Jovana Radenković: Za ispravne i vredne stvari nikada ne može biti kasno

“Doktorat smatram jednom velikom ličnom odgovornošću. Dakle, dužna sam da nastavim svoja istraživanja i dam doprinos nauci kojom se bavim, ma kako da taj doprinos može biti nevelik. Zbog toga, moram iznaći način i vreme da svoju dužnost ispunim”.

Odluka o upisu doktorskih studija na Katedri za klasične nauke bila je logičan sled događaja budući da je na istoj katedri završila osnovne i master studije, i pojašnjava da je to jedina katedra u našoj zemlji gde na jedan sveobuhvatan način možete da istražujete antičku književnost, što je primaran predmet njenog interesovanja. Kaže da je zanimljivo to zašto se uopšte osmelila da upiše doktorske studije.

Po završetku master studija, uspela je da se zaposli u školi, ali je fond časova bio vrlo mali, te je radila samo tri dana u nedelji. Kako tada nije bilo izgleda za dodatni posao, razumela je to kao svoju šansu da nastavi školovanje, jer je ideja o višku slobodnog vremena za nju i tada kao i sada bila neprihvatljiva. Dok, s druge strane, učenje, ma koja da je njegova vrsta, smatra uvek imperativom.

Kako je visoko obrazovanje stekla u prestonici i tamo ostala da živi, našu sagovornicu smo pitali, koliko je teško naći posao u velikom gradu i da li je imala poteškoća prilikom zaposlenja, budući da je tokom studija istovremeno i radila.

“Prilike za zaposlenje u prestonici su daleko brojnije no što je to slučaj u malim mestima. Svedoci smo vremena u kom se sve češće govori o ljudima koji su ucenjeni poslom, tj. njegovim gubitkom. To u Beogradu ne može biti pravilo, jer ljudi imaju mnogo veći izbor za zaposlenje. Naravno, to ne garantuje da ćete sigurno biti u prilici da radite ono za šta ste se školovali. Najčešće to i nije slučaj. Isto tako, za svaku priliku morate se izboriti – celoživotno učenje i spremnost za rad na sebi i za sticanje novih znanja i veština, uslov je bez kog vas danas niko nigde neće zaposliti. Nova generacija, reklo bi se, baš zbog te činjenice sve češće ne razmatra upis na fakultet, jer je naše visoko obrazovanje postalo simbol za znanja koja nisu funkcionalna. Međutim, u takvom razmišljanju, skrajnuta je jedna važna činjenica, a to su iskustva koja donosi sam proces studiranja. U tom procesu, mlad čovek se uči organizaciji, planiranju, istrajavanju, emotivno sazreva, oblikuje svoj javni nastup, retoriku, argumentaciju, razvija kreativno mišljenje, kompetenciju rešavanja problema kao i mnoge druge. A ako govorimo o studentima iz manjih mesta u Srbiji koji dolaze u veće gradove radi studija, oni razvijaju i mnoge druge veštine zbog kojih se brže osposobljavaju za samostalan život”.

Tokom studija, znanje sticala i u sferi koja nije naučna

Jovana je najpre radila u školi, a zatim u izdavaštvu, a kako navodi, često je bilo teško uskladiti dve različite vrste posla I često joj je nedostajalo energije. Ali, ovo nije bio razlog da se obeshrabri, a još manje da odustane.

“Ništa ne gubite ako niste doktorirali u nerealno kratkom roku koji danas sistem nameće. Naprotiv. U osam godina, koliko je rad na mom doktoratu trajao, istovremeno sam sticala bogato iskustvo na poslovima koje sam radila, ali i gradila i unapređivala svoj naučni pristup. Čini mi se da bismo mnogo lakše i neopterećenije živeli, ukoliko bismo uspeli da relativizujemo vremenske okvire koji su veštački nametnuti. Za ispravne i vredne stvari nikada ne može biti kasno”.

Kao visokoobrazovana žena, danas i doktor nauka, Jovana smatra da naučna zajednica kao i veći deo društva, itekako zna za imena sjajnih žena čiji su naučni rezultati neosporni. Kako dodaje tokom studiranja među predavačima bio je gotovo jednak broj profesora I profesorki. Međutim, postoje primeri statistike koja otkriva drastičnu prednost muškaraca.

“Na primer, ugledna nagrada Nikola Milošević koja se od 2002. godine dodeljuje za najbolju knjigu iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, do sada je, ako se ne varam, 17 puta otišla u ruke naučnika, a samo 5 puta u ruke naučnica (2014, 2015, 2016, 2017 i 2021). Ne kažem, naravno, da je ovo argument za tvrdnju o diskriminaciji. Svi dobitnici i dobitnice su bez sumnje zaslužili nagradu, ali ovo može biti pokazatelj da su radovi ženskih autora ređe uopšte bili u konkurenciji. Dakle, možemo se zapitati postoje li i koji bi to mogli biti razlozi zbog kojih su žene manje podstaknute da se ostvaruju na ovom polju. Čija podrška tu izostaje? Ne treba odmah uperiti prstom u nekog i uskliknuti „diskriminacija”. Rešenje nikad nije u optuživanju i isticanju razlika. Rešenje je u njihovom potiranju”.

Sa master diplomom radila za 18.500 dinara

Tokom studiranja sa poteškoćama su se suočavali njeni roditelji koji su u isto vreme izdržavali dva studenta i njihov život u Beogradu. Dakle, teško je čak i kada ste budžetski student, što su sestra i ona od početka bile. Danas je roditeljima studenata verovatno još teže ako se sagleda to da je nemoguće iznajmiti pristojan prostor za život u prestonici po priuštivoj ceni. A Jovana kaže da brucoši, nažalost, teško dobijaju lepa mesta u studentskim domovima.

“Ja sam, na primer, u čuvenom Studenjaku živela tek od treće godine studija. I provela sam tamo tri pune godine pune pretežno lepih iskustava. Ali, treba skromno dočekivati sve u životu, jer je, u suprotnom, velika verovatnoća da ćete uvek biti nezadovoljni. Svakako bi bilo vredno više govoriti u javnosti o položaju studenata I pokretati inicijative koje vazda izostaju. Što se tiče zaposlenja, mislim da je moja generacija, čuveni milenijalci, bila spremnija na kompromis no što je to slučaj sa mlađim generacijama. Ja sam kao klasični filolog sa master diplomom radila prve godine za 18.500 dinara mesečno. Ali sam tada imala 23 godine, veliku podršku porodice i dovoljno elana da vredno radim i poboljšam svoj status. No, da tada nisam ostvarila uslov za upis doktorskih studija na teret budžeta, sigurno je da ih ne bih ni upisala”.

Na pitanje šta je od veština potrebno nekome ko se odluči za rad na doktoratu, naša sagovornica navodi da je to najpre strast prema temi kojom se bavite. Potom, sklonost ka prikupljanju podataka, osobine analitičnosti i sistematičnosti, kritičko mišljenje, veština pisanja. Takođe, potrebno je naučiti da dobro organizujete svoje vreme i da budete uporni i strpljiv,i jer se do rezultata dolazi sporo. Na kraju, morate biti spremni na glavobolje i krstobolje.

Budućim studentima Filozofskog fakulteta poručuje da je ova obrazovna ustanova riznica znanja za svakog ko je društveno-humanističke orijentacije.

“Ako postignete da s uspehom završite ovaj fakultet, sve i da u CV nikad to ne upišete i nigde nikad ne spomenete, na vama će se to, verujem, videti. Dovoljno je da progovorite. Jer i lucidnost je kao kašalj – ne da se sakriti”.

Klasični jezici u Srbiji bez velike perspektive

Za klasične jezike u Srbiji nažalost se ne može reći da imaju neku sjajnu perspektivu, ali je Jovana sigurna da je budućnost svih klasičnih filologa u Srbiji vrlo svetla.

“Bogati saznanjima koja se u našoj zemlji retko gde mogu steći, klasični filolozi su uvek kadri da dođu do vrlo kreativnih i inovativnih ideja (setite se samo primera Dž. K. Rouling). Uz to, studije klasične filologije vas najčešće nauče da budete vrlo vredni, istrajni i posvećeni. To je razlog zbog kog danas sve one kompanije koje pametno biraju, vrlo rado zapošljavaju klasične filologe. Takav je upravo slučaj sa izdavačkom kućom u kojoj sam trenutno zaposlena. Svi teže da budu lideri na tržištu, pa stoga mudro biraju svoje timove. S tim u vezi, kvalitet se uvek isplati. Zato kvalitetu nikad ne treba prestati težiti”.

Odlazak u inostranstvo za našu sagovornicu za sada nije opcija, mada misli da je uvek dobro otići, makar i na kratko. Ako ništa drugo, onda makar zbog upoznavanja drugog sistema rada. Jer, kako ćete znati da nešto može da izgleda i drugačije, ako nikad ništa drugačije niste imali priliku da vidite? Zato je podsticajno videti kako iste ili slične stvari rade drugi ljudi, odnosno ljudi u drugim zemljama.

Kako dodaje, teško da u ovom trenutku može pričati o svojoj naučnoj karijeri, jer joj za termin karijera nedostaje još mnogo radova i istraživanja. Odlazak u zemlje sa bogatom tradicijom proučavanja antike, bio bi sigurno blagodet za njen naučni rad.

“Naravno da takvu opciju nikada ne bih isključila. Ali, do takve prilike, ima se itekako mnogo šta proučavati i u Srbiji, barem kada je moja naučna oblast u pitanju”.