porodici daje i novouspostavljena usluga socijalne zaštite na teritoriji Požarevca u vidu Savetovališta za brak i porodicu“, navodi Rajić.

Foto/ T.S. Tatjana Rajić direktorka Centra za socijalni rad
FOTO: Boom93/T.Spasojević
Tatjana Rajić

Ona dodaje da po pitanju nasilja koja se razmatraju na grupi za koordinaciju u borbi protiv nasilja u porodici i ispred Centra za socijalni rad Požarevac u 2023. godini , ukupan broj prijava o nasilju je 442, od čega je 350 prijava o nasilju u kojima je kao žrtva označena osoba ženskog pola, u šta spadaju nasilja u kojima je mogući učinilac ili emotivni partner ili neko od srodnika, članova porodice.

Veliki problem nedostatak stručnih lica za rad sa žrtvama nasilja

Direktorka navodi da veliki problem za ovu ustanovu predstavlja nedostatak stručnih radnika na poslovima socijalnog rada.

„U Centru za socijalni rad Požarevac, kao i u celom sistemu socijalne zaštite u Republici, postoji nedostatak stručnih radnika na poslovima socijalnog rada i u ovom trenutku je to sedam, po osnovu usvojenih sistematizacija. To jeste veliki problem u svakodnevnom funkcionisanju, a prevazilazimo ga fleksibilnom organizacijom rada i angažovanjem volontera i pripravnika. Takođe su i supervizori i rukovodioci preuzeli deo predmeta na rešavanje, pored svojih redovnih aktivnosti. Nastavljamo sa obraćanjem ministarstvima za dobijanje saglasnosti, i nadamo se da ćemo u narednom periodu uspeti makar delimično da rešimo ovaj problem, uzrokovan zabranom zapošljavanja u javnom sektoru i prirodnim odlivom radnika“.

Hoće li Požarevac dobiti prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja? 

Pored psihosocijalne podrške i pravnog savetovanja koji se pružaju žrtvama nasilja u porodici, Centar u ovim i u situacijama zlostavljanja i zanemarivanja dece, preduzuma i druge mere i oblike zaštite i to: smeštaj u sigurnim kućama, prihvatilištima, hraniteljskim porodicama, lišenje roditeljskog prava, starateljstvo,izmene mesta i modela viđenja, a takođe i komunikaciju sa svim relevantnim ustanovama i institucijama iz oblasti pre svega mentalnog zdravlja.

„Svaka procenjena prijava o nasilju sa sobom povlači i izricanje mera zabrane prilaska i kontaktiranja koje se izriču počiniocu dela nasilja, a izriču se u odnosu na žrtvu nasilja. U kasnijem postupku, u saradnji tužilaštva, policije, suda, a u dogovoru sa žrtvom nasilja i po proceni nadležnog voditelja slučaja pokreće se postupak izricanja mera zabrane prilaska i kontaktiranja u dužem vremenskom periodu, a po Porodičnom zakonu (trajanje mere od 1 do 3 godina). Stručni tim Centra za socijalni rad pruža u tim postupcima podršku žrtvi u smislu ohrabrivanja, pravne pomoći, sastavljanja tužbi i predloga, kao i davanja sudu mišljenja o svrsishodnosti izricanja mera. Imajući u vidu da je poenta zakona da se žrtva ostavi u svom prirodnom okruženju zbog smanjenja mogućnosti dalje stigmatizacije, a da se počinilac izmešta, i uzevši u obzir da na teritoriji Grada Požarevca ne postoji sigurna kuća za žrtve nasilja, kao i na teritoriji Braničevskog okruga, CSR Požarevac ređe smešta žrtve u sigurne kuće, ali po potrebui koristi druge vidove zaštite žrtve od nasilja u porodici i alternativne tipove smeštaja ko što su smeštaj kod srodnika ili u izuzetnim slučajevima u hraniteljsku porodicu za odrasla lica“.

U Odluci o osnivanju Saveta za rodnu ravnopravnost i u Rešenju o izboru članova Saveta navedeno je da je jedna od nadležnosti ovog tela da prati rad Prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja. Ipak, ovakvo prihvatilište u Požarevcu još uvek ne postoji.

Kako je zamenica načelnika Gradske uprave Ana Tišma ranije objasnila za Boom 93, Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio je na snagu 2021. godine, ali odredbe određenih članova ovog Zakona počeće da se primenjuju tek od 1. januara 2024. godine. Član 55. stav 2. ovog Zakona  propisuje obezbeđivanje sigurnog smeštaja ženama, žrtvama nasilja i njihovoj deci u sigurnim kućama ili prihvatilištima, koji su besplatni za sve žene i njihovu decu, bez obzira na njihovo mesto prebivališta ili boravišta i dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, prilagođeni potrebama žena žrtvama nasilja.

Međutim, među odredbama koje se primenjuju od 1. januara 2024. godine su odredbe člana 58. stav 3. i 4. Zakona, u kojima se navodi  da usluge iz člana 55. stav 1. tačka 2) i 4) obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, a da usluge iz člana 55. stav 1. tačka 2) i 4) jedinica lokalne samouprave obezbeđuje samostalno ili u saradnji sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave.

U članu 55 Zakona o rodnoj ravnopravnosti definisane su specijalizovane usluge podrške.

Specijalizovana usluga definisana u tački 2) jeste „obezbeđivanje sigurnog smeštaja ženama žrtvama nasilja i njihovoj deci u sigurnim kućama ili prihvatilištima, koji su besplatni za sve žene i njihovu decu bez obzira na njihovo mesto prebivališta ili boravišta i dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, prilagođeni potrebama žena žrtava nasilja”.

Specijalizovana usluga definisana u tački 4) jeste „pružanje besplatne podrške žrtvama seksualnog nasilja, koji su dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, kao i pružanje kontraceptivne zaštite i zaštite od polno prenosivih bolesti i sudskomedicinskog pregleda”

Kada je u pitanju osnivanje prihvatilišta, Tišma kaže da će „Savet u narednom periodu uraditi analizu potreba za uspostavljnjem usluge Prihvatilišta za žrtve nasilja, i utvrditi nivo ekonomske opravdanosti i efikasnosti formiranja ove usluge socijalne zaštite na regionalnom nivou”.

Psiholog: Normalizovali smo nasilje nad ženama

Jelena Jelić, psiholog u razgovoru za Boom93 pojasnila je koji su to mehanizmi kojima žena potpada pod uticaj manipulatora i zlostavljača i na koji način ona treba da prepoznale signale kod sebe da je zapravo žrtva, jer se često desi da ne zna da je u ulozi žrtve, jer živi u okolnostima koje je postepeno slamaju.

Kada se žena odluči da prijavi nasilje i krene u borbu za sebe i svoj život, prvo mora da se javi institucijama, da slučaj prijavi policiji, a onda se naknadno javljaju njoj za prevazilaženje svojih problema i nastavak života. 

„Moja praksa pokazuje da radim uglavnom sa populacijom žena od 45 godina, pa naviše. To znači da one ulaze u rizične partnerske odnose jako mlade, neiskusne i nažalost delom kroz vaspitanje one su već unapred naučene da trpe nasilje. One su iz kuće ponele model da moraju da trpe supružnika koji je zlostavljač, jer su i njihovi očevi bili takvi“, navodi psiholog. 

FOTO: Boom93/N.Stojićević
Jelena Jelić

Kako dodaje žene se javljaju, ali je mnogo vremena prošlo, mnogo rana je već naneto i potrebno je mnogo vremena da se iz toga izađe. Najvažnija stvar sa kojom psihoterapeut može da pomogne je da prekine taj model. Ako je jedna generacija živela u nasilju, a zatim izašla iz primarne nasilne porodice i sada živi u svojoj porodici koja je takođe nasilna, suština je da prekine taj ciklus i ne nastavi sledeću generaciju, jer će se navići na nasilje koje je kao oblik ponašanja prihvatljiv.

Nema veće sile i veće energije i motivacije od toga da svoju decu zaštitiš

Marija Mikić je žena koja je doživela nasilje u porodici i koja se trenutno bori za starateljstvo nad svojom decom, a kako dodaje na neki način ponovo proživljava nasilje kroz institucije i odnos pravosuđa, Centra za socijalni rad i policije prema ženama koje su ustale i bore se za sebe, ali i svoju decu.

Sa njom smo razgovarali koliko je teško odlučiti se na razvod, naročito ukoliko ste žrtva nasilja, a uz to imate i decu i ko joj je bio najveća podrška kada je odlučila da se upusti u borbu za sebe i decu.

„Kada se tako nešto desi, u razgovoru sa stručnim licima shvatite da to nije vaša sramota već nasilnika. Ja možda imam tu sreću što sam finansijski nezavisna, što sam imala kuda da odem, što sam se snašla. Imam dvoje dece, blizance, petogodišnjake i najveći motiv i najveća snaga je kada si majka. Nema veće sile i veće energije i motivacije od toga da svoju decu zaštitiš. Imam dva dečaka za koje ne želim da budu treća generacija nasilnika. To nije model koji želim da moja deca smatraju normalnim oblikom ponašanja. Porodica nije to, već poštovanje, a ako to već ne postoji moja deca treba da gledaju na drugu stranu i da budu izuzeta od toga. Mislim da su oni moja najveća snaga i najveći motiv u ovoj borbi koju ja vodim već više od godinu dana“, rekla je ona ranije za naš medij.

FOTO: Boom93/N.Stojićević
Marija Mikić

Marija trenutno vodi procesu u Osnovnom sudu za dobijanje starateljstva, a pokrenula je i privatnu tužbu, jer kako nam je rekla „po službenoj dužnosti ništa nije urađeno“. Po njenoj prijavi nasilja suprug je dobio samo 30 dana meru odstranjenja iz kuće i nakon toga ništa. 

„Ja sam bila iznenađena celim sistemom tako da sam rešila da to pokrenem na svoju ruku. Privatno sam naknadno podnela krivičnu prijavu za taj događaj, tako da vodim ta dva spora“.

Najveću poršku su joj pružili roditelji i najbliže okruženje, a doživela je da su se ljudi koje nije smatrala najbližim prijateljima, pokazali kao najveća podrška.

„Jako je bitno da žena istupi, da to nije sramota i da se o tome javno govori. Da se kroz institucije stigne do neke pravde koja je iole prihvatljiva za žrtve. To je teška borba, ali su institucije za žene koje se u to upuste neminovnost“, zaključuje Mikić.

Tema nasilja nad ženama više nije tabu u Srbiji. To je kompeksan problem koji se mora rešavati na svim nivoima. Pre svega kroz medije osvestititi sve vrste nasilja i pisati o ovoj temi. Uloga medija je da iznosi statistiku, da govori o slučajevima koji su od interesa za javnost, ali na način da čuva dostojanstvo žrtve, da pruži informacije i edukuje i javnost i žrtve o ovom problemu. Potrebna je još veća dostupnost i saradnja insitutucija da bi mnogo brže moglo da se radi na rešavanju problema nasilja nad ženama i devojčicama. Kao društvo moramo delovati preventivno i edukovati javnost o ovoj temi i pružiti podršku ženama na svim mogućim nivoima.