Dejan Milojević: Noć kada je odigran jedan od najboljih mečeva u istoriji košarkaške Evrolige

Košarkaši Partizana imaju napad i lopta u srcu reketa stiže do visokog Koste Perovića, koji promašuje, ali ništa nije gotovo - tu je Dejan Milojević.

Između četvorice igrača grčkog Olimpijakosa, uspeva da uhvati loptu, razgrne protivnike i 23. poenom poveća prednost crno-belih na 56:52.

„To je ta zarazna borbenost, koja se prenosila i na igrače i na publiku", kaže Duško Vujošević, bivši trener crno-belih, za BBC na srpskom.

Beogradski velikan je u tom evroligaškom duelu, odigranom 2. decembra 2004. godine, slavio 87:73, a Milojević je postigao 35 poena, imao 14 skokova, tri asistencije i pet ukradenih lopti.

To u praksi znači indeks (kojim se meri učinak igrača po svim parametrima) 55 - drugi najveći u istoriji najjačeg evropskog klupskog takmičenja.

• Dejan Milojević: „Srpski Čarls Barkli" i „meda velikog srca"
• Milenko Savović: Panker pod obručima
• Čovek zvani košarka - Dušan Ivković
• Priča o Pistol Pitu: Kako je NBA zvezda srpskog porekla zamađijala celu Ameriku

Ivan Zoroski, nekadašnji srpski košarkaš koji je tada nastupao za Olimpijakos, seća se da su se atinski crveno-beli pred meč posebno pripremali upravo za Milojevića.

„Hteli smo da mu zatvorimo sredinu i da tako probamo da ga zaustavimo, ali nas je bukvalno pregazio. Radio je šta je hteo i borbenošću je sam dobio utakmicu", navodi Zoroski za BBC na srpskom.

Navijači crno-belih su sve to znali da cene.

„Fantastična predstava Milojevića... Sada i izmena, da bi ga nagradili navijači Partizana", kaže sportski komentator Slobodan Šarenac u prenosu, dok halom odjekuju aplauzi.

Predrag Samardžiski, bivši košarkaš crno-belih koji je te večeri prvi zagrlio Milojevića po izlasku iz igre, navodi da je taj meč „nemoguće zaboraviti", ali radije priča o stvarima van terena.

„Obično nisam čovek kom fali reči, ali mi je toliko teško da sve sumiram u rečenicu koja na najbolji način može da opiše šta je on svima nama značio.

„Kakav čovek, bio je zaista više od košarkaša, zato sve ovo sada toliko i boli", kaže Samardžiski za BBC.

Milojević je u Americi, gde je radio kao pomoćni trener Golden Stejt Voriorsima, preminuo u 46. godini od posledica srčanog udara.

„Juče sam se čuo sa Vuletom Avdalovićem (bivšim saigračem iz Partizana), on mi je i saopštio vest... Ne mogu taj trenutak i tu tišinu da opišem", nastavlja Samardžiski u dahu.

„Eto, još nisam smogao snage da okrenem Novicu (Veličkovića, dugogodišnjeg kapitena i legendu Partizana)."

Pogledajte video: Dejan Milojević - sjajan primer života na terenu i van njega

Braća Kličko i Kineski zid

Te 2004. godine, Evroliga je bila znatno drugačija nego danas.

Nije bilo jedne velike grupe, već tri manje, a crno-beli su bili u Grupi A.

Rivali: Fortitudo Bolonja, Efes, Cibona, Real Madrid, Prokom, Estudijantes i Olimpijakos.

Pored Milojevića, vodeći igrači Partizana bili su još reprezentativci Vule Avdalović i Milan Gurović, Amerikanac Blejk Step, dok su mlade nade dobijale sve veće uloge: Uroš Tripković, Kosta Perović, Luka Bogdanović i Predrag Samardžiski.

Međutim, evroligaška sezona nije počela kako treba.

Poljski Prokom je u prvom meču bio bolji 66:64, potom i španski Estudijantes 71:59, da bi u trećem meču i slavni Real pobedio, posle produžetaka 92:87.

Svi ti mečevi, kao i naredni poraz 103:91 od italijanskog Fortituda, imaju nešto zajedničko: Milojević je bio jedan od najboljih na terenu i često predvodnik crno-belih i u poenima, i u skokovima, i u asistencijama.

„Bio je tada prava zvezda u Partizanu", kaže Samardžiski, koji će kasnije igrati za FMP, Crvenu zvezdu, Megu i makedonski MZT, uz nekoliko epizoda u Litvaniji i Turskoj.

U Beograd je u petom kolu došao grčki Olimpijakos, za koji su tada nastupali i Milan Tomić, bivši trener Crvene zvezde, kao i Dušan Vukčević, otac aktuelnog košarkaša Partizana Tristana Vukčevića.

„Da li je to samo zbog Dekijevog samopouzdanja, kojim je zračio, ili ne znam čega, utisak cele ekipe je bio da nema šanse da izgubimo", ističe bivši centar Partizana.

Tako je i bilo.

Milojević je od prvog minuta uzeo loptu i pogađao, sve blizu reketa, najčešće posle rvanja sa protivničkim igračima.

• Kad rat svira kraj, produžeci se igraju u Beogradu: Kako je izraelska košarka nastavila život u Srbiji
• „Želimo da naši učenici budu kao on": Kako su reči košarkaša Nikole Jokića osvanule ispred osnovne škole u Denveru
• Kako su čačanski klinci trenirali košarku sa srpskim herojem Mundobasketa
• „Dosanjani san“: Priča o prvom zlatu jugoslovenske košarke
• Jedan daljinski, mnogo talenta i još više rada: Dražen Petrović, „košarkaški Mocart“

„Neverovatno je bio snažan", kaže za BBC na srpskom Slobodan Božović, bivši centar koji je te 2004. takođe bio deo crno-belih.

„Igrao sam i protiv Sofoklisa Skorcijanidisa, za kog i sami znate koliko je bio korpulentan, a Deki mi je čini mi se bio snažniji i od njega", dodaje uz osmeh.

Skorcijanidis, nekadašnji reprezentativac Grčke, koji je kratku epizodu imao i u Crvenoj zvezdi, tokom karijere je imao i 170 kilograma i bio je poznat po izuzetno velikoj snazi.

„Milojevića i (Predraga) Šuputa smo u to doba zvali Kineski zid ili braća Kličko. Kada naprave blok, nema prolaza, a kad udariš u njih, posle ne možeš da se sastaviš."

Braća Kličko, Vitalij i Vladimir, čuveni su ukrajinski bokseri sa početka 21. veka.

Iako je bio „nestvarno snažan", Milojević nije uvek igrao na snagu, ističe Samardžiski.

„Sećam se da je jednom rekao da je 'džudista na terenu', koristio je protivnikovu snagu protiv njega da ga izbaci iz balansa i ravnoteže."

U meču protiv Olimpijakosa, dodaje, bio je savršen.

„Ne znam da li je išta promašio, skakao, dodavao, a pritom nije davao lake poene.

„Dule (Vujošević) ga je lepo opisao, bio je radnik i na treninzima i na utakmicama. Radio je za svaki koš, svaki skok, za sve što se dešavalo na terenu, sve je zaslužio radom i zalaganjem."

Milojević je na tom meču šutirao 13/16 za dva poena i 9/11 sa linije za slobodna bacanja, zbog čega je proglašen i za MVP-ja 5. kola Evrolige.

Indeksom od 55 izjednačio je učinak Jake Lakoviča, bivšeg slovenačkog košarkaša, sa meča slovenačke Krke protiv Real Madrida u sezoni 2001/2002.

Rekord indeksa uspešnosti - 63 poena - u rukama je Amerikanca Tanoke Birda u dresu Žalgirisa protiv Bolonje, u sezoni 2003/2004.

Noćni prevoz

Na kraju te evroligaške sezone, crno-beli su bili poslednji u grupi sa skorom 2-12.

Pobedili su još Estudijantes 83:77.

Upravo je u prvom meču protiv njih, Milojević još jednom ušao na listu evroligaških rekordera: imao je 20 skokova, sedmi učinak u istoriji.

„Treninzi protiv njega su bili neverovatni, imao je osećaj za skok i blokade i za sve", kaže Božović, koji je zbog gabarita vodio dosta duela protiv Milojevića.

„Da igrač od dva metra ima jedan od rekorda skokova u Evroligi... To nimalo nije lako."

I pored tih brojki, Samardžiski, kada govori o Milojeviću, pre svega ističe neke druge stvari.

„Kad si klinac, mnogo je teško igrati u Partizanu i kod Duleta", priseća se 37-godišnji košarkaš, koji je tada imao tek 17 godina.

„Dobiješ dva, tri, četiri, pet minuta i, čak da napraviš 10 dobrih stvari, on nađe jednu da te žestoko kritikuje, sve kako ti ne bi dozvolio da poletiš."

To je, kako kaže, bio njegov način treniranja i „neka vrsta čeličenja".

„Deki je zato uvek bio tu da se okrene na lepe i dobre stvari", navodi.

„Čak i ako imaš nula poena, on kaže 'ej, super si napravio taj i taj blok, dobro si zatvorio u odbrani', što tebi sve dosta znači."

Kao stariji saigrač, znao je kada da „bude strog, a kada blag".

„Nama klincima je sve znao da objasni u par reči tako da sve razumeš, što ga je kasnije karakterisalo i kao trenera. To je počeo da razvija još kao igrač."

• Kad tri poena vrede mnogo više: Legendarni koševi Partizana
• „Oprostite mi što sam zaćutao za trenutak" - Partizanov bukvar
• A od kuma - pobeda u derbiju: Kako je košarkaš Partizana Matijas Lesor kumovao navijačkom paru
• Kecmanova trojka u Zagrebu - 13 godina kasnije

Posebno pamti i to da su se treninzi crno-belih u hali Pionir to vreme završavali kasno, u vreme kada nema gradskog prevoza.

„Iako je bio zvezda, imao i porodicu u to vreme, dosta puta je nas klince čekao i vozio kući na Novi Beograd, iako mu nismo bili usput.

„To je nama i te kako značilo, da dođemo kući u normalno vreme, legnemo u normalno vreme, pa sutradan možemo i da se probudimo kad treba."

Po završetku igračke karijere, Milojević je postao trener Mege i 2015. godine put mu se ponovo ukrstio sa nekadašnjim saigračem iz Partizana.

„Celu karijeru sam napravio na fizikalijama i snazi, imao sam 130 kilograma i guranje mi nije bio problem", priseća se Samardžiski.

„Ali tada sam izlazio iz teške povrede, imao 30 godina i rekli su mi da, ako želim da se bavim sportom, moram da smršam minimum 20 kilograma, što znači promenu cele filozofije igre, ali sam imao sreću da sam to radio sa njim."

Pričali su tada i šta bi on mogao da radi posle karijere.

Na kraju, ističe, najviše mu je žao što „ljudi uglavnom nisu imali priliku da vide kakva je to ljudina i čovek".

„Niko nikada nije rekao bilo šta loše o njemu... Pa sinoć su mi i zakleti navijači Zvezde pisali u neverici.

„Ako mene sve ovo ovoliko boli, ne mogu ni da zamislim kako je ljudima koji su mu bili još bliži nego što sam ja."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]