Ko odlučuje o zabrani ulaska u Srbiju

Aktivista Peter Nikitin podelio je slučaj Vladimira Volohonskog, suosnivača Ruskog demokratskog društva.

„Radio je u IT kompaniji u Srbiji, imao privremeni boravak po tom osnovu zapošljavanja, međutim, kada je taj boravak istekao, on je zatražio da se produži, to mu je bilo odbijeno, uz jedino obrazloženje da je po mišljenju BIA bezbednosna pretnja“, kaže.

Dodaje da se Volohonski žalio u policiji na tu odluku, a da je žalba odbijena.

„Podneo je upravnu tužbu 27. oktobra, a prošle nedelje, iako nismo tako brzo očekivali, došla je presuda Upravnog suda kojom se tužba odbija. On je bio u zemlji malo više od godinu dana, kada su mu oduzeli boravak, istovremeno je izgubio i radnu dozvolu, nije mu izrečena mera da napusti zemlju, iako mu je jedini legalni osnov da bude u zemlji oduzet. Izgubio je radnu dozvolu, radno mesto, preselio se u Nemačku i zaposlio se tamo, radi i plaća porez u Nemačkoj“, priča Nikitin.

Ističe da je u njegovom slučaju veoma slična situacija.

„Samo što ja imam stalno nastanjenje u Srbiji, a ne privremeni boravak. Pokušali su da me ne puste u zemlju na aerodromu, uz isti izgovor –  da sam bezbednosna smetnja. Šta je to – to je definisano u zakonu, zagovaranje ekstremističkih stavova, podrška terorizmu, ugrožavanje svetskog, globalnog i reionalnog mira… Ja znam i Volohonski zna, da se nismo bavili ničin od toga, jedino čime smo se bavili u Srbiji je bio antiratni protest, protiv ruske agresije i diktature Putina. Jedino čime smo se bavili su aktivnosti koje su sto posto ustavne – sloboda izražavanja, sloboda okupljanja… Nismo uradili ništa od tih radnji koje su u definiciji bezbednosne pretnje u zakonu o strancima“, kaže Nikitin.

Advokat Nikola Kovačević objašnjava da svaka zemlja ima pravo da slobodno odlučuje koga će da pusti u zemlju, ali i da ta sloboda nije ograničenog karaktera.

„Mora da se gleda kakve bi posledice odluka koje za ishod imaju prinudno iseljenje bile. Način na koji se rade bezbednosne procene, nemoguće je pravno osporavati to, jer svuda imate ‘rekla BIA’. To mora da se obrazloži. Nije sporno da se otkriju svi operativni podaci, koji bi mogli da ugroze bezbednosno funkcionisanje, ali mora da postoji neko obrazloženje. Taj institut je dobar, ali kako se to koristi na određene pojedince je sporno“, kaže on.

Predsednik Novog policijskog sindikalnog saveza Milan Dumanović objasnio je da se u Zakonu o strancima MUP navodi kao nadležni organ.

„MUP odlučuje o tome da se faktički kad neko dođe na granicu ili aerodrom, da se nekom licu zabrani ulaz, ne znači da MUP odlučuje sam. Postoji u članu 9 da MUP pribavlja mišljenje, da se MUP dostavlja mišljenje, bezbednosna procena od strane drugih obaveštajnih organa, BIA, VBA ili VOA“, kaže Dumanović.

MUP je na kraju taj koji izriče meru zabrane ulaska nekom licu u Srbiju, dodaje on.

„Nigde se ne navodi da direktor BIA može da zabrani nekom licu, ne postoji izraz naredba direktora BIA. Takva formulacija je potpuno pogrešna, ili se Vulin pogrešno izrazio ili ne zna kako to izgleda stvarno“, kaže Dumanović.

Objašnjava da je bezbednosna procena poznati institut koji se odavno koristi u svim policijama i bezbednosnim organima širom sveta.

„To ne radi direktor te agencije, nego pripadnici i ne postoje naredbe, već mišljenja. Ako nastavimo ovako da se ponašamo, kao društvo idemo ka tome da ovo bude policijska, a ne pravna država. Ne možete da vršite bezbednosnu procenu jer vam se neko ne sviđa“, navodi Dumanović.

On smatra i da bi BIA morala da se otvori prema javnosti u jednom trenutku.

„Da neko kaže hajde da vidimo čime se stvarno ova agencija bavi, ne možemo sve tajne podatke otvoriti, ali ono što treba i zloupotrebe te službe moramo jednom za svagda da eliminišemo“, kaže Dumanović.