Bliski istok i Crveno more: Hoće li Huti uvući u rat koaliciju predvođenu Amerikom u rat

Huti su od sredine novembra izvršili više od trideset napada, uz finansijsku podršku Irana, na međunarodne i trgovačke brodove u Crvenom moru i ne pokazuju znake posustajanja.

Američki zvaničnici iz Ministarstva odbrane deluju podjednako nepokolebljivo.

„Spremni smo da preduzmemo dalje korake da neutrališemo pretnje ili odgovorimo na napade, obezbedivši stabilnost i sigurnost regiona Crvenog mora i međunarodnih trgovačkih plovnih puteva", glasila je poruka sa konferencije za novinare 23. januara.

Napadi su narušili globalni prevoz robe i produbili zabrinutost da posledice rata Izraela i Hamasa mogu da destabilizuju Bliski istok.

• Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove
• Sledi novi „šok“ za svetsku trgovinu posle napada Huta u Crvenom moru
• Zašto su cene nafte visoke i kako su povezane sa sukobom na Bliskom istoku

Mogu li SAD da pobede grupu protiv koje se Saudijska Arabija neuspešno borila skoro čitavu deceniju?

Saudijsko kraljevstvo upadljivo ćuti na nevolje u Crvenom moru, a trenutno su u toku mirovni pregovori Saudijaca i Huta.

Zašto SAD i Velika Britanija napadaju Jemen?

Pred napade, diplomatski napori usmereni ka Hutima pokušali su da deeskaliraju situaciju u Crvenom moru, ali su bili odbijeni.

„Nažalost, došlo je do ovoga", kaže američki specijalni izaslanik za Jemen Tim Lenderking.

Huti, koji kontrolišu najnaseljenije oblasti Jemena, rekli su da napadima iskazuju solidarnost sa Palestincima dok Izraelci napadaju Gazu.

Međutim, stvarnost na terenu je drugačija - oni napadaju svaki brod koji im je u dometu, ugrožavajući njihovu posadu i tovar.

Vilijam Veksler iz stručne grupe Atlantski savet veruje da SAD i Velika Britanija nisu imale drugog izbora nego da odgovore silom.

„U međunarodnoj trgovini, postoji osam primarnih pomorskih uskih grla, od kojih je polovina na Bliskom istoku, koji je i najvažniji deo sveta kad je u pitanju snabdevanje energentima.

„Huti su direktno ugrozili jedan od njih, moreuz Bab El Mandeb, na način koji je izuzetno neobičan", kaže Veksler.

„Svako ko razume ulogu koju energija igra u obezbeđivanju naših sredstava za život, svako kome je stalo do ekonomskog rasta bilo gde, mora da uvidi važnost zaštite ovih kritičnih uskih grla."

Koliko su otporni Huti?

Grupa je demonstrirala da može da se suprotstavi vojsci jedne suverene države: Saudijske Arabije.

Zahvaljujući iranskoj podršci, ona se razvila od haotične pobune u obučenu borbenu silu sa savremenom opremom, koja obuhvata i helikoptere.

„Otpornost se sastoji iz dva dela. Postoji volja i postoji moć. Niko ne misli da će slomiti volju Huta. Ali mi mislimo da možemo da slomimo njihovu moć", kaže Vil Veksler iz Atlantskog saveza.

Međutim, iako su Huti uspevali da odolevaju većem protivniku, sučeljavanje sa SAD i međunarodnim saveznicima sasvim je druga stvar.

Njihova zajednička sila, strategija i iskustvo mnogo su veći od Saudijaca.

Pitanje među analitičarima sada je koliko će daleko SAD ići.

„Imamo toliko sile da moramo da je koristimo sa izvesnom količinom promišljenosti", rekao je na konferenciji za štampu Stiven A. Kuk, viši saradnik za bliskoistočne i afričke studije u Savetu za spoljne odnose.

„Ne govorimo o invaziji na Jemen i smeni režima i o stvarima koje smo radili u prošlosti."

„Reći ću vam da sam nedavno razgovarao sa velikim brojem arapskih zvaničnika koji su rekli, znate, ako ćete samo da čačnete Hute, to ih neće zaustaviti.

„Moraćete da preduzmete vojnu akciju koja otežava, ako ne i onemogućuje, Hutima da napadaju promet robe u Zalivu".

Mogu li SAD i saveznici biti uvučeni u dugi regionalni rat?

„Ovo bi moglo da preraste u širu operaciju protiv štetnog iranskog uticaja. I to je pitanje koje administracija još nije razrešila javno. Siguran sam da razgovaraju o tome", kaže admiral Džejms Dž. Fogo iz Centra za pomorsku strategiju.

On je i bivši komandant američkih pomorskih snaga u Evropi i Africi.

Podsetio je publiku na skorašnju konferenciju za štampu o ratovima tankera od 1980. do 1988. godine u Persijskom zalivu.

SAD su napale iransku mornaricu, nakon što su Iranci napali trgovačke tankere.

• Trojica vojnika poginula, više od 30 ranjeno u napadu na američku bazu na Bliskom istoku
• Bliski istok: Gde je sve bilo napada i ko je na koga udario

Admiral Fogo je potom to uporedio sa napadom na USS Koul.

Brod je dignut u vazduh u Jemenu u oktobru 2000. godine, kad je stradalo 17 američkih mornara.

Iako je napad bio pripisan Al Kaidi, nije bilo vojnog odgovora protiv grupe.

„Šta se desilo godinu dana kasnije? Napadi 11. septembra na SAD", istakao je on, potcrtavši vlastiti stav da je vojna akcija neophodna.

Stiven A. Kuk je saglasan.

„Sloboda plovidbe je ključni interes SAD, a dozvoliti takvoj grupi da ima moć nad ovom oblašću prevelik je rizik."

Kako je Iran upleten u akcije Huta u Crvenom moru?

Iran snabdeva Hute oružjem i pruža im finansijsku podršku.

Ali Teheran ne kontroliše direktno Hute.

„Oni su stigli do antiameričke i antiizraelske politike sami od sebe. Nisu ih usmerili u tom pravcu Iranci.

„Dakle, u tom smislu, oni nisu iranska tvorevina. To je neka vrsta srodne veze…

„Ona se realizuje kao oportunistički pokušaj nanošenja štete Saudijcima", kaže Rej Takejh, viši saradnik za Bliskoistočne studije u Savetu za spoljne odnose.

Huti su važni za Iran zato što mu omogućuju da pojača pritisak na Izrael preko SAD.

Iran se nada da će se međunarodna zajednica i Sjedinjene Države dovoljno uplašiti širenja sukoba da nametnu neku vrstu sporazuma Izraelcima, prema Takejhu.

„Glavna pretpostavka ovde je da međunarodna zajednica i Sjedinjene Države mogu da nametnu ograničenja Izraelu.

„Izrael je suverena zemlja koja se nosi sa veoma komplikovanom situacijom. To je jedna istraumirana zemlja."

Da li je ovo „rat koji ne može da se dobije"?

Nova strategija američkog predsednika Džozefa Bajdena za Jemen je da oslabi Hute, ali da ne porazi ovu ekstremističku grupu ili da se direktno sukobi sa Iranom, glavnim sponzorom Huta, prema tvrdnjama stručnjaka.

Strategija - mešavina svedenih vojnih napada i sankcija - čini se da želi da kazni Hute, istovremeno pokušavši da ograniči opasnost od širenja sukoba na Bliskom istoku.

„Ne mislim da je ova misija nužno osmišljena da uništi Hute ili da vrati jemensku vladu na vlast", kaže Brajan Karter iz Američkog instituta za preduzetništvo.

„Mislim da je umesto toga osmišljena da oslabi pomorsku i vojnu moć Huta da ne mogu da ugrožavaju svetski pomorski promet roba u Crvenom moru.

„Slabljenje vojnih sistema nije nemoguć zadatak. To je veoma ostvariv vojni cilj."

Američki specijalni izaslanik za Jemen Tim Lenderking takođe ističe da ovo nije „šira konfrontacija otvorenog kraja".

„Bajden naprosto želi da onesposobi mogućnost Huta da napadaju brodove", kaže on.

Pentagon kaže da je uništio ili onesposobio više od 25 položaja za lansiranje projektila i angažovanje oružane sile, i više od 20 raketa otkako su Sjedinjene Američke Države počele da napadaju vojne položaje Huta u Jemenu 11. januara.

Kažu i da su obarali dronove, pogodili obalski radar i centar za vazduhoplovni nadzor Huta, baš kao i oblasti za skladištenje oružja.

Da li ovaj sukob daje podstrek Hutima?

Tim Lenderking kaže da Huti možda žele da budu uvučeni u ovaj rat.

On je za BBC rekao da oni ovo doživljavaju kao način da pokažu jemenskoj javnosti da su se digli ne samo za palestinski narod, već i protiv Zapada uopšte.

BBC-jev dopisnik za bezbednost Frenk Gardner kaže da su Huti sada popularni među mnogim ljudima širom arapskog sveta, zato što kažu da podržavaju Hamas u sklopu „Osovine otpora" protiv Izraela.

Pod novoimenovanom Operacijom Posejdon-strelac, napadi predvođeni Amerikom su sada pogodili nove mete, nakon što su prethodno izvršili niz preventivnih napada na lansirne položaje Huta.

Oni su, tvrdi Pentagon, uništili rakete upravo u trenutku dok su one bile pripremane za lansiranje.

Zapadne obaveštajne službe nedavno su procenile da je uništeno ili onesposobljeno najmanje 30 odsto zaliha oružja Huta.

Međutim, Huti će najverovatnije nastaviti sa napadima na brodove za koje sumnjaju da su povezani sa Izraelom, Amerikom ili Velikom Britanijom.

To im je donelo veliku popularnost kod kuće, gde se mnogi Jemenci pate pod njihovom brutalnom vlašću, kaže Gardner.

Hišam Al Omeisi, viši jemenski savetnik za Evropski institut za mir, objavio je na Iksu da mnogi ljudi nisu ni svesni da Huti imaju vlastite ciljeve, mimo podrške Gazi.

Skorašnja sukobljavanja im takođe pružaju priliku za legitimizaciju njihove decenijama duge deklarisane borbe protiv SAD.

On kaže da Huti „ne samo da osvajaju srca ljudi", već su i uspešno pokrenuli masovnu inicijativu za regrutaciju za „borbu Obećanog osvajanja i Svetog džihada."

„Bilo bi izuzetno kratkovido to sagledavati isključivo kroz vojnu prizmu i ne uvažavati socio-politički uticaj/posledice i reakcije u lokalu, gde su antiamerički i antibritanski sentimenti sada na steroidima."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]