Džulijan Asanž i Vikiliks: Aktivista ili egzibicionista

Tekst je ažuriran 25. juna 2024.

Za sledbenike, Džulijan Asanž je plemeniti borac za istinu. Za kritičare, on je egzibicionista koji je ugrozio živote objavivši brojne osetljive informacije.

Oni koji su radili sa njim, opisuju ga kao napetog, motivisanog i izuzetno inteligentnog, sa izuzetnom sposobnošću razbijanja kompjuterskih kodova.

Osnovao je Vikiliks, koji je 2006. godine objavio poverljive dokumente i fotografije, dospevši u udarne vesti svetskih medija u aprilu 2010. godine kad je objavio snimke na kojima se vidi kako američki vojnici ubijaju 18 civila iz helikoptera u Iraku.

Asanž je od 2019. godine bio u zatvoru u Velikoj Britaniji, a SAD ga traže zbog odavanja tajnih vojnih dosijea 2010. i 2011. godine.

Da je izručen i ako bi ga američki sud proglasio krivim, pretilo bi mu i do 175 godina zatvora.

Posle višegodišnje pravne sage, Asanž je pušten iz zatvora je Velikoj Britaniji nakon nagodbe sa američkim vlastima o priznanju krivice za kršenje američkog zakona o špijunaži.

Prema nagodbi, Asanž će priznati krivicu za jedno od 18 dela za koje ga optužuju američke vlasti - zaveru za dobavljanje i otkrivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti, a potom će biti prebačen u njegovu domovinu, Australiju.

• Vikiliks: Dan kada je svet saznao tajne iz diplomatskih prepiski
• Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji
• Australijski parlament traži od Amerike i Britanije da oslobode Asanža
• Bivši CIA inženjer osuđen na 40 godina zatvora zbog odavanja podataka Vikiliksu

Dok je u londonskom zatvoru Belmarš, nastavlja se Asanžova sudska borba protiv izručenja SAD-u.

Na ročištu povodom izručenja u septembru 2020. godine, psihijatar je rekao da se Asanž žali da čuje imaginarne glasove i muziku.

Majkl Kopelman, koji je intervjuisao Asanža dvadesetak puta, rekao je na sudu da postoji „veoma visok" rizik od njegovog samoubistva ako bi bio izručen SAD.

Viši sud u Londonu je 2021. godine odlučio da Asanž treba da bude izručen Americi, na šta je njegov tim uložio žalbu.

Vrhovni sud Velike Britanije, najviša sudska instanca u zemlji, u martu 2022. godine potvrdio je presudu.

Ipak, Viši sud će 20. i 21. februara 2024. ponovo razmotriti Asanžov zahtev da ospori prvobitnu sudsku presudu iz 2021.

Njegove pristalice kažu da je ovo možda njegov poslednji pravni izazov.

Asanžovi advokati tražili su od Evropskog suda za ljudska prava da razmotri njegov slučaj 2022. godine, ali ga je sud odbacio bez saslušanja.

Pogledajte video: Zašto Amerika zahteva izručenje Asanža

Ko je Džulijan Asanž i šta je Vikiliks?

Asanž se još kao tinejdžer probio u svetu kompjuterskog programiranja.

Tokom 1995. godine, sud u Australiji, njegovoj rodnoj zemlji, kaznio ga je zbog hakovanja, a izbegao je zatvorsku kaznu, obećavši da to više neće činiti.

Asanž je 2006. godine pokrenuo veb stranicu Vikiliks.

Od tada, Vikiliks je objavio više od deset miliona dokumenata, između ostalog mnoge poverljive zvanične izveštaje u vezi sa ratovima u Iraku i Avganistanu, špijuniranjem i korupcijom.

U aprilu 2010. godine, Vikikls je objavio snimak ubistva civila u iračkoj prestonici Bagdadu, kao i hiljade poverljivih dokumenata koje je dostavila bivša obaveštajna analitičarka američke vojske Čelsi Mening.

Dokumenti sugerišu da je američka vojska ubila stotine civila u neprijavljenim incidentima tokom ratova u Iraku i Avganistanu.

Kasnije iste godine, vlasti u Velikoj Britaniji su mu odredile pritvor, da bi potom bio pušten uz kauciju nakon što je Švedska izdala međunarodnu poternicu za njim pod optužbom za seksualni napad.

Švedske vlasti su htele da ga saslušaju povodom navoda da je silovao jednu ženu i seksualno zlostavljao, a drugu naveo na seks u avgustu 2010. godine, dok je bio u Stokholmu da bi održao predavanje.

On tvrdi da su oba susreta bila uzajamno dobrovoljna, ali je usledio dugi sudski proces zbog kojeg je zatražio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu kako bi izbegao izručenje.

Posle skoro sedam godina života u ekvadorskoj ambasadi, Asanž je iz nje izašao, a britanska policija ga je uhapsila 11. aprila 2019. godine.

Hapšenje je usledilo pošto je ekvadorski predsednik Lenjin Moreno tvitovao da je njegova zemlja donela „suverenu odluku" da mu povuče status azilanta.

Dok je živeo u ekvadorskoj ambasadi, Asanža su posećivale poznate ličnosti, među kojima pevačica Lejdi Gaga i glumica Pamela Anderson.

Osnivač Vikiliksa oduvek je tvrdio da ne može da napusti ambasadu zato što se plaši da će iz Švedske biti izručen u SAD, a da će mu se tamo suditi zbog objavljivanja tajnih američkih dokumenata.

Policajci su ga izveli iz kruga ambasade i stavili u pritvor u centralnoj londonskoj policijskoj stanici.

Prvog maja 2019. godine, Asanž je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije.

Nedeljama kasnije, švedski tužioci ponovo su otvorili istragu na osnovu optužbi iznetih protiv Asanža za silovanje iz 2010. godine.

Kasnije istog meseca, SAD su podigle 17 novih tačaka optužnica protiv Asanža zbog kršenja Zakona o špijunaži, u vezi sa objavljivanjem poverljivih dokumenata 2010. godine.

Saopštenje američkih vlasti, Vikiliks je nazvao „čistim ludilom" i da predstavlja „kraj novinarstva o nacionalnoj bezbednosti".

Dok se Asanž pripremao za borbu protiv izručenja SAD-u, švedski tužioci su saopštili da odustaju od istrage o navodima o silovanju iz 2010. godine.

Tužioci su saopštili da „nema čvrstih dokaza za podizanje optužnice" protiv Asanža, okončavši tako slučaj koji je trajao čitavu deceniju.

• Svadba iza rešetaka - Džulijan Asanž se oženio u zatvoru u Londonu

U aprilu 2020. godine obelodanjeno je da je Asanž postao otac dva deteta dok je živeo u Ambasadi Ekvadora.

Stela Moris, advokatkinja rođena u Južnoj Africi, rekla je da je u vezi sa osnivačem Vikiliksa od 2015. godine i da sama odgaja njihova dva mlada sina.

Tokom 2022. godine, Asanžu je bilo dozvoljeno da se venča sa Stelom Moris u zatvoru Belmarš.

Pogledajte video: Ko je Džulijan Asanž

Kako je američka vlada reagovala na Vikiliks?

Ministarstvo pravde SAD je 2019. godine opisalo objavljivanje poverljivih dokumenata kao „jedno od najvećih curenja poverljivih informacija u istoriji Sjedinjenih Država".

Američke vlasti su rekle da je objavljivanje informacija dovelo pojedince, čija su imena otkrivena, u Avganistanu i Iraku u „rizik od ozbiljne povrede, mučenja ili čak smrti".

Asanž je insistirao da su dokumenti razotkrili ozbiljne zloupotrebe američkih oružanih snaga i da je slučaj protiv njega politički motivisan.

Optužen je za zaveru u nameri da provali u vojnu bazu podataka radi dobijanja osetljivih informacija i optužen je za 18 krivičnih dela.

Američke vlasti su započele postupak ekstradicije kako bi Asanžu bilo suđeno u SAD.

Ako bude proglašen krivim, njegovi advokati kažu da mu preti kazna do 175 godina zatvora.

Međutim, američka vlada kaže da je verovatnija kazna između četiri i šest godina.

Zašto Džulijan Asanž još nije izručen Americi?

Američki zahtev za ekstradiciju 2019. odobren je nakon niza sudskih saslušanja, ali se Asanž godinama bori da poništi odluku.

On je 2019. godine zbog drugog krivičnog dela poslat u londonski zatvor Belmarš koji je strogo čuvan, dok čeka rasplet oko američkog zahteva za ekstradiciju.

Vrhovni sud u Londonu je 2021. godine presudio da Asanž treba da bude izručen, odbacujući pretpostavke da bi zbog narušenog mentalnog zdravlja mogao da se ubije u američkom zatvoru.

Tadašnja britanska sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel potvrdila je nalog za ekstradiciju.

Asanž sada od suda traži da preispita i obori tu njenu odluku.

Hakovanje

Asanž uglavnom nerado priča o vlastitoj prošlosti, ali je veliko medijsko interesovanje posle pojavljivanja Vikiliksa pružilo neke uvide u to šta je sve uticalo na njega u mladosti.

Rođen je Taunsvilu, u australijskoj državi Kvinslendu 1971. godine a detinjstvo je proveo uglavnom bez nadzora dok su njegovi roditelji vodili putujuće pozorište.

Postao je otac sa 18 godina i ubrzo je usledila sudska borba oko starateljstva.

Razvoj interneta pružio mu je mogućnost da iskoristi svoj rano otkriveni talenat za matematiku, mada je i to dovelo do poteškoća.

Asanž je 1995. godine bio optužen, zajedno sa prijateljem, za desetak hakerskih aktivnosti.

Iako je njegova grupa hakera bila dovoljno umešna da prati detektive koji su pratili njih, Asanž je na kraju ipak uhvaćen i izjasnio se krivim po optužnici.

Kažnjen je novčano sa nekoliko hiljada australijskih dolara - izbegavši zatvor pod uslovom da ne ponovi prestup.

Potom je tri godine proveo radeći sa naučnicom Sulet Drajfus - koja je istraživala sve izraženiju subverzivnu stranu interneta - napisavši knjigu sa njom, Podzemlje, koja je postala bestseler u kompjuterskim krugovima.

Drajfus je Asanža opisala kao „veoma umešnog istraživača", koji je „prilično zainteresovan za koncept etike, koncepte pravde, šta vlade smeju a šta na smeju da rade".

Posle ovoga usledio je kurs iz fizike i matematike na Univerzitetu u Melburnu, gde je postao istaknuti član matematičkog društva, izmislivši složenu zagonetku u kojoj je, kažu njegovi vršnjaci, briljirao.

• Hapšenje Asanža – kad uzbunjivači utihnu

Rad na Vikiliksu

Vikiliks je osnovao 2006. godine sa grupom istomišljenika iz svih kutaka interneta, stvorivši veb-zasnovano „poštansko sanduče" za buduće uzbunjivače.

„Da bismo zaštitili naše izvore, morali smo da raspodelimo sredstva, enkriptujemo sve i premeštamo telekomunikacije i ljude širom sveta kako bismo aktivirali zaštitne zakone u različitim nacionalnim jurisdikcijama", rekao je Asanž za BBC 2011. godine.

„Postali smo dobri u tome i nikad nismo izgubili nijedan slučaj ili izvor, ali ne možemo da očekujemo od svakoga da prolazi kroz tolike mere predostrožnosti kao mi."

Počeo je da živi nomadski, upravljajući Vikiliksom sa privremenih lokacija koje su se stalno selile.

Umeo je da izdrži dugo vremena bez hrane i da se usredsredi na posao sa vrlo malo sna, prema Rafiju Hačaturijanu, novinaru časopisa Njujorker koji je proveo nekoliko nedelja putujući s njim.

„On stvara atmosferu oko sebe u kojoj ljudi koji su mu bliski žele da se staraju o njemu, da mu pomažu da nastavi dalje.

„Rekao bih da to ima nekakve veze s njegovom harizmom."

Ključni datumi u sudskom procesu:

• Maj 2012: Britanski Vrhovni sud donosi odluku da se Asanž izruči Švedskoj da bi bio saslušan u vezi sa navodima o seksualnom napadu
• Jun 2012: Ulazi u ekvadorsku ambasadu u Londonu
• Avgust 2012: Ekvador mu odobrava azil, rekavši da postoji bojazan da će mu biti ugrožena ljudska prava ako bude bio izručen
• Avgust 2015: Švedski tužioci odustaju od istrage o dva navoda
• Decembar 2017: Dobija ekvadorsko državljanstvo
• Oktobar 2018: Ekvadorska ambasada mu određuje set kućnih pravila kojih mora da se pridržava
• April 2019: Ekvador povlači njegov status azilanta i hapse ga u ambasadi
• Maj 2019: Osuđen je na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije
• Maj 2019: Švedska ponovo otvara istragu o seksualnom napadu
• Maj 2019: Američko Ministarstvo pravde podiže 17 novih tačaka optužnice protiv njega
• Novembar 2019: Švedski tužioci obustavljaju istragu o navodima za silovanje protiv njega
• Januar 2021: Sud u Londonu je presudio da Asanž ne može da bude izručen Americi
• Mart 2022: Vrhovni sud je preinačio odluku nižeg suda i presudio da Asanž može da bude izručen Americi i da nema opasnosti da će izvršiti samoubistvo u američkom zatvoru

„Kampanja diskreditacije"

Vikiliks i Asanž su postali poznati posle objavljivanja snimka američkog helikoptera koji puca u civile u Iraku.

Asanž je branio odluku da objavi snimak, baš kao i masivno objavljivanje poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratu u Avganistanu i Iraku u julu i oktobru 2010. godine.

Uzbunjivački sajt je potom objavio nove kontingente dokumenata, među kojima i pet miliona poverljivih imejlova američke obaveštajne kompanije Stratfor.

Ali, morao je i da se bori za opstanak 2010. godine, kad je veliki broj američkih finansijskih institucija počeo da mu blokira donacije.

Izveštavanjem o Asanžu potom je počela da dominira inicijativa Švedske da ga sasluša povodom optužbi za seksualni napad iz 2010. godine.

On je rekao da je ta inicijativa politički motivisana i sastavni deo kampanje diskreditacije.

Asanž se potom za pomoć obratio tadašnjem ekvadorskom predsedniku Rafaelu Koriji, budući da su njih dvojica u prošlosti delili slične stavove prema slobodi.

Njegov boravak u ekvadorskoj ambasadi bio je obeležen povremenim saopštenjima za štampu i intervjuima.

Dao je doprinos britanskoj Levesonovoj istrazi o standardima štampe, rekavši da se suočio sa „široko rasprostranjenim netačnim i negativnim medijskim izveštavanjem".

U avgustu 2014. godine javila se i briga za njegovo zdravlje, ali Asanž je odbacio navode da će napuštati ambasadu radi lečenja.

„Značajna pobeda"

Asanž se kasnije žalio Ujedinjenim nacijama da ga nezakonito drže u pritvoru, jer ne može da napusti ambasadu a da ne bude uhapšen.

U februaru 2016. godine, Veće UN-a je presudilo u njegovu korist, rekavši da je „arbitrarno zadržan" i da treba da mu se dozvoli da slobodno izađe i dobije nadoknadu za „lišavanje slobode".

Budući da je Švedska odustala od istrage protiv Asanža, evropski nalog za njegovo hapšenje više nije važio.

Ali londonska policija je saopštila da i dalje važe neke manje optužbe protiv njega zato što se nije pojavio na sudu u junu 2012. godine, što je prestup koji je kažnjiv sa do godinu dana zatvora ili novčanom kaznom.

A bio je to nalog za hapšenje koji je i doveo do njegovog hapšenja 2019. godine.

Policija je saopštila da ju je u ambasadu pozvao ekvadorski ambasador.

Promena stava Ekvadora

Stav Ekvadora povodom Asanža promenio se nakon što je predsednika Koriju, vatrenog pobornika Vikiliksa, na tom položaju nasledio Lenjin Moreno.

Moreno i njegova vlada postali su izrazito nestrpljivi prema Asanžu i njegovom odbijanju da sledi pravila koja su mu nametnuli zbog njegovog produženog boravka u ambasadi.

U video saopštenju, predsednik Moreno je rekao da je „nasledio ovu situaciju" i da je Asanž ignorisao zahteve Ekvadora da „poštuje ova pravila i da im se povinuje".

Njegova odluka, rekao je Moreno, usledila je posle Asanžovih „stalnih kršenja međunarodnih konvencija i protokola o svakodnevnom životu".

On je rekao, konkretno, da je Asanž „prekršio normu o nemešanju u unutrašnje poslove drugih država", najskorije u januaru 2019. godine, kad je Vikiliks objavio dokumente iz Vatikana.

U video obraćanju, Moreno je tada rekao i da je zahtevao da Velika Britanija pruži garancije da Asanž neće biti izručen zemlji u kojoj bi mogao da bude mučen ili osuđen na smrtnu kaznu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]