Aleksej Navaljni: Pristalice tuguju ali ne gube nadu posle njegove smrti

Ako ste trepnuli, možda ste propustili.

U večernjim vestima na ruskoj državnoj televiziji koje traju 45 minuta, tačno 28 sekundi je u petak bilo posvećeno Alekseju Navaljnom.

Vest o njegovoj smrti saopštena je skoro u prolazu.

Samo 28 sekundi za čoveka koji je postao najpoznatija opoziciona ličnost u Rusiji i najčuveniji politički zatvorenik u zemlji.

Aleksej Navaljni je bio mnogo toga: advokat, bloger, borac protiv korupcije, politički aktivista - i uvek trn u oku Kremlj.

Nisu ga svi Rusi podržavali.

Ali je tokom cele decenije bio jedini opozicioni lider u Rusiji koji je mogao da izvede veliki broj demonstranata na ulice širom zemlje, u protestima protiv vlasti, korupcije i zahtevima za slobodne i pravedne izbore.

I zbog toga ga je Kremlj smatrao pretnjom.

• Život Alekseja Navaljnog u kaznenoj koloniji „Polarni vuk“
• Aleksej Navaljni: Šta znamo do sada o njegovoj smrti
• Aleksej Navaljni, najglasniji Putinov kritičar

Navaljni je bio karizmatičan, jakog karaktera, baš kao i smisla za humor i sposobnosti da inspiriše - što je retkost za ruskog političara.

Takođe je razumeo moć interneta da bi širio poruku.

On i njegov tim su producirali i objavili dokumentarni film koji je ukazao na navodnu korupciju na najvišem nivou u Rusiji.

„Sad vidimo da je internet glavna briga aktuelnog režima, i neprijatelj broj jedan", rekao mi je 2017. godine.

U to vreme, vlasti su jasno težile da izbegnu pretvaranje Navaljnog u političkog mučenika.

Bilo je sukoba sa policijom, ali su u početku kazne bile kraće.

U martu 2017, bio sam naguran sa brojnim novinarima u sudnici gde je odgovarao na optužbe za pružanje otpora pri hapšenju tokom uličnog protesta,

„Milioni ljudi podržavaju borbu protiv korupcije", rekao mi je dok je sedeo na optuženičkoj klupi.

„To pokazuje da Kremlj nikako nije u pravu kad tvrdi da uživa ogromnu podršku."

Proglašen je krivim i osuđen na 15 dana zatvora.

Ništa u poređenju sa 19 godina zatvorske kazne na koju je osuđen prošle godine zbog optužbi za ekstremizam, za koju mnogi smattraju da je politički motivisana.

Bilo je i fizičkih napada.

Te 2017. godine, oštećen mu je vid kada su ga polili antiseptičkom bojom.

Tri godine kasnije u Sibiru je otrovan nervnim agensom u avionom prebačen u Nemačku da bi mu život bio spašen specijalnim medicinskim tretmanom.

Preživeo je i optužio Kremlj za pokušaj ubistva.

A onda se ipak sledeće godine, bez obzira na zabrinutost za njegovu bezbednost, vratio u Rusiju.

Zašto se vratio?

Možda je „političar u njemu" govorio da ako želi da utiče na političke promene kod kuće, mora da bude u Rusiji.

Međutim, vrlo brzo je završio u zatvoru.

Sada je Aleksej Navaljni mrtav,

Ruske vlasti tvrde da je izgubio svest posle kraće šetnje unutar kaznene kolonije, te da su lekari pokušali ali nisu uspeli da ga ožive.

Njegove pristalice su uverene da se radi o političkom ubistvu.

Hoće li biti političkih posledica?

Vremena su odavno mračna za rusku opoziciju,

Najvažniji politički lideri su ili u egzilu ili u zatvoru,

Posle smrti Navaljnog, mračno doba postalo je još mračnije i verovatno će dodatno demoralisati protivnike Kremlja.

Zapadni lideri insistiraju da je predsednik Vladimir Putin odgovoran za njegovu smrt i zahtevaju oštre posledice po Kremlj.

Međutim, u ovom trenutku je teško videti kakve bi one mogle da budu.

Još sankcija?

Posle invazije na Ukrajinu, Rusija je najviše sankcionisana zemlja na svetu, a Međunarodni sud pravde je izdao nalog za hapšenje Putina zbog rata.

Ali za pristalice Alekseja Navaljnog, razmatranje političkih posledica njegove smrti nije trenutni prioritet.

Oni su u žalosti.

Pored „Zida plača" u Moskvi, spomenika žrtvama Staljinove represije, posmatram Ruse koji ostavljaju ruže i karanfile i pale sveće u znak sećanja na Navaljnog,

Policija je svuda i požuruje ljude.

U zemlji u kojoj je nezadovoljstvo ućutkano u najvećoj meri, za mnoge je i sam čin polaganja cveća čin hrabrosti.

Osećaj neverice se skoro može i opipati.

„Video sa vest na telefonu i moja prva reakcija je bila da mora da je šala, da svakako nije tačno", govori mi Mihail.

„A potom je stizalo sve više vesti. Plakao sam više od sata."

„Bila sam sa prijateljima kada sam čula", priča mi Aljina,

„Slomila sam se. Stvarno nisam verovala da tako nešto može da se dogodi. Nikada."

Rečenica koju u poslednje vreme sve više čujem od Rusa - „nismo verovali da tako nešto može da se dogodi".

Kasnije je policija za sprečavanje nereda pokušala da raščisti prostor oko spomenika.

„Krenite. Nikom nije dozvoljeno okupljanje ovde", govori komandir.

„Imamo pravo da budemo ovde", viče jedna žena.

„Hoćemo da stojimo ovde i stajaćemo. Ulica nije vaša, pripada svima."

Policija se ne slaže s njom. Počinju da guraju i potiskuju ljude i nekoliko ih je uhapšeno.

Čuju se povici „Sramota!" dok ljude odvode sa trga.

Ali znam šta me je najviše pogodilo dok sam razgovarao sa ljudima koji su došli da polože cveće - i pored osećaja šoka, ipak su se i dalje nadali boljoj budućnosti, drugačijoj Rusiji.

I čvrsto su se držali te nade, jedinog tračka svetla u opštem mraku.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]