Ekonomija

Ekonomista o „Skoku u budućnost“: Nemoguće je da prosečna plata u Srbiji 2027. bude 1.400 evra

FOTO: R. Momirović/Boom93

FOTO: R. Momirović/Boom93

Prosečna plata u 2027. godini neće biti 1.400 evra jer je to nemoguće i takav rast plata se nikada nije desio u istoriji Srbije, rekao je za N1 ekonomista Branimir Jovanović, specijalista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.

„Danas su izašli podaci da je prosečna plata u novembru bila oko 760 evra. Da bi plata za tri naredne dostigla 1.400 evra, kako je najavljeno, to znači da treba da raste svake od narednih godina za oko 25 odsto. To nema šanse. To se nikada nije desilo u srpskoj istoriji da su plate toliko rasle“, kaže ekonomista Branimir Jovanović.

On ukazuje da su nekoliko poslednjih godina plate, zajedno sa inflacijom, rasle oko 12 odsto godišnje.

„A očekivati da sada da rastu duplo više od toga, u vreme kada se očekuje da inflacija uspori, to je nemoguće. Mislim da u tome i jeste poenta cele ove priče oko plate koja je najavljena, jer vlast želi da ljudi pričaju o tome – da li će plata biti 1.400 ili 1.200 evra ili ne znam koliko, a da bi se zaboravilo na sve ostale prbleme“, smatra ekonomista Branimir Jovanović.

On je u emisiji Dan uživo rekao i da novembarska prosečna plata od oko 760 evra „nije realna“ plata.

„Najveći problem kada su u Srbji u pitanju plate je to da je realna plata – kupovna moć te plate od 760 evra – manja nego što je bila pre dve godine. Nominalna plata zadnjih par godina je porasla za oko 23 odsto, dok je rast cena bio znatno veći od 23 odsto. Inflacija se jeste malo smirila krajem prošle godine ali je još uvek veoma visoka. Srbija ima inflaciju od osam odsto i treća je zemlja u Evropi po visini inflacije iza Mađarske i Turske. Sve zemlje u regionu imaju inflaciju od dva do četiri odsto“, navodi ekonomista.

U pitanju su greške vlade
Kao razlog tako visoke inflacije Jovanović kaže da su u pitanju „greške vlade“.

„Prva greška je odluka od prošle godine da se ukinu ograničenje cena životnih namirnica, a koju je vlada uvela krajem 2021. godine. Zatim, greška je i što je dva puta povećana cena struje i grejanje. To sa cenom struje i grejanja se desilo svuda u Evropi, ali je taj potez zapravo poznatiji kao ‘inflacija pohlepe'“, objašnjava ekonomista.

Na pitanje zbog čega su cene osnovnih životnih namirnica veće u Srbiji nego, na primer – u Beču, stručnjak objašnjava da je to zbog toga što su svi iskoristili inflaciju i povećanje cena struje i grejanja da bi podigli cene i povećali svoje profite.

„Vlada je morala da drži zamrznute cene i ne samo to. Ona je zakasnila sa tom merom. Isto tako, Agencija za zaštitu konkurencije ništa nije uradila i pored toga što su postojale indicije da se najveći lanci marketa dogovaraju. I kada imate takvu strukturu biznisa i vladu koja to samo posmatra, onda se desi to da imate veće cene nego u zemljama koje imaju znatno veće plate“, zaključio je ekonomista Branimir Jovanović.