Kako Srbija planira da se oslobodi uglja

Prema poslednjoj verziji Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INKEP), Srbija bi do 2050. godine trebala da prestane sa proizvodnjom uglja.

Prema njemu, već za šest godina, tačnije 2030. godine udeo u ukupnoj proizvodnji struje kada je reč o uglju, trebalo bi da po prvi put padne ispod 50 odsto. Ujedno, cilj u pogledu ukupnog smanjenja emisija za 2030. godinu iznosi 40,3% u odnosu na nivoe iz 1990. godine

Pet godina kasnije, 2035. planirano je da udeo iz uglja bude između 35 i 40 odsto. Očekuje se da energija dobijena iz vode i vetra bude veća od one iz uglja.

Struja iz vodenih izvora postala bi najdominantija u 2040. godini dok su obnovljivi izvori energije duplo više doprinose nego ugalj koji se procenjuje na 10 teravat časova (TWh).

Tokom 2045. godine ugalj pada na oko šest TWh. Energija dobijena iz sunca, vode i vetra je tada pojedinačno veća od one iz uglja.

Konačno, prema planu, 2050. godine proizvodnja uglja bi bila na nuli. Prirodni gas i derivati nafte bi činili sedam do osam odsto ukupnog učešća. Srbija bi po tom planu najviše energije dobijala iz sunca, zatim vetra, pa vode. Ujedno, potrošnja energije bi se u odnosu na današnji period povećala za više od 50 odsto.

Ovim planom Srbija bi trebala da pokaže posvećenost ka čistoj energiji, a značajnije smanjenje toksičnog, a ne toliko energetski vrednog lignita trebalo bi da bude primetnije 2030. godine. Istovremeno, glavni izvor trebalo bi da bude energija iz obnovljivih izvora.

Kako se navodi u dokumentu, povećano je interesovanje investitora za instalacije na bazi solarne energije i energije vetra, pa bi udeo trebalo da bude povećan sa 30% u 2021. godini, na 45% u 2030. godini.

Drugi prioritet je podsticanje elektromobilnosti, odnosno prevozna sredstva na električni pogon poput automobila, skutera, trotineta, pa i kamiona, a koji bi trebalo da dovedu do ekološke osvešćenost.

„Naposletku, dalja eksploatacija OIE za pokrivanje potreba za grejanjem i hlađenjem u zgradama, učešće distribuiranih tehnologija OIE za proizvodnju električne energije i promovisanje naprednih biogoriva u sektoru saobraćaja predstavljaju dodatne prioritete u okviru INEKP-a za dalje uvođenje OIE. Pored toga, unapređenje energetske efikasnosti predstavlja ključni prioritet koji ističe neophodnost sprovođenja politika i mera. Poboljšanje energetske efikasnosti proizvodi dodatne višestruke koristi, kao što su smanjenje emisije zagađenja, smanjenje troškova za energiju, poboljšanje nivoa komfora u zgradama, povećanje dodatne vrednosti i zapošljavanja, poboljšanje konkurentnosti preduzeća, smanjenje siromaštva i povećanje vrednosti stambenog fonda“, piše u Planu.

Koliko će se sprovesti ostaje da se vidi, s obzirom na to da veliki broj planova energetske tranzicije i smanjenja zagađenja u Srbiji kasne ili se ne sprovode. Ono što je izvesnije, jeste činjenica da će taksa se prekomerne emisije ugljen dioksida (CO2) iz godine u godinu plaćati sve skuplje.

Cena za emisiju jedne tone CO2 iznosi oko 85 evra, a pre godinu dana bila je 103 EUR. Primena ovih pravila (CBAM) počeo je efektivno da se primenjuje od 1. oktobra 2023. godine, sa prelaznim periodom do kraja 2025. godine. Tokom njega, uvoznici neće biti u obavezi da plaćaju za svoje emisije CO2, odnosno dobijaće besplatne CBAM sertifikate, ali će morati da prijavljuju svoje emisije nadležnim vlastima EU. Već sada naše kompanije iz definisanih sektora koje posluju na tržištu EU su u obavezi da vrše monitoring, odnosno da mere i prijavljuju svoje emisije CO2.

Procene su da se u naredne dve godine neće spuštati ispod 80 do 90 evra, a očekuje da do 2030. godine budu između 100 i 150 evra.