Od skice do scene: Izložba kostima Tine Leposavić (VIDEO)

Od 2003. godine, Tina Leposavić više puta je angažovana kao kostimograf za predstave Pozorišta “Milivoje Živanović”. Do maja 2012. godine imala je status samostalnog umetnika, a onda počinje da radi kao kostimograf u Centru za kulturu Požarevac.

Izložba kostima nastala je kao inicijativa da se da omaž Pozorištu “Milivoje Živanović”, ali i preminulim glumcima, rekla je Tina Leposavić za Boom 93.

“Koncept izložbe je da se prikažu kostimi iz raznoraznih perioda koje sam radila i od kojih sam, na kraju krajeva, neke sama i šila, što mi je bilo naročito zadovoljstvo”, rekla je Leposavić.

Konkretan koncept, kako kaže, nije postojao, već je došao spontano.

“Išli smo na neke kostime koji će eventualno da budu ljudima zanimljivi, čak i iz nekih klasičnih predstava, i da ljudi, ako nisu gledali te predstave, mogu da ih dožive kroz fotografije, skice i kroz izložen kostim”, kaže Leposavić.

Tina Leposavić završila je Srednju umetničku školu "Đorđe Krstić" u Nišu, smer dizajn tekstila. U Beogradu je završila Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek kostimografije. Pitali smo je šta je privuklo ovom pozivu.

“To je nekako bilo spontano. Ja sam završila srednju umetničku školu, dizajn tekstila. Imali smo tada scenski kostim i uvek me privlačilo. Privlačila me analiza likova. Naravno, volela sam da čitam. Jednostavno, kostimografija je došla kao spontani produkt sveg tog stvaranja u srednjoj školi i uopšte bavljenja tekstilom. To se nadovezalo. A i na kraju krajeva, kad sam bila još u osnovnoj školi, možda sam bila sedmi razred, videla sam u Nišu Srednju umetničku školu i onda mi se svidelo kako oni rade. Posle se sve svelo na to da kostimografija bude moj izbor”, navela je Tina.

Tina Leposavić govorila je za Boom 93 o tome kako izgleda kreativni proces.

“Kreativni proces je jako zanimljiv, zato što se tu sarađuje prvenstveno sa rediteljem, sa glumcima. Tu je osmišljavanje kostima, analiza lika, kupovina materijala. Uvek je drugačiji, posebno kad je epoha u pitanju. Kostimograf se uvek vraća na epohu, i uvek je to novo, a opet može da bude i staro.  Uvek je novo s jedne strane jer se uvek vraćamo negde. Čak i kad se obrađuje moderan kostim, može da se veže za neku epohu, ili da bude ideja u tome. Svaka predstava je zanimljiva, svaka je drugačija i svaki reditelj ima drugačiju ideju”, rekla je kostimografkinja.

Tokom studija Tina Leposavić radila je kao asistent kostimografa na nekoliko predstava. Jedna od njih je baletska predstava "Doktor Džekil i mister Hajd, gde je imala prilike da bude asistent poznatoj srpskoj kostimografkinji Božani Jovanović.

Božana Jovanović je od 1963. godine do kraja svoje karijere radila u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je kao kostimograf radila na preko 140 predstava. Kako se navodi na sajtu Narodnog pozorišta, osoben umetnički trag ostavila je kostimografskim rešenjima za predstave Čehova, Šekspira i Dostojevskog. 

Za Tinu Leposavić ova saradnja je bila veoma značajna.

“Ona je svarno jedan kostimograf kome sam se divila. Kada njene kostime pogledate izbliza, izgledali su kao oslikani. Ne mogu da vam prepričam, to mora da se vidi uživo. To je veliko iskustvo. Kad sam asistriala, tada sam bila možda na početku Akademije”, kaže Leposavić.

Iako nijedan kostim na kome je radila ne bi okarakterisala kao zahtevan, izazovniji su joj bili oni koje je sama šila.

“Kostimi koje sam osmislila i sama šila bili su mi najveći izazov da ideju dovedem do kraja. I nikad nije jednostavno kad sve radiš sam, naravno, jer mi ovde nemamo uslova, kao što je u nekim pozorištima, da ja uvek imam krojača. Onda mi nekad bude čak i lakše da sama sprovedem ideju, ako mogu i koliko mogu, koliko, zapravo, imam tehničkih sposobnosti da to odradim”, zaključuje Tina Leposavić.