U potrazi za mirnim snom kroz vekove: Zanimljiva istorija kreveta

Usred vetrovitog prostranstva malenog zaliva na zapadnoj obali Orknijskih ostrva u Škotskoj, udomilo se drevno naselje Skara Bre.

Ovaj lavirint pepeljasto zelenih humki, velikih jednosobnih kuća koje su opasane debelim zidovima i prekrivene travom, i povezane natkrivenim kamenim prolazima, napušten je pre otprilike 4.500 godina.

Ali, u svakom domu su dve stvari koje bismo i danas prepoznali - kreveti.

Stambeni objekti u Skara Breu, na krajnjem severu Škotske, uglavnom imaju istu postavku: prostoriju od otprilike 40 kvadratnih metara sa ognjištem u sredini i raznim praistorijskim nameštajem.

Pored kutija za odlaganje i toaletnih stolića i polica, tu su i dva pravougaona ograđena prostora, dužine da otprilike u njih može da se smesti čovek.

Kao i većina artefakata pronađenih na ovom ostrvu bez drveća, ovi praistorijski kreveti su napravljeni od ploča hladnog, tvrdog kamena.

Pa ipak, zbog visokog uzglavlja i podignutih strana prepoznatljivog su oblika.

Ako izuzmemo drevne natpise pronađene na nekima, i poneki skelet skriven ispod njih, skoro da bi mogli da budu iz 21. veka.

• Zaboravljena drevna navika „dva spavanja”
• Istorija kreveta u 13 činjenica
• Želite dobar noćni san - ovako se spremajte za krevet

Ljudi prave krevete hiljadama godina.

U knjizi Šta smo radili u krevetu: horizontalna istorija, antropolog Brajan Fagan i arheološkinja Nadija Durani sa Univerziteta Kalifornije, Santa Barbara, predstavljaju njihov razvoj od samog početka.

Skoro oduvek se smatralo da se prostori za spavanje sastoje od gomile pažljivo složenog rastinja prekrivenog mekim lišćem biljaka koje teraju štetočine.

A onda su počeli da se prave prvi okviri za krevete.

Kreveti od peščara u Skara Breu spadaju među najstarije ikada pronađene.

Okviri za krevete pojavili su se pre nešto više od 5.000 godina, na nekoliko mesta istovremeno.

Oko 2.735 kilometara od Orknijskih ostrva, na Malti, u tunelima koji su služili za pogrebne obrede, pronađeni su dokazi koji upućuju na rano postojanje ove vrste nameštaja.

Među njima je i glinena figurina žene koja na jednostavnoj podignutoj platformi, mirno spava na boku, s jednom rukom ispod glave.

Ovi rani kreveti nisu bili samo mesta za odmor.

Često su imali duboko simboličko značenje i veze sa zagrobnim životom, smatraju Fagan i Durani.

U narednim milenijumima, krevet je poprimio mnogo različitih oblika, odražavajući verovanja i praktične potrebe raznih kultura.

Predstavljamo kratku istoriju ovih hramova sna, kako ih, bar ljudi u zapadnom svetu, smatraju.

Stari Egipat: Nasloni za glavu i platforme za spavanje

Kada je Hauard Karter kroz gipsana vrata ušao grobnicu faraona Tutankamona 1922. godine, dočekala ga je riznica zlatnih predmeta, od kojih su šest bili kreveti.

Među predmetima koji su nasumično vraćeni u grobnicu posle dve pljačke u davnoj prošlosti, bili su pogrebni krevet ukrašen likom boginje u obliku krave Mehurte, pozlaćeni drveni krevet i praktičan krevet za putovanje sa revolucionarnim mehanizmom za sklapanje, možda i prvi te vrste.

Kao i većina drevnih egipatskih kreveta napravljenih za bogatu elitu, Tutankamonovi se uglavnom imali drveni okvir i ležajni deo ispleten od trske ili kanapa.

I kao što je to bilo uobičajeno u to vreme, mladi faraon bi svako veče pospanu glavu položio na krut, uzdignut naslon za glavu umesto na mekani jastuk.

Ovakav naslon se često koristio u tropskim predelima, možda radi bolje cirkulacije vazduha.

Takva vrsta naslona možda je pomagala i da se tokom spavanja ne pokvare pažljivo napravljene frizure.

Naime, stari Egipćani, kao i Tutankamonova baka, ponekad su nosili uvojke, kike ili upletenu kosu.

Stari Rim: Krevet za svaku priliku

U starom Rimu, kao i u mnogim društvima, mesta gde su ljudi spavali zavisila su od njihovog društvenog statusa.

Dok su neki robovi svake noći verovatno legali na prostirku od osušenog lišća ili životinjske kože, ili bi se samo sklupčali na zemlji, drugima je bilo udobnije.

Tokom arheoloških iskopavanja drevne vile u Ćiviti Đulijani, predgrađu rimskog grada Pompeje, 2021. godine, otkrivena je spavaća soba koja je ostala zamrznuta u vremenu skoro 2.000 godina.

Među gomilom posuda, drvenih sanduka i drugih predmeta, bila su i tri kreveta, a ispod njih tegle sa ostacima miševa.

Kreveti su imali drvene nogare i ležajni deo od ispletenog užeta, a umesto dušeka bili su prekriveni ćebadima.

S druge strane, imućni ljudi imali su više kreveta nego što im je bilo potrebno.

Rimljani su izmislili posebne nazive za krevete za različite namene, među kojima su lectus lucubratorius za učenje, lectus genialis za mladence, lectus tricliniaris za izležavanje i obedovanje u društvu i lectus cubicularis za spavanje.

Imali su čak i namenski krevet za sahrane.

Većina ovih kreveta je bila od metalne podignute platforme, prekrivene tankim dušekom.

Rano moderno doba u Evropi: Stenice i debeli dušeci

Evropljani su do 17. veka imali širok izbor kreveta na raspolaganju.

Postojali su zatvoreni kreveti (kutije obično sa vratima), kreveti sa podlogom od kanapa koji je trebalo redovno zatezati, odakle verovatno potiče izraz „čvrsto spavaj" i složeni drveni kreveti sa četiri nogare poput Velikog kreveta iz Vera, na kome je navodno jednom spavalo 52 ljudi.

Jedan od osnovnih delova krevetnine u rano savremeno doba bile su navlake za dušeke od čvrstog materijala.

Ove jednostavne vreće, koje su ponekad bile ogromne, pravljene su od jakih, gusto tkanih materijala kao što je lan.

Vreće su punjene raznim materijalom, od perja do slame.

Od punjenja je zavisio i kvalitet spavanja.

Prema pisanju Rodžera Ikirča, profesora istorije na tehničkom univerzitetu Virdžinija tek u SAD-u, čovek koji je putovao Švajcarskom 1646. godine, žučno se žalio da je morao da prespava na dušeku punjenim lišćem, koje je „šuškalo" i bockalo ga kroz navlaku.

Iako su navlake za dušeke od čvrstog materijala bile, ili je bar trebalo da budu redovno provetravane, ipak su bile savršeno mesto za razmnožavanje insekata.

Kako je u to vreme čest običaj bio da se krevet deli sa drugim ljudima, čak i potpunim strancima, neretko su bili meta najezde insekata.

Viktorijansko doba u Engleskoj: Krevet-kanap i beskućništvo

Do 19. veka, nejednakost u Engleskoj je dostigla vrhunac.

Usled industrijalizacije, radnička klasa se borila da zaradi za život, a istovremeno je broj stanovnika brzo rastao, što je dovelo do naglog porasta beskućnika u gradovima.

Dobrotvorne organizacije u Londonu su osmislile neka neubičajena rešenja.

Jedno od njih su bila zdanja sa „kovčezima za četiri penija", poređani u redovima i u kojima su ljudi mogli da prespavaju za četiri penija.

Drugo rešenje bio je krevet-kanap.

Naime, ljudi bi spavali tako što bi se sedeći na zajedničkoj klupi sa još stotinama drugih, naslonili na dugački kanap.

Ujutru bi neko presekao kanap i svi bi se naglo probudili.

Ovakva noć koštala je dva penija.

Međutim, onima koji su bili na drugom kraju finansijske lestvice, san će uskoro postati znatno bolji.

Krajem 1900-ih, nemački pronalazač patentirao je prvi dušek sa spiralnim oprugama i od tada san više nije bio isti.

Danas je izbor bolji nego ikada pre.

Postoje dušeci od pene, vodeni kreveti, topli (grejani) dušeci, futon (japanski) kreveti, kreveti na sprat, otomani, kreveti sa baldahinima...

Možemo samo da zamislimo šta bi sve od njih napravili stanovnici Skara Brea.

Pogledajte zašto imamo noćne more

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]