Izbori u Azerbejdžanu: Predsednik Ilham Alijev učvršćuje vladavinu, grabi ka petom mandatu

Aktuelni predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ima više nego ubedljivo vođstvo vanrednim predsedničkim izborima sa 92,05 odsto glasova, saopštila je Centralna izborna komisija posle prebrojavanja podataka sa 93 odsto biračkih mesta.

Na drugom mestu je Zahid Orui, nezavisni kandidat i narodni poslanik, koji je osvojio tek nešto više od dva odsto glasova.

Izlaznost na izborima je bila oko 77 odsto birača, saopštili su izborni organi.

Izlazne ankete su predviđale slične brojke i očekivalo se da Alijev učvrsti vladavinu.

Za mesto šefa države kandidovalo se sedam kandidata, među kojima i Alijev, kome će ovo biti peti mandat.

Na prethodnim izorima 2018. godine, podržalo ga je 86,22 odsto birača uz izlaznost od 74,5 odsto.

• Azerbejdžan: Sve što treba da znate
• „Umri ili priznaj": Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
• Šta se krije iza dugogodišnjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana

Azerbejdžanski državni mediji preneli su da su pojedini svetski državnici već čestitali pobedu Alijevu, između ostalih, mađarski premijer Viktor Orban, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, iranski predsednik Ibrahim Raisi i kineski lider Si Đinping.

Nekoliko hiljada pristalica Ilhama Alijeva izašlo je na centralne ulice Bakua da proslavi njegovu pobedu, a pojedini su nosili transparente: „Oslobodilac Karabaha!" i „Ponosni smo na tebe!".

Alijev je raspisao izbore više od godinu dana pre nego što im je vreme.

Mnogi veruju da je to uradio da bi kapitalizovao uspeh vojne operacije u kojoj je ponovo zauzeo spornu teritoriju Nagorno-Karabah u jesen prošle godine i da bi još više učvrstio moć.

U druge faktore spada namera da ojača položaj Azerbejdžana među većim globalnim silama u sve nestabilnijem svetu, koristeći geopolitiku, ekonomiju i diplomatiju.

Koja je uloga Azerbejdžana na globalnoj sceni?

Aktuelna politika Azerbejdžana je da očuva pažljivu ravnotežu između Rusije, Turske, Irana, Evropske unije (EU) i SAD.

Kao zemlja bogata naftom i gasom, ona privlači strane investicije od početka devedesetih.

Azerbejdžan želi da iskoristi potrebu EU da pronađe alternativne izvore energije dok pokušava da smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva posle izbijanja rata u Ukrajini.

• Šta za Srbiju znači gasna veza sa Bugarskom

Tokom posete Bakuu 2022. godine, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, opisala je Azerbejdžan kao „ključnog energetskog partnera" koji je „uvek bio pouzdan".

Analitičari predviđaju da će se godišnji izvoz gasa iz Azerbejdžana u EU udvostručiti sa 10 milijardi kubnih metara na 20 milijardi do 2027. godine.

Baku održava bliske odnose sa SAD i Velikom Britanijom.

Potonja je njegov najveći strani investitor, a britanski multinacionalni naftni gigant BP najveći je strani investitor u energetskom sektoru.

Azerbejdžan gaji bliske odnose i sa Turskom.

Postoji čitav niz saradnji, koje obuhvataju trgovinu oružjem, građevinarstvo i druge privredne sektore.

Turski barjaktar dronovi bili su ključni za uspeh Azerbejdžana u njegovoj vojnoj kampanji protiv samoproglašenih vlasti Nagorno-Karabaha pokrenutoj u jesen 2020. godine.

• Sukobi u Nagorno-Karabahu trajali 24 sata: Dogovoreno primirje, jermenske snage pristale da polože oružje
• Kraj borbe etničkih Jermena za 'Republiku Nagorno-Karabah', više od sto hiljada ljudi u izbeglištvu

Za razliku od mnogih drugih zemalja, Azerbejdžan nije uveo sankcije Moskvi posle početka invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Istovremeno, Baku je ponudio humanitarnu pomoć Kijevu.

Ima znakova produbljivanja partnerstva sa Moskvom, koje kritikuju članovi Evropskog parlamenta.

Baku je željan stabilnih odnosa sa Moskvom zato što je Rusija bila posrednik u rešavanju sukoba u Nagorno-Karabahu, dovevši sopstvene mirotvorce u region.

Kako su ovi izbori povezani sa Nagorno-Karabahom?

Raspisujući izbore, Alijev je istakao da je njihova važnost što će biti prvi izbori održani na čitavoj azerbejdžanskoj teritoriji - zajedno sa Nagorno-Karabahom - otkako je Azerbejdžan stekao nezavisnost 1991. godine.

Ovaj region, oko koga su se vodile žestoke borbe, bio je pod projermenskom kontrolom prethodnih 30 godina, kada se otcepio od Azerbejdžana.

Sredinom 1990-ih, stotine hiljada azerbejdžanskih izbeglica bilo je proterano iz samoproglašene republike.

Azerbejdžan je povratio teritoriju tokom dve vojne operacije: jedne u jesen 2020. i druge u septembru 2023. godine.

Nepriznata republika Nagorno-Karabah prestala je da postoji, a još izbeglica, ovog puta jermenskih, pobeglo je iz straha za vlastitu bezbednost pod ponovo uspostavljenom azerbejdžanskom vlašću.

Povratak vlasti Bakua nad Nagorno-Karabahom važan je trenutak za ugled i pitanje je nacionalnog ponosa za Ilhama Alijeva.

U oružanom sukobu je poginulo hiljade Azera i Jermena, dok mnogi raseljeni ljudi decenijama kasnije i dalje žive u privremenom smeštaju.

Iako se formalno sukob oko Nagorno-Karabaha okončao, državna granica između Azerbejdžana i Jermenije na nekim mestima nije demarkirana i ostaje potencijalno žarište.

„Ukoliko Baku i Jerevan ne pronađu zajednički jezik po pitanju demarkacije granice, kao i otvaranja regionalne trgovine i saobraćajnih trasa, najgori scenario je i dalje moguć", rekao je Oleg Ignjatov, viši analitičar Međunarodne krizne grupe za BBC.

Koliko je Azerbejdžan demokratska zemlja?

Predsednik Alijev je na vlasti od 2003. godine.

Pre njega, zemljom je vladao njegov otac Hejdar Alijev, od 1993. godine.

Azerbejdžanska opozicija najavila je da će bojkotovati izbore 7. februara, kao što su činili prilikom svih izbora u protekloj deceniji.

Oni tvrde da je svrha izbora da sačuvaju Alijevu vlast i da su samo „režirana predstava".

Ako bude reizabran, Alijevu će to biti peti mandat.

• Kako opozicioni aktivisti u Azerbejdžanu ostaju bez posla

Tokom protekle dve decenije, Azerbejdžan je konstantno padao na globalnim listama demokratije i slobode govora.

Njegovu vladu kritikuju SAD i EU, koje tvrde da se učinak Azerbejdžana po pitanju ljudskih prava neprestano pogoršava.

Iako protesti nisu zvanično zabranjeni i ima opozicionih stranaka, otpor se često kažnjava hapšenjima.

Novinari koji kritikuju vlasti redovno se pritvaraju.

Pored Alijeva, bilo je još šest kandidata na izborima.

Oni nisu istaknute ličnosti i deluju kao da vode kampanju za aktuelnog predsednika umesto da promovišu vlastite izborne programe.

Stručnjaci smatraju da je korupcija veliki problem koji narušava razvoj zemlje.

Transperensi internešenel je ocenio Azerbejdžan kao 157. od 180 zemalja na svom Indeksu percepcije korupcije 2022, dok je godinu dana ranije, 2021. godine, bio na 128. mestu (rezultati za 2023. i 2024. još nisu bili saopšteni u vreme objavljivanja ovog teksta).

Azerbejdžanska vlada odbacuje optužbe za korupciju i autoritarizam, nazvavši ih „neosnovanim".

U protekloj deceniji zemlja je bila domaćin nekoliko međunarodnih događaja, kao što su takmičenje za Pesmu Evrovizije i trke Formule 1.

Oni su pomogli građenju reputacije zemlje, mada su međunarodni mediji izveštavali i o njenim navodnim kršenjima ljudskih prava dok su pokrivali te događaje.

Azerbejdžan se priprema da bude domaćin klimatskog samita COP29 kasnije ove godine.

Ko su bili ostali kandidati?

Pored Alijeva, bilo je još šest kandidata.

Oni nisu istaknute ličnosti i čini se da su vodili kampanju za aktuelnog predsednika, umesto da promovišu vlastite izborne programe.

Jedan od njih, provladin član parlamenta Zahid Orui, kandidovao se kao nezavisni kandidat.

On je za BBC rekao da je odluka da se održe prevremeni izbori usledila zbog, kako kaže, „stranih pretnji" njegovoj zemlji, naročito pošto je Baku povratio kontrolu nad Nagorno-Karabahom.

Prema Oruiju, reizbor Alijeva omogućiće predsedniku da zaštiti Azerbejdžan od „pretnji" nekih zapadnih zemalja.

Orui kaže da će to pomoći i Azerbejdžanu i Jermeniji da nastave mirovne pregovore i „lakše" potpišu konačni mirovni sporazum.

Opozicioni političar Ali Karimli, predsednik Stranke narodnog fronta, nazvao je raspisivanje prevremenih izbora „režiranom predstavom".

Pišući na društvenim mrežama, on je naveo da je skloniji bojkotu izbora nego da bude „deo te predstave".

Koliko su važni odnosi sa Turskom i Iranom?

Azerbejdžan ima istorijske i kulturološke veze i sa Turskom i sa Iranom.

Turska je najbliži saveznik Azerbejdžana u kojem se govori turkijski jezik i dve države se međusobno podržavaju na svim međunarodnim platformama.

Odnosi sa Iranom su mnogo manje stabilni.

Turska je drugi najveći dobavljač oružja za Azerbejdžan, posle Izraela.

Ona je i drugi najveći investitor u Azerbejdžanu, posle Velike Britanije.

Politički gledano, lideri ove dve zemlje ulažu velike napore da podrže i pohvale jedni druge.

U septembru 2023. godine, predsednik Redžep Tajip Erdogan opisao je pobedu Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu „inspirativnim".

„Pitanje je ponosa što je operacija uspešno završena u kratkom vremenskom roku", izjavio je on.

Iran je dom velike azerske zajednice, koja čini 16 odsto iranskog stanovništva, mada neki tvrde da je ta brojka još viša.

Odnosi između dve zemlje su komplikovani.

Teheran je zabrinut zbog potencijala Bakua da potpiri separatistički sentiment u zemlji.

Azerbejdžan osuđuje iransku podršku Jermeniji, istorijskog rivala Bakua, dok bliskost Azerbejdžana u trgovini oružjem sa Izraelom iritira Teheran.

Ova trgovina vredna je više milijardi dolara.

Izraelske kompanije takođe učestvuju u rekonstrukciji azerbejdžanskih gradova koji su 30 godina bili pod projermenskom kontrolom.

Iran je formalno upozorio Azerbejdžan da ne sme da toleriše „cionističko" prisustvo na vlastitoj teritoriji.

Uprkos tome, trgovina između dve zemlje je jaka, a Iran je četvrti najveći partner Azerbejdžana.

Šta je sledeće za Azerbejdžan?

Poslednjih godina Azerbejdžan koristi sopstveni položaj i prirodne resurse u vlastitu korist na najbolji mogući način.

Balansirajući između Rusije, Irana, Turske i Zapada, uspeo je da postigne ambicije velikih država - da povrati kontrolu nad Nagorno-Karabahom.

To je na kraju ispao ubedljiv podstrek popularnosti predsednika Alijeva, koji mu pomaže da ućutka mnoge kritičare kod kuće i odvrati pažnju od problema kao što su korupcija, odsustvo slobode govora i loš životni standard.

U inostranstvu sada ima manje kritičara, jer je pažnja velikih sila usmerena drugde - na velike ratove koji se vode u Ukrajini i Gazi, kao i na porast napetosti u Crvenom moru.

I dok je vrlo verovatno da će se globalne linije podela samo dalje produbljivati, Bakuu će biti sve teže da balansira i ostane u relativno prijateljskim odnosima sa svima.

Pre ili kasnije on će morati da odabere - između Moskve, Vašingtona i Brisela, ili Ankare i Teherana.

Taj izbor će najverovatnije imati uticaja na budućnost regiona i do izvesne mere čitavog sveta.

Možda je zbog toga predsednik Alijev požurio sa ovim izborima - da bi učvrstio vlast i da bi se uz potpunu kontrolu suočio sa onim što donose predstojeće godine.

Pogledajte i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]