Koliko godina treba da radite, da biste stekli prosečan stan u Beogradu?

Situacija je različita od grada do grada u zavisnosti od cene kvadrata, ali i od visine plate.

Prema podacima Rpubličkog geodetskog zavoda, srednja cena kvadrata u Beogradu u poslednjem kvartalu 2023. iznosila je 2.360, Nišu 1.388, Kragujevcu 1.355, a u trećem tromesečju u Novom Sadu 1.890 evra, piše Danas.

Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, prosečna neto plata u novembru na teriroriji Beograda bila je 115.317 dinara, u Novom Sadu 105.514, Nišu 85.625 i Kragujevcu 84.755 dinara.

Prosečna površina stana u novogradnji u Srbiji je oko 55 kvadratnih metara, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za prvo polugodište 2023. godine.

To znači da je za stan od 55 kvadrata u Beogradu potrebno izdvojiti oko 129.800 evra, pa bi osoba sa prosečnom platom za kupovinu te nekretnine morala izdvojiti 132 plate, odnosno raditi 11 godina.

Ovde govorimo o celokupnoj neto plati, što znači da ovih 11 godina važi u slučaju da ni dinara ne potroši na hranu, stanovanje i, uopšte, život.

Sa druge strane, Novosađani bi trebalo da izdvoje nešto manje para za stan iste veličine. Da bi kupili 55 kvadrata u ovom gradu, bilo bi im potrebno skoro 104 hiljade evra. To je malo više od 115 plata. Drugim rečima, za prosečan stan u Novom Sadu, građani sa prosečnim primanjima, morali bi da rade više od devet godina.

Nešto lakše je stanovnicima Niša, jer tamo stan ove površine košta oko 76.525 evra. Prevedeno u prosečne plate u ovom gradu, za stan bi bilo potrebno više od 104 zarade, drugim rečima, skoro devet godina rada.

Naposletku, od četiri navedene lokacije, kvadrat je najpovoljniji u Kragujevcu, a za stan od 55 kvadrata ljudi u ovom gradu radili bi 8,5 godina, kako bi izdvojili 74.525 evra.

Ipak, s obzirom na to da je reč o celim prosečnim neto zaradama, radi pružanja realnije slike, nije na odmet oduzeti minimalne troškove neophodne za život.

Prosečna neto plata na nivou Srbije u novembru 2023. godine iznosila je 89.956, a medijalna (iznos do kog prima 50 odsto zaposlenih) u istom mesecu bila je 69.088 dinara.

Prosečna potrošačka korpa za taj mesec iznosila je 101.335, a minimalna 52.442 dinara.

Tim tragom, na nivou republike, grđanima sa prosečnim primanjima, kada se oduzmu minimalni troškovi, da bi kupili stan od 55 kvadrata u Beogradu, trebalo bi 405 plata, odnosno više od 33 godine rada.

Ako računamo medijalnu platu od koje polovina stanovništva prima veću, a druga polovina manju platu, uz oduzimanje minimalne potrošačke korpe, polovini građana trebalo bi 76 ili više godina rada kako bi priuštili stan od 55 kvadrata u Beogradu.

Do slične računice došao je i Dilojt, koji u svom izveštaju nudi pregled evropskih tržišta nekretnina. Prema njemu, prosečna cena novih stanova u Srbiji u 2022. godini bila je 1.785 evra.

Najskuplje nekretnine u Evropi tokom 2022. imali su Tel Aviv gde je kvadrat koštao oko 14.740 evra, Pariz od 14.622 evra po kvadratu i Minhen gde je cena kvadratnog metra bila 11.400 evra.

Prosečne cene kvadrata novogradnje u Beogradu bile su približne gradu Alikante u Španiji, Varšavi u Poljskoj, Kaunasu u Litvaniji ili Zagrebu u Hrvatskoj, i kretale su se oko 2.500 evra.

Prema računici Dilojta, za stan veličine 70 kvadrata, uz prosečnu bruto platu, ljudima u Srbiji je 2022. godine trebalo skoro 11,8 godina rada. Naravno, bez da se na druge stvari potroši i jedan dinar.

Po priuštivosti sopstvenog stana, prema prošlogodišnjem izvetaju Dilojta, merenoj brojem bruto zarada potrebnih za kupovinu stana u novogradnji od 70 kvadrata, u Evropi su samo Slovačka i Češka bile ispred Srbije.

U Slovačkoj je bilo potrebno rekordnih 14,1 prosečnih godišnjih bruto plata, a u Češkoj 13,3.

Ako gledamo gradove, Amsterdam je bio na prvom mestu sa 15,8 prosečnih godišnjih bruto plata za novi stan, na drugom i trećem mestu bili su Bratislava i Prag sa 14,6 i 14,3 godišnje bruto plate, dok je Beograd na četvrtom mestu među glavnim gradovima u Evropi sa 12,8 godišnjih bruto plata, ispred Atine, Budimpešte, Kopenhagena.

U odnosu na Beograd Zagrepčanima je bilo potrebno 50 odsto lakše da kupe stan, pošto im je trebalo 8,6 godišnjih bruto plata, a Ljubljančanima 8,4.

Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije „Strateo“, komentarišući ove razultate, ističe da bi se stanje najbolje ocenilo kada bi se uporedilo sa prethodnim godinama, ali da su cene kvadrata u Srbiji neminovno visoke.

„Tražnja je dosta neelastična. I ako postoji pad tražnje po osnovu toga što se manje uzimaju krediti, jer su visoke kamatne stope, cene se i dalje kotiraju dosta visoko. Razlog tome je postojanje drugih izvora finansiranja i drugih igrača koji sprečavaju da cene padnu. Sa ovakvim prosečnim primanjima treba dug vremenski period da bi se obezbedio životni prostor, ali zato se uvek ide na kreditnu varijantu. Međutim, krediti su sada nepovoljni, pa je stoga i tražnja za njima manja“, pojašnjava ekonomista.

On dodaje da nije tajna da je kupovna moć građana niska, a kako podseća, tome doprinose troškovi života koji su u odnosu na same zarade u našoj zemlji visoki.

„Čim je potrebno izdvojiti više od jedne prosečne neto zarade za pokriće standardne potrošačke korpe, onda to samo po sebi govori da je životni standard nizak“, zaključuje Đogović.