BBC News

Apokalipsa: Najgore poplave u Španiji poslednjih decenija

Obilne padavine, praćene olujom i gradom, izazvale su bujične poplave na jugoistoku Španije. Najteže pogođena mesta oko regiona Valanesije.

UKRATKO:

Najmanje 95 mrtvih u poplavama u regionu Valensije, desetine nestalih
U gradu Čiva, u blizini Valensije, za samo osam sati palo je više kiše nego za celu godinu
Voda nosila mostove, puteve, automobile
Moguća najveća odšteta u novijoj istoriji Španije

Najmanje 95 ljudi poginulo je poplavama na jugoistoku Španije u najgoroj prirodnoj katastrofi u zemlji od 1973. godine.

Strahuje se da broj žrtava nije konačan jer se još traga za desetinama ljudi.

Najteže su pogođena mesta u regionu Valensije, gde je za osam sati pala godišnja količina padavina od 490 litara po kvadratnom metru.

Tropske kiše, prouzrokovane frontom hladnog vazduha koji se kretao kroz jugoistočnu Španiju, izazvale su bujične poplave koje nosile sve pred sobom.

U pogođenim oblastima nema struje, prekinut je drumski i železnički saobraćaj.

Mnogi u Španiji sada su ogorčeni na regionalne vlasti jer nisu upozorile na dolazak ovakve nepogode.

'Bilo je kao cunami'

Najmanje 92 smrtna slučaja su zabeležena u Valensiji, još dva u Kastilja-La Manča na zapadu Valensije i jedan u Malagi, gde je 71-godišnji Britanac preminuo u bolnici nakon što je spašen iz njegove kuće.

Najteže je u Paiporti, predgrađu Valensije, u kojoj je život izgubilo 40 ljudi.

U gradu Čiva, nadomak Valensije, koji je i jedan od najviše pogođenih, u utorak padavine u vrednosti od godinu dana u periodu od samo osam sati, saopštila je nacionalna meteorološka služba.

„Voda je jurila niz put kao cunami", ispričao je Giljermo Serano Peres, 21-godišnjak iz Paiporte, predgrađa Valensije.

Dodao je da su on i njegovi roditelji morali da iskoče iz automobila i popnu se na most da ih voda ne bi odnela.

Gradonačelnica Horno de Alseda, mesta nedaleko od Valensije, rekla je za BBC da je nivo vode porastao za više od metar za samo nekoliko minuta.

„Struje su bile vrlo jake i spasioci su morali brzo da reaguju i izvlače ljude iz automobila i kuća“, rekla je Konsuelo Tarazon.

Mediji i korisnici društvenih mreža okrivljuju službe da su prekasno izdali upozorenja, a vlasti da su bile nespremne za ovakvu prirodnu nepogodu.

Španska meteorološka agencija je pritom upozorenje izdala u utorak ujutru oko sedam časova, navodeći da je „opasnost ekstremna".

„Izdato je maksimalno crveno upozorenje", istakli su.

Međutim, služba civilne zaštite je u utorak uveče u 20.15 sati izdala upozorenje na opasnost, kada su mnoga naseljena mesta već bila poplavljena.

„Razmere ove tragedije postavljaju pitanje da li je stanovništvo upozoreno prekasno: civilna odbrana je poslala upozorenje kada je voda već poplavile gradove“, piše u naslovu na sajtu vodećeg španskog lista El Mundo.

List dodaje da je stotine ljudi provelo noć sa utorka na sredu u industrijskim zonama ili u automobilima na putevima, jer su do večeri putevi već bili presečeni potocima vode.

„Mene kao gradonačelnika niko nije upozorio da bi reka Magre mogla da izbije iz korita. Ali ona je poplavila grad, prekrila ga blatom i smećem“, požalio se Andreu Salom, gradonačelnik grada Alkuldije.

Guverner pokrajine Valensije, konzervativac Karlos Mazon, sada je na udaru kritika zbog njegove ranije odluke da ukine hitnu službu UVE.

Ovu službu za vanredne situacije uvela prethodna levičarska vlast.

Posle pobede na izborima prošle godine, Karlos Mazon je odmah ukinuo UVE, izjavivši da su troškovi održavanja ove služba mnogo veći od koristi.

Ali posle ove katastrofe, Mazon i njegova konzervativna partija ponovo su na udaru zbog ukidanja sistema.

Vlada pokrajine Valensije je odgovorila izjavom da je UVE u stvari fiktivna organizacija: „Nula vatrogasaca, nula materijalne podrške, nula efikasnosti".

Vlasti su u sredu rasporedile više od 1.000 vojnika da pomognu u spasavanju ljudi, ali je do mnogih mesta teško doći zbog poplavljenih ili razorenih puteva.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je aktivirala satelitski sistem Kopernikus kako bi pomogla španskim spasilačkim timovima u potrazi za nestalima.

'Nisam želeo da umrem'

Društvene mreže i mediji prepuni su svedočenja preživelih.

Muškarac po imenu Pako kaže da se, u trenutku kada su ga iznenadile poplave, vozio od Valensije do obližnjeg Pikasena.

Za El Mundo je rekao da „brzina vode bila luda“, kao i da je nosila automobile.

„Uspeo sam da izađem iz auta i voda me je gurnula o ogradu za koju sam uspeo da se uhvatim, ali nisam mogao da se pomerim", kaže.

Patriciju Rodrigez, iz Sedavija, poplava je zahvatila dok se vozila kući sa posla.

Kaže da je voda odjednom počela da raste i automobili su počeli da plutaju.

Drugi vozač joj je pomogao da se spasi.

Uplašeno je posmatrala kako mladić u blizini nosi novorođenu bebu na sigurno.

„Bilo je dobro da se niko nije okliznuo, jer da jesmo, struja bi nas odnela“, rekla je.

U Valensiji je čovek po imenu Hulijano Sančez spašen sa simptomima hipotermije, nakon što se sedam sati držao za palme.

„Nisam želeo da umrem“, rekao je za El Periodiko.

„Uhvatio sam se za neke palme i držao svom snagom da me reka ne odnese".

Ali mnogi nisu uspeli da se spasu.

Desetine ljudi se i dalje vodi kao nestalo širom regiona.

„Videli smo kako je struja odnela dva automobila i ne znamo da li je unutra bilo ljudi“, rekao je čovek za Las Provincijas.

„Nikada nismo videli ništa slično."

Španski analitičari za osiguranje imovine predviđaju da bi ovo mogla da bude najskuplja prirodna katastrofa u novijoj istoriji zemlje, piše El Pais.

Do sada su najveći troškovi posle neke prirodne katastrofe ovog tipa bile 1983. godine, kada su Baskiju razorile poplave, a poginulo je 34 ljudi.

Tada je na ime osiguranja naplaćeno 977 miliona evra.

„Takve padavine nisu viđene 500 godina, ali ono što se desilo u Valensiji moglo bi da bude još gore“, izjavio je Pilar Gonzales de Frutos, koji je bio nadležan u za isplatu obeštećenja u vreme kada su Bilbao i okolna mesta u Baskiji razorile poplave.

Postoji ključna razlika između ove i tadašnje katastrofe - sada se vozi mnogo više automobila, što znači da bi sad mogao da bude mnogo veći teret na osiguravajuća društva.