UNS: Završne reči na sudjenju za ubistvo Ćuruvije, odbrana traži oslobadjajuću presudu

Kako je prenelo Udruženje novinara Srbije (UNS), ona je zatražila oslobadjajuću presudu i za Radomira Markovića i Miroslava Kuraka, iako ih ne zastupa, navodeći i da zna da time “prekoračuje ovlašćenja”.

“Da se branimo nismo imali od čega. Protiv mojih klijenata nema nikakvog dokaza. Posle osam godina sudjenja podjednako smo daleko od istine ko je ubio Slavka Ćuruviju”, rekla je Dobričanin Nikodinović i dodala da je “odbrana pokušala da utvrdi istinu, a ne tužilac”.

Ona je navela da su meta bile “pozicije u Resoru državne bezbednosti (RDB), kao i diskreditacija institucija države”.

Fond za humanitarno pravo, kako je kazala, krivičnom prijavom pokrenuo je postupak 31. oktobra 2000. godine kojim je trasiran put s kojeg “niko nije smeo da skrene”.

“Na početku sudjenja predložila sam da se odredi branilac za RDB jer je on prvotuženi, a na optuženičkoj klupi su žrtve koje se prinose vladarima iz senke”, rekla je Dobričanin Nikodinović i dodala da će se “kroz istoriju saznati o čemu se radi”.

Ona je rekla da tužilac u tom postupku “pokušava da sruši vlast režima Slobodana Miloševića” i da je reč o posthumnom vodjenju postupka nekadašnjem predsedniku SRJ.

U nekoliko navrata Dobričanin Nikodinović komentarisala je ulogu Komisije za istraživanje ubistava novinara, a kada je odbrana tražila dokaze koje je Komisija pribavila, kako je ona navela, tužilac je govorio da ih nije koristio, niti će ih koristiti.

“Postoji monopol na istinu, koju su uzurpirali mediji, politikanti, političari i nevladine organizacije”, navela je Dobričanin Nikodinović.

Tužilac je, rekla je Dobričanin Nikodinović, uprkos medicinskim izveštajima “više puta pomerao vreme smrti” Slavka Ćuruvije, zatim, nije utvrdio gde su bili Luka Pejović i Stevan Nikčević u vreme ubistva i odbijao je da se provere drugi pravci na koje su ukazivali dokazi.

Navela je i da se, “ako se dubinski analizira”, vidi se da postoji ono što bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović “nije hteo da kaže, ali da se ono što je ostalo izmedju redova razume”.

“Rodoljub Milović je rekao da je Zorica Desnica, koja je ‘ljubavisala s Lukom’ izjavila da je Luka Pejović ubio Ćuruviju”, navela je Dobričanin Nikodinović i dodala da je Milović “relativizovao tu izjavu štiteći svog doušnika Luku Pejovića”.

“Iskaz Branke Prpe, neposrednog očevica, ne uklapa se u scenario koji je negde drugde pravljen. Zašto tužilaštvo ne veruje Branki Prpi? Tužilac želi da joj zatvori usta. Prpa se uteruje u laž i neuračunljivost”, istakla je Dobričanin Nikodinović.

Citirala je i skorašnju Prpinu izjavu medijima da nije videla okrivljenog Kuraka, da je to rekla svima i da 20 godina traje njeno blaćenje i kompromitovanje. Prpa je sigurna, navela je Dobričanin Nikodinović, da je videla Luku Pejovića.

“Luka Pejović je ubijen 5. decembra 2020. godine, baš kada je Poskok preuzeo slučaj”, rekla je Dobričanin Nikodinović i dodala da “bledilo Luke Pejovića koje je opisivala Prpa, opisuje i Roćko Milović”.

Negirala je da je moguće da RDB priprema ubistvo ispred kladionice koja radi i iz koje mogu da ih vide.

Navela je i da je za “spin o Ratku Romiću i golfu” odgovoran policijski inspektor Dragan Karleuša, koji je bio u jednom momentu na čelu tima za istraživanje Ćuruvijinog ubistva.

“Sramotni beli golf je obeležio sve spinove u suđenju. Ni Romića, ni Kuraka, ni belog golfa nije bilo na dan ubistva u Svetogorskoj ulici. Svedoci su to potvrdili”, rekla je ona.

“Kurak i Romić nisu neposredni izvršioci, to je sud utvrdio. Nijedan dokaz ne ukazuje na dva neposredna izvršioca. Svi dokazi upućuju na jednog izvršioca, kao i izjava Branke Prpe”, rekla je Dobričan Nikodinović.

Govoreći o danu Ćuruvijinog ubistva ona je rekla da Milan Radonjić “nije bio obavešten”, kako to tužilac kaže, kada se Ćuruvija uputio ka stanu.

“Radonjić je obavešten u 16.22 da se Ćuruvija i dalje nalazi u kafani ‘Kolarac’, a prekid mere nadzora naložio je u 16.25”, rekla je ona.

Ona je navela su telekomunikacioni podaci, koji su prikupljani sa baznih stanica, “nezakonito pribavljeni dokazi”.

Osvrnula se na izveštaj nastao 12. februara 2012. godine, a zatim govorila o manipulaciji telekomunikacijama i da je “još tada pušten duh iz boce, da nezakonito postupanje kad jednom prodje može da se ponovi” i navela da se to dogodilo i u slučaju prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Stevana Nikčevića sam pitala da li je koristio telefon, da li mu je neko čestitao uskrs 11. aprila 1999. godine. Rekao je da ga je redovno koristio. A nijednog podatka o tome nema”, navela je Dobričanin dodajući više puta kako je on zaobidjen u istrazi.

U postupku je, rekla je ona, tolerisan nadmen stav Stevana Nikčevića, kog su branioci pokušali da ispitaju.

Govoreći o podacima koji su prikupljeni od operatora mobilne telefonije navela je da nisu smeli biti zadržavani duže od godinu dana i da je operater dužan bio dužan da ih uništi protokom vremena.

U završnoj reči navela je i da je Duško Mihajlović, nekadašnji ministar policije poslao knjigu “Povlenske magle” Slobodanu Miloševiću dok je bio u pritvoru u Hagu s posvetom: “Znam da nisi kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije”.

Dobričanin Nikodinović je dodala da je ta knjiga posle Miloševićeve smrti završila kod Milorada Vučelića, preneo je UNS.