Društvo

Tokom prošle godine sklopljeno manje brakova

Foto: Pixabay/Ilustracija

Foto: Pixabay/Ilustracija

Da je država Srbija demografske probleme s kojima se suočava prepoznala kao ključne, dokaz je i to štop je formirala strateško ministarstvo na čijem je čelu.

“Formule za rešavanje ovog problema nema. On je rezultat civilizacijskog hoda sa kojim se suočavaju i mnogo bogatije zemlje od naše”, rekao je Dmitrović.

On je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva, rekao da rešenje nije ni isključivo iznos finansijskog izdvajanja države za podršku porodici i deci, iako ta ulaganja “nisu mala”. “Samo poslednje izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom povećala su budžetska izdvajanja za više od 65 milijardi dinara godišnje.

Novac je bitan, ali da nije presudan vidimo i po tome što nijedna zamlja EU nema stopu rodnosti 2,1, što je tek nivo proste reprodukcije”, istako je Dmitrović. On je ukazao da su u okolnostima pandemije ređe sklapani brakovi i da ih je tokom 2020. godine bilo oko 10.000 manje nego obično, a broj stanovnika je prema poslednjim podacima pao ispod sedam miliona, dok je samo na nivou nepovoljng odnosa nataliteta i mortaliteta Srbija igubila 55.000 ljudi.

Dmitrović je rekao da, osim izgradnje dobre infrastrukture, neophodna i promocija drugačijijeg sistema vrednosti, što znači “da najveća vrednost pojedinca i društva ponovo postanu deca, a ne matarijalno bogatstvo, skupi automobili i brendirana odela”.

“Potrebno je da se okrenemo ženi i da nam buduća majka kaže koji su to uslovi neophodni za njenu odluku da ima više dece”, rekao je Dmitrović, naglasivši da su “majke te koje u pogledu rađanja donose ključnu odluku”. Majke moraju da “usklade potrebu da se ostvare i u karijeri i u ulozi roditelja”.

Dmitrović je naglasio kako iskustva s terena govore da poslodavci često obeshrabruju ili čak kažnjavaju majke lošije plaćenim radnim mestom ukoliko rađaju dvoje ili troje dece.