BBC News
Bliski istok i sukobi: Bajden poslao privatnu poruku Iranu posle napada na ciljeve Huta u Jemenu
Posle stalnih napada Huta na brodove u Crvenom moru, Amerika i Britanija pokrenuli udare na vojne mete u Jemenu, ali iz Bele kuće kažu da ne žele rat sa ovom zemljom i da se radi o „aktu samoodbrane".
Posle napada američkih i britanskih aviona i ratnih brodova na vojne objekte pobunjeničke grupe Huti u Jemenu u četvrtak uveče, usledio je novi napad na radarski centar u subotu ujutru.
„Ovaj napad je nastavak akcije izvedene 12. januara sa ciljem degradiranja sposobnosti Huta za napade na pomorska plovila, uključujući i civilna", saopšteno je iz Centralne komande američke vojske.
Huti su u poslednjih mesec i po dana pokrenuli lov na trgovačke brodove u Crvenom moru i omeli globalnu trgovinu, a sada prete da će nastaviti sa napadima.
„Platićete visoku cenu za ovo", poručili su zapadnim saveznicima najviši predstavnici Huta, obećavajući „snažan i efektivan" odgovor.
Huti su jemenska pobunjenička grupa, koja drži pod kontrolom delove države i u sukobu je sa vlastima u Jemenu.
Prema američkim i britanskim izvorima, do sada je bombardovano 16 ciljeva na 30 lokacija - prvenstveno aerodromi, za koje zapadne snage smatraju da su lokacije sa kojih Huti lansiraju rakete i dronove, kao i na skladišta oružja i radare, a CNN prenosi da su upotrebljene i moćne krstareće rakete tomahavk.
Pentagon je saopštio da su udari bili na vojne, a ne na civilne ciljeve i da su upotrebili „visokoprecizno oružje".
Lideri Huta naveli su da je u dosadašnjim napadima poginulo petoro ljudi, ne precizirajući da li su u pitanju civili ili vojna lica.
- Napadi na Hute u Jemenu pokazuju da se rat u Gazi već proširio
- Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove
- Sledi novi „šok“ za svetsku trgovinu posle napada Huta u Crvenom moru
- Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
- Šta je Hezbolah, pokret iz Libana
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da je Amerika uputila „privatnu poruku" Iranu o Hutima odgovornim za napad na komercijalna plovila.
„Poruku smo poslali privatno i uvereni smo da smo pripremljeni", rekao je Bajden ne navodeći više detalja.
Iran negira umešanost u napade Huta u Crvenom moru, ali sumnja se da Teheran snabdeva ovu grupu oružjem, a Amerika tvrdi da je pomoć iranske obaveštajne službe ključna za napade na brodove.
Amerika navodi da oko 15 odsto globalne pomorske trgovine prolazi kroz Crveno more.
Džon Kirbi, portparol Bele kuće, poručuje da Amerika „ne želi rat sa Jemenom" i da gađaju samo „legitimne vojne mete", kao i da se sve radi u cilju „sprečavanja dalje eskalacije sukoba", a i da „neće prezati od daljih koraka ukoliko to bude neophodno".
Šef Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je sve strane da ne dozvole „eskalaciju" na uštrb regionalnog mira i stabilnosti.
Pod kontrolom Huta je Sana, glavni grad Jenema, gde su u petak održani masovni protesti.
Protesti nisu neuobičajeni za Jemen, ali ovaj je bio posebno velik, javlja BBC dopisnik Frenk Gardner.
U najsiromašnijoj zemlji arapskog sveta nezaposlenost je česta, pa nije teško izvesti ljude na ulicu, a snažni religijski i antizapadnjački sentimenti su takođe faktor, dodaje.
U najnovijem sukobu na Bliskom istoku, pobunjeni Huti podržavaju Palestince protiv Izraela, a njih podržava Iran, jedna od najmoćnijih zemalja regiona.
„Akcije Jemena u znak podrške ženi i deci u Gazi i njihovo protivljenje genocidu koje sprovodi izraelska vlada je za pohvalu", napisao je na društvenoj mreži Iks ministar spoljnih poslova Irana Hosein Amir-Abdolahain.
Iran je žestoko osudio američko-britanske napade, dok je Rusija zatražila hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.
Huti kažu da ih ovi napadi neće odvratiti od ciljeva, ali SAD sugerišu da su udari oštetili vojnu sposobnost pobunjeničke grupe.
U isto vreme, Izrael je tokom noći nastavio sa napadima u Gazi - uništeno je tunel u kome su se nalazili eksplozivi i ubijeno je nekoliko „terorista u Kan Junisu", saopštile su Izraelske odbrambene snage.
Iz Hamasovog Ministarstva zdravlja u Gazi saopšteno je da je u petak poginulo 135 ljudi.
Više o aktuelnim dešavanjima u Gazi pročitajte ovde.
Šta je sve gađano?
Američko vazduhoplovstvo saopštilo je da su tokom operacije protiv jemenskih Huta u petak uveče izvršeni udari na više od 60 ciljeva na 16 lokacija: komandna mesta, skladišta naoružanja, proizvodni pogoni i radari protivvazdušne odbrane.
Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je njihova letelica pogodila dve mete, od kojih je jedan bio aerodrom u blizini Absa.
Prema obaveštajnim podacima, Huti su sa njega lansirali krstareće rakete i dronove.
Druga meta bio je kompleks u Bani, sa kojeg su, prema obaveštajnim podacima, lansirani izviđački i jurišni dronovi.
U saopštenju, britansko vazduhoplovstvo je saopštilo da su četiri njihova aviona Tajfun učestvovala u napadu na Jemen, koji su poleteli iz baze na Kipru uz dopunjavanje goriva u vazduhu.
Napade su izveli satelitskim i laserskim navođenim bombama Pejvej četiri (Paveway IV).
Prema rečima vojnog portparola Huta, bilo je ukupno 72 udara američkih i britanskih snaga.
Napadi na Hute u Jemenu pokazuju da se rat u Gazi već proširio
-Analiza Džeremi Bouena, BBC međunarodnog urednika
Vreme je da se prekine sa pričom o riziku da se rat u Gazi proširi negde druge na Bliskom istoku. To se već desilo.
Nade da ono što se dešava još može da se zaustavi zasnivaju se na činjenici da je sve još uvek na relativno niskom nivou, kada se uzmu u obzir najgori scenariji o regionalnom ratu.
Kad su u pitanju američki i britanski napadi na Hute u Jemenu tu se ne radi samo, kao što to žele da predstave ministri u Londonu, o slobodi plovidbe i svetskoj trgovini.
Oni su u direktnoj vezi sa događajima u Gazi i predstavljaju eskalaciju krize koja je zahvatila čitav region.
Huti su se momentalno zarekli da će odgovoriti.
Sasvim je moguće i da će proiranske grupe u Iraku i Siriji intenzivirati akcije koje preduzimaju protiv američkih snaga u regionu.
Ako se ova arena još više zagreje, a američke snage budu na to uzvratile, napori američke diplomatije da se izbegne potpuni rat između Izraela i Hezbolaha, libanskog vojnog i političkog pokreta kog podržava Iran, biće otežani.
Huti su takođe deo mreže saveznika i posrednika, takozvane Osovine otpora, koju je Iran oformio kao prednji kraj odbrane protiv njihovih neprijatelja.
Celu analizu pročitajte u odvojenom tekstu.
Zapadni saveznici: Ovo je samoodbrana
Neposredno posle udara, izjave su istovremeno dali američki predsednik Džozef Bajden i britanski premijer Riši Sunak.
Bajden je rekao da je to odgovor na napade Huta na trgovačke brodove u Crvenom moru i da Sjedinjene Države i njihovi saveznici neće oklevati da izvrše još udara ako bude potrebno.
Dodao je i da SAD ne žele širenje sukoba na Bliskom istoku.
Vazdušni udari i krstareće rakete velikog dometa su najmanje rizični i najskuplji za Bajdena u izbornoj godini.
SAD su poslednjih meseci izvele ograničene vazdušne napade za gađanje drugih grupa i Iraku i Siriji koje podržava Iran.
Ali u najboljem slučaju, reč je o odvraćanju. To neće eliminisati pretnju.
Riši Sunak je rekao da je sa britanske tačke gledišta napad na Hute bio samoodbrana.
„Poslednjih meseci, Huti su izveli seriju opasnih i destabilizujućih napada na trgovačke brodove u Crvenom moru, predstavljajući pretnju britanskoj i pomorstvu drugih zemalja", rekao je Sunak.
„Zajedno sa Sjedinjenim Državama, uz nevojnu podršku Holandije, Kanade i Bahreina, preduzeli smo ograničene, neophodne i proporcionalne akcije u samoodbrani", rekao je britanski premijer.
Sunak je uverio da će britanski brodovi nastaviti da patroliraju Crvenim morem u okviru misije Operacije Čuvar prosperiteta, štiteći trgovačke brodove, i pozvao je Hute da zaustave napade na njih.
Zemlje koalicije stvorene da zaštite brodarstvo u Crvenom moru od jemenskih Huta izdale su zajedničko saopštenje povodom američkog i britanskog udara, u kojem su istakle da ovaj napad smatraju legitimnom samoodbranom.
U saopštenju Sjedinjenih Država i Britanije, kao i Australije, Bahreina, Kanade, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda i Južne Koreje, navodi se da je udar na vojne ciljeve Huta izveden u skladu sa neotuđivim pravom država na individualnu i kolektivna samoodbranu.
Dodaje se da su udari izvedeni preciznim oružjem na Hute i njihovo oružje kojim su „ugrožavali globalnu trgovinu i živote stranih pomoraca duž jednog od najvažnijih morskih puteva".
Ubuduće će, kako uveravaju zemlje potpisnice izjave, nastaviti da traže deeskalaciju i vraćanje stabilnosti u Crvenom moru.
U decembru je stvorena koalicija za zaštitu brodova od Huta.
Operacija je nazvana „Čuvar prosperiteta".
Koalicija uključuje 22 zemlje, ali samo SAD i Britanija imaju borbene brodove protiv Huta u Crvenom moru i avijaciju u regionu.
Kasnije su Danska i Grčka takođe obećale da će poslati po jednu fregatu.
Sjedinjene Države u regionu, pored baza u nekoliko zemalja, imaju udarnu grupu nosača aviona koju predvodi nosač aviona Dvajt Ajzenhauer,
Britanci imaju razarač u Crvenom moru i još jedan na drugoj strani Arapskog poluostrva, a treći je upućen u region.
Ratoborne izjave Huta
„Svi umešani će platiti za ovo. Nećemo prestati da napadamo dok ne napustite region, i nećemo prestati da vas gazimo dok vas ne vidimo ponižene.
„Jemen će održati Britaniji i Americi lekciju na moru", poručio je general-major Jahaf Abdulsalam, član vojnog rukovodstva Huta.
Nešto kasnije, Abdulsalam je objavio da su Huti pokrenuli uzvratne napade na američke i britanske brodove u Crvenom moru.
„Sve pretnje Amerikanaca i Britanaca nas nisu uplašile i neće nas uplašiti, i neće nas naterati da odustanemo od naše dužnosti da podržimo našu braću u Pojasu Gaze", izjavio je drugi član rukovodstva Huta, Abdulkader al-Mortada.
„Napadima na nas samo će ojačati našu veru i stav da radimo pravu stvar", dodao je.
Huti, saveznici Irana, postali su aktivniji nakon što je Izrael započeo rat sa Hamasom, palestinskom ekstremističkom organizacijom.
Prvo su pokušali da lansiraju rakete i dronove na Izrael, a zatim su u novembru počeli da napadaju trgovačke brodove.
Tvrde da se na taj način bore protiv jevrejske države, ali su se mete njihovih napada više puta ispostavile da su brodovi koji nemaju nikakve veze sa Izraelom.
Huti se snabdevaju raketama i dronovima iz Irana.
Posle udara na Hute, Rusija je podnela zahtev za hitan sastanak Saveta bezbednosti UN 12. januara.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]