Država okreće glavu od slučaja tetkica: Šta će raditi radnici na minimalcu kojima su posle izbora došli izvršitelji?

Iako su neki od zaposlenih dobili prvostepene presude u svoju korist, Vrhovni kasacioni sud je 2022. promenio svoje pređašnje stanovište i odlučio da pomenuta potraživanja tetkica i domara nemaju osnova.

Kao argument za to istaknuto je da su regres i topli obrok uračunati u koeficijent minimalne zarade.

Tada je postalo jasno da će svi koji su podneli tužbe, morati da plate administrativne troškove, a uprkos kategoričnoj preporuci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se tetkicama iz predškolskih ustanova oproste parnični dugovi, zaposleni u ovim ustanovama, opterećenja još uvek nisu oslobođeni.

S druge strane, bez obzira na upozorenja domaće stručne javnosti da u minimalnu zaradu ne mogu biti uračunate pomenute naknade, za one koji dugovanja još nisu otplatili, izvršitelji sada prikupljaju podatke za postupak prinudne naplate.

To znači da će, osim za parnične dugove koji iznose između 40.000 i 120.000 dinara, tetkice i domari morati da izdvoje još 40.000 dinara na konto troškova izvršenja.

Ivan Ječmenica, advokat i pravni zastupnik nekih od zaposlenih, ističe da je, prema njegovom mišljenju, u ovim postupcima narušeno pravo na pravično suđenje i da će se o tome izjasniti Ustavni sud.

„Promenjenom odlukom Vrhovnog kasacionog suda izmenjena je dotadašnja sudska praksa, koja je određivala da regres i topli obrok nisu uračunati u minimalnu zaradu. Tetkice i domari godinama unazad primaju platu u visini minimalne zarade, i sud je ranije bio stava da u minimalcu ne smeju biti sadržane druge naknade. Sada se od njih zahteva da plate administrativne troškove. Tetkice i domari su slali pismo sa hiljadu potpisa na adresu predsednika republike, da im država otpiše dugove, a do danas nisu dobili odgovor. Osim toga, obraćali su se i ministru finansija, gradonačelniku Beograda, međutim, ništa. Nakon održanih parlamentarnih izbora krenulo se sa prinudnom naplatom“, kaže Ječmenica.

On napominje da do kašnjenja otplate dugova dolazi iz razloga što tetkice i domari nemaju mogućnosti da plate troškove, kao i zbog nade da će im oni biti otpisani.

„Dug je veliki udar na njihov budžet, jer 10 godina primaju minimalac, a troškovi se kreću od 40.000 do 120.000 dinara. To su njihove dve do tri mesečne plate. Sada imamo primere Elektrotehničke škole u Beogradu, škole u Osečini i drugim mestima, kojima se Državno pravobranilaštvo obraća kako bi im ustanove dostavile podatke neophodne za sastavljanje predloga rešenja protiv zaposlenih“, dodaje advokat.

Naš sagovornik ističe da Državno pravobranilaštvo zapravo ima pravo od škola da traži podatke o zaposlenima, jer zastupa škole kao korisnike državnog budžeta, i da stoga prikupljaju matični broj i PIB škole, adresu i JMBG tetkice, kako bi ih uneli u predlog za izvršenje.

Kada je u pitanju dalja borba za narušena prava, Ječmenica kaže da tetkice i domari imaju nameru da je nastave, te da su sada na potezu sindikati, koji se, kako otkriva, sastaju u narednim danima.

Više iformacija pročitajte OVDE.