Društvo

Zašto se žene i dalje odriču nasledstva u korist muškaraca?

FOTO: EnvatoElements/ilustracija
Nasledstvo, kuća, nekretnina

FOTO: EnvatoElements/ilustracija Nasledstvo, kuća, nekretnina

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda 24% imovine je u vlasništvu žena, od čega 16% u ruralnim područjima i odnosi se na vlasništvo nad zemljom. Iz samo ta dva podatka možete zapravo da zaključite koliko i dalje ti patrijarhalni obrasci diktiraju odnose moći, nejednake odnose moći, a to ženama svakako otežava položaj i na tržištu rade i uopšte ekonomski položaj i mogućnost za pokretanje samostalnog biznisa i podizanje kredita i sve one druge prateće aktivnosti kada započinjete svoj biznis, navodi poverenica za ravnopravnost, Brankica Janković.

“Ono što je najvažnije je lična stabilnost i jednostavno taj osjećaj nezavisnosti i slobode sa kojim ćete vi posle dalje kreirati vaš život, a mnoge od njih nisu upućene da na taj način mogu zaista i da ugroze svoj socijalni položaj jer kasnije mogu ostati i bez prava na socijalnu pomoć, s obzirom na naš zakon o socijalnoj pomoći", rekla je Janković.

Zašto se žene odriču nasledstva?

Kako Janković objašnjava, razlozi za to su duboko ukorenjeni stereotipi i predrasude o ulogama muškaraca i ulogama žena. 

“Jedan od razloga za odricanje žene od nasleđa upravo to što je ukorenjeno i što se od žene očekuje, što naravno nije moglo zaobići ni Požarevac, jer se odnosi na teritoriju čitave naše države. Postoji vrlo česta praksa, pogotovo u našim selima, da se žene i dalje odriču nasleđa u korist svojih muških potomaka, jer često i ne znaju da to nije njihovo pravo ili znaju, ali su često pod pritiskom okoline i to jesu bili i slučajevi koje su nam građanke prijavljivale i tražile zaštitu od diskriminacije što je često bilo izuzetno. Mi smo uvereni da su i obrazovanje, znanje i pravilna informacija, dakle argumenti, ono što nas može voditi ka otklanjanju predrasude. Znanje i argument zapravo su glavni postulati za unapređenje ravnopravnosti, za svaku vrstu borbe i za kreiranje bića”, navela je poverenica.

Povodom teme odricanja žena od nasledstva u korist muškaraca održana je tribina u okviru  projekta "Кoliki je moj deo?", na kojoj su učestvovali i učenici srednjih škola u Požarevcu. 

Projekat ima za cilj poboljšanje položaja žena u nasleđivanju imovine u Srbiji, s obzirom na i   dalje prisutne rodne nejednakosti u vlasništvu nad imovinom. Projekat sprovodi   Žensko udruženje kolubarskog okruga u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, a uz   podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) kroz program „Socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u Srbiji“.

FOTO: Boom93/N.Stojićević

Šta kaže Zakon o novčanoj socijalnoj pomoći i odricanju nasleđa?

Janković dodaje da Zakon onemogućava da ostvarite pravo na novčanu socijalnu pomoć ukoliko ste se prethodno odrekli nasleđa. 

“Još nešto vrlo bitno što ćemo, naravno, razgovarati i ovde sa učenicima, jer opet ponavljam, najbitnije je početi od škola da biste imali jednu novu generaciju koja je potpuno svesna svojih prava i potpuno informisana. Jako je bitno da ste vi informisani, da vam institucije u sistemu daju tačne i blagovremene informacije. Informisana odluka, odluka doneta na osnovu informacija o vašim pravima je zapravo najbitnija i da vi nju niste doneli pod pritiskom, jer u redu je, nekada je to i časno i moralno, i da će vam pružiti još veći osećaj stabilnosti što ste vi odrekli nasleđe, zato što ste vi žene koje su potpuno ekonomski nezavisne, imate vrlo stabilna primanja, i imate brata, sestru, nije bitno ko od njih dvoje živi, ostavili su da žive na selu sa zajedničkim roditeljima i to je vaša odluka, jer želite da na taj način pomognete svojoj porodici, to je sasvim u redu, da sada ne odemo u jednu drugu krajnost da i ovde kažemo da neka ponašanja prosto nisu u redu, sasvim su u redu, ali ako vi na taj način ne ugrožavate svoj život, svoje ekonomsko stanje, nego je to vaša odluka da na taj način pomognete vašim najbližima, a naravno među njima su uvek vaša braća i sestre”, rekla je Janković.

Katarina Ranković iz Ženskog udruženja Kolugarskog okruga navodi da ova kampanja traje već dve godine i da su je obeležile lične priče, koje pokazuju kako nije zapravo samo bitno imati neku imovinu na svoje ime, već je mnogo bitnija temotivna podrška i ucena porodice koja je dosta česta u ovim slučajevima.

“Odricanje od imovine nikada nije dobrovoljno, iako vi kada ste u ostavinskom procesu uvek morate dobrovoljno to da kažete. Tako da su mnogo dublji ovi problemi i koreni cele ove teme nasleđivanja i nije samo imati svoju imovinu, već i tu odluku zaista doneti sa pravim činjenicama, sa onim da mi zaista znamo koja su prava i posledice, tako da je mnogo, mnogo dublja i negde i mi rastemo kroz ovu kampanju i trudimo se da na različite načine utičemo na ovaj problem koji je zaista velik, jer ako znamo da se gotovo svaka druga žena u Srbiji odriče svog dela nasledstva, onda imamo dug put pred sobom i dosta toga da uradimo”, zaključila je ona.

Kako je Boom93 nedavno pisao, sa ženom koja se bavi politikom, prosvetnom radnicom, direktorkom biblioteke i ženom koja je zaposlena u trgovini razgovarali smo o nekim od indikatora koje je analizirao Institut za žene, mir i bezbednost, na čijem indeksu Srbija među 177 zemalja zauzima 32. mesto prema položaju žena.

Prema istraživanju Instituta za žene, mir i bezbednost, kada je u pitanju indikator odsustva pravne diskriminacije, koji meri prava žena u zakonu, Srbija ima rezultat 93,8 od mogućih 100. 

Jedan od indikatora unutar pravne dimenzije je i indikator pristupa pravdi. Na skali od nula do četiri, zemlje se ocenjuju prema stepenu u kojem žene mogu da iznesu slučajeve pred sud, traže fer suđenje, i dobiju pravnu naknadu kada su im prava prekršena. Ocena Srbije je 3,11.

Iako rezultati ukazuju na dobru zakonsku regulativu, žene u Srbiji često ne ostvaruju svoja prava. Takav je slučaj sa pravom na nasleđivanje. Kako je pisao portal 021.rs, u Srbiji samo 25 odsto žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog za to je što su žene u više od 40 odsto slučajeva isključene iz reda naslednika u korist muških članova, dok je, sa druge strane, samo 0,5 odsto muškaraca isključeno u korist žene.

FOTO: Boom93/A.Stepanović

„Moja baka se odrekla u korist svog brata nasledstva, ali to su neke starije generacije. Pričamo o ljudima rođenim početkom Drugog svetskog rata. Svedok sam bila i tih stvari, a sada apsolutno mislim da to polako odlazi u zaborav i da žene, odnosno sestre znaju da se zauzmu za sebe i da su podjednako deca svojih roditelja kao i muško dete“, rekla je za Boom 93 Nevena Jacić, nastavnica fizike u OŠ „Sveti Sava“ i Politehničkoj školi Požarevac.

Direktorka Narodne biblioteke u Požarevcu, Vera Zarić Mitrović smatra da se žene odriču nasledstva zbog patrijarhalne sredine, ali i nesebične i bezgranične ljubavi sestre prema bratu.

„Ne radi se tu samo o odricanju zbog pritiska roditelja, koliko sam ja zaključila. Iz onih slučajeva koje sam ja videla, koji su meni bliski, to je nastalo iz ljubavi, a ne iz nekog moranja“, smatra Zarić Mitrović.

Suzana Obradović Arsenijević, koja se bavi politikom, kaže da je Srbija društvo u kome odricanje žena od nasledstva i dalje nije iskorenjeno.

FOTO: Boom93/J.Milenković

„Muškarci i dalje imaju prednost pri nasledstvu. Retki su slučajevi u kojima roditelji prepisuju nešto ćerkama ukoliko imaju sina. Razlog tome je, verovatno, što muškarci i dalje doživljavaju to da su njihovi naslednici uglavnom sinovi. Misle da je jedini način da produže svoju porodicu, svoje prezime to da imaju sina“, rekla je Suzana.

Marijana Nikolić, koja je zaposlena u trgovini, pak smatra da je nasleđivanje danas ravnopravno.

Uprkos činjenici da su muškarci i žene izjednačeni pred zakonom u pogledu nasleđivanja više od 70 godina, praksa govori da se u mnogim delovima naše zemlje kćerke odriču nasledstva u korist braće, a majke imovine u korist sinova – pre svega zarad „mira u kući”. Ali i bojazni da će biti isključene iz porodice ako istaknu da imaju ista prava kao i muški članovi porodice.