Posle svetlucavih ukrasa: Realnost sezonske depresije i kako joj se suprotstaviti

Uloga društvenog konstrukta nam nameće uloge, u ovom periodu godine, koje bi trebalo da zadovoljimo, te tako stvaramo sebi pritisak, nova godina, novi mi,  i možemo doći do određenih kognitivnih  interpretacija – ja to moram da ostvarim, što nas često vodi u začarani krug bespomoćnosti. Osećanje depresije, to jest  poremećaja raspoloženja, može se iskazati kao sezonska depresija u periodu proleća i prelaska iz jeseni u zimu, kao i u toku januara. Kada su u pitanju faktori koji na to utiču postoji nekoliko teorija. Jedna od njih je povezanost sa hormonima, to jest melatoninom, hormonom spavanja, pošto su duže noći, a kraći dani, on se u toku sna luči i ujutru se ne apsorbuje. Pošto dolazi do njegovog poremećaja u lučenju (kasnije se odvija) to može prouzrokovati osećaj smanjene energije, što je direktno i najčešće povezano  sa lošim raspoloženjem i potom  se stvaraju svi uslovi za otvaranje začaranog kruga. Neretko se dešava da nam stvari, za koje smo nekada imali volje, sada ne predstavljaju uživanje. Takođe, za depresiju koja je vezana za određeni period godine, karakteristično je i prejedanje, ali da bi se ona utvrdila, neophodno je da se ona ponavlja u tim određenim sezonskim trenucima barem dve godine, ističe  Lukićeva.

Osobe koje imaju depresivno raspoloženje, kako je pokazano u praksi, često će i katastrofizirati osećaj koji ih obuzima, time da im nikad neće biti bolje, a  gora situacija se stvara  reakcijom okoline, koja često ne pokazuje empatiju za stanje osobe, koja je u depresivnoj fazi. Zato je važno da mi, kao okruženje, budemo edukovani, pokažemo razumevanje jer nekome nije lako ni ustati, i to nije nikakav znak lenjosti, bezobrazluka ili svesnog izbora, već simptom jednog stanja i zadatak društva je da tu razliku razume i pokaže empatiju u cilju podrške, dodaje Lukićeva. 

Saveti naše sagovornice za sezonsku/januarsku blagu epizodu depresije, u vidu samopomoći ogledali bi se prvenstveno u malim ciljevima. U redu je imati novogodišnje odluke, ali malim koracima osvajajmo zadovoljstvo sobom. Svakog dana postavite sebi neki cilj koji će vama tog dana pričiniti osećaj korisnosti. Zatim, napravite  nedeljni plan aktivnosti, jer je ovaj period godine označen smanjenom željom za aktivizmom. Nephodna nam je bihevijoralna aktivnost, to jest izmenjen obrazac ponašanja. Poštujte vaš ritam tom prilikom i posebnu pažnju obratite na to da li ste te ciljeve ostvarili. Preko tog slikovitog prikaza kako teče naše ponašanje, možemo dobiti informacije šta je to što mi izbegavamo, a još važnije šta smo za to vreme radili, jer dolazi do neke prokrastinacije, koju može pratiti i osećaj anksioznosti, ali je važno da pokušamo da pogledamo napred i da uvidimo da nas naše iracionalno trenutno uverenje koči, stoga treba nastojati da upravo taj osećaj da nas negativne misli neće nikuda odvesti - osvestimo. I zapamtite, nije strašno ukoliko neki vaš cilj i ne ostvarite, setite se, malim koracima u bolje raspoloženje. Naši neuspesi nas ne definišu, oni su put do našeg ozdravljenja, "bolje verzije nas samih". 

Za kraj, naša sagovornica je poručila da je neophodno raditi svakodnevno na samoprihvatanju, u redu je i da nekad nismo u redu, budite iskreni prema sebi i osluškujte sebe, vaše potrebe, želje. U našoj sredini još uvek je, čini nam se, briga o mentalnom zdravlju tabu tema, ali praksa, naglašava Lukićeva, njoj je pokazala da ljudi u Plani i okolini, sve više imaju potrebu za otvorenim razgovorom i da se pomenuta briga o našem psihičkom zdravlju  širi, ali i da je specifično to da  roditelji više pokazuju brigu za svoju decu, nego za sebe.

Zato, radite na sebi, svakoga dana pomalo, brinite i pomozite drugima,  ne zaboravite svoje male ciljeve i aktivnosti koje će vam pomoći da se  pomenuto blještavilo sa početka ne ugasi, već da sija cele godine. 

Piše Ljubica Georgijev, dopisnica Boom 93 iz Velike Plane