Nekada blizak Zapadu, a danas među najglasnijim proruskim političarima na Balkanu, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, jedan je od najdugovečnijih lidera u regionu.

Na vrhuncu karijere, u najzrelijim političkim godinama i posle četvrt veka na ključnim pozicijama na entitetskom i federalnom nivou, šezdesetčetvorogodišnji političar našao se u središtu sudskog procesa koji analitičari nazivaju „jednom od najvećih ustavnih kriza od osamostaljivanja (Bosne i Hercegovine)1992. godine".

Od kada je pred Sudom Bosne i Hercegovine optužen za neizvršavanje odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice, Dodik sve glasnije preti da će Republika Srpska, jedan od dva entiteta posleratne države, proglasiti nezavisnost.

„Ovo bi mogao da bude prelomni trenutak Dodikove karijere", kaže Mirko Šarović, bivši predsednik Republike Srpske (1999-2002), za BBC na srpskom.

„Ako pobedi na sudu, postaće neprikosnovena politička ličnost čitave Bosne i Hercegovine, a ako izgubi, to bi mogao da bude početak njegovog pada."

• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija
• O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina
• Dodik i nezavisnost Republike Srpske u 100 i 500 reči

Nakon najnovijeg kruga višenedeljnih pretnji, koja se ponavljaju duže od decenije, Dodik je u intervjuu za Rojters ublažio tvrdnje da se sprema za otcepljenje.

„Ne pozivamo na revoluciju. Ne pripremamo se za rat, već za političke odluke na nivou državnog parlamenta i na nivou parlamenta Republike Srpske", rekao je.

Obeležavanju 9. januara kao Dana Republike Srpske, koji je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim, od početka je obavijeno retorikom otcepljenja.

Na proslavi 2017. godine, nikada održan referendum o proglašenju nezavisnosti bio je najavljen za 2018.

Zbog „podrivanja legitimiteta i mira u Bosni i Hercegovini i sumnji za umešanost u ilegalne poslove i korupciju", Dodik je već nekoliko godina pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

Pod američkim sankcijama je i deo najuže porodice i njihove firme.

Sin Igor je suvlasnik tri kompanije za uzgoj voća koje su, prema pisanju CIN-a, delom formirane državnim novcem kroz kredit Investiciono-razvojne banke dok je Dodik bio premijer, a ćerka Gorica je suvlasnica jedne od voćarskih kompanija i vlasnica restorana u Banjaluci.

'Političar kriza'

Dodik se na ključnim pozicijama u Republici Srpskoj nalazi, sa kraćim prekidima, već četvrt veka.

Lestvicom je počeo da se penje početkom 1990-ih, kao poslanik Narodne skupštine RS, a od 1998. bio je premijer, predsednik Republike Srpske i član Predsedništva BiH.

„Dodik je oportunista i pragmatičar, i to vrlo vešt, jer u suprotnom ne bi tako dugo opstao na vlasti", kaže Senada Šelo Šabić, politikološkinja sa Instituta za razvoj i međunarodne odnose (IRMO) u Zagrebu.

„Vrlo dobro je shvatio šta treba da kaže da bi probudio emocije kod glasača i tako ih mobilisao", objašnjava Šelo Šabić za BBC na srpskom.

Dodik vlada „uz pomoć jednog trika", ocenjuje Mirko Šarović.

„To je stvaranje kriza oko raznih zakona koji služe da vrate ovlašćenja Republici Srpskoj, u čijem je prenošenju na federalni nivo i Dodik odigrao važnu ulogu ranije u karijeri, kao premijer.

„Na to se doda retorika o nezavisnoj Republici Srpskoj, za koju ga smatraju hrabrim, iako je ne sprovodi", dodaje.

Kao „patriotu i jedinog državnika na ovim prostorima" Dodika vidi Anja Ljubojević, dvadesetosmogodišnja potpredsednica Narodne skupštine RS.

Članica SNSD-a od 2012, kada je napunila 18 godina, Ljubojević kaže da je „još kao dete obožavala Milorada Dodika".

„Pokazao je da nije podanik i da neće prodati interese naroda koliko god pritisci bili jaki, a izlaz gotovo nemoguć", ukazuje ona.

'Na krilima Zapada': Uspon Milorada Dodika

Zbog opstrukcije i potkopavanja legitimiteta BiH, Dodik je od 2017. pod američkim, a od 2022. godine i pod britanskim sankcijama.

Dodikova anti-zapadna retorika često ide ruku pod ruku sa veličanjem Rusije.

„Nemate primera da je Rusija u poslednjih 30 godina, otkad sam ja angažovan, iskoristila svoju moć da preuredi neku državu i dovede svoju podaničku elitu u nekoj državi", rekao je za Sputnjik oktobra 2023. godine, uoči druge posete Moskvi od početka rata u Ukrajini.

Moskva je uvek sarađivala „s onima koji su izbor naroda i koji su na vlasti na tom terenu", ocenio je.

„Imate s druge strane Amerikance koji su spremni da ruše čak i one vlasti, koje oni dovedu, ukoliko samo jednom otkažete bilo kakvu poslušnost."

Mirko Šarović podseća da Dodik nije oduvek bio u sukobu sa Zapadom.

„Štaviše, Dodik je 1998. godine upravo na krilima Zapada došao na čelo Vlade [Republike Srpske], na veliko iznenađenje javnosti", kaže Šarović.

• Kako je okončano skrivanje haškog begunca Ratka Mladića
• O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina

Dodik je osnovao Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) 1996, kao poslanik Narodne skupštine RS.

Na opštim izborima, dve godine kasnije, Savez je osvojio svega šest mandata - triput manje nego Srpska demokratska stranka (SDS) Radovana Karadžića.

Šarović je, kao kandidat SDS-a, na izborima postao predsednik Republike Srpske, ali ova stranka „nije bila popularan partner u očima Zapada".

SDS je imala „reputaciju stranke koja je vodila rat", dok je njen lider kasnije u Hagu osuđen na doživotni zatvor za ratne zločine.

„Tadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp i zapadne zemlje izvršile su pritisak da Dodik dođe na mesto premijera", tvrdi Šarović.

„Ja sam nisam hteo da mu ponudim mandat na čelu Vlade, ali Zapad ga je gledao sa nekakvim oduševljenjem, u njemu su prepoznali reformatora i alternativu SDS-u, pa smo tako ušli u period kohabitacije", priča Šarović.

Dodik je sa čela Vlade RS otišao 2011, a kao premijer služio je u još jednom mandatu.

Šarović je 2003. podneo ostavku na mesto predsednika RS, nakon što je optužen za umešanost u izvoz oružja u Irak, ali je pred Sudom BiH godinama kasnije oslobođen optužbi.

Pogledajte video; Opsada Sarajeva i Holidej in kao „bastion otpora"

Otcepljenje RS: Prazna ili realna pretnja

Dejtonskim sporazumom, potpisanim 1995. godine, okončan je krvavi rat, a Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, uz distrikt Brčko.

Dodik već godinama, oštrije ili pomalo usput, pominje ideju o otcepljenju RS, poslednji put krajem decembra 2023. godine, u svetlu zaoštravanja odnosa sa visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom.

U nekoliko intervjua između septembra i decembra, Dodik je zapretio da će se Republika Srpska „otcepiti onog trenutka kada Šmit nametne Zakon o imovini".

Skoro tri decenije od Dejtona, političari iz Federacije BiH, gde pretežno žive Bošnjaci i Hrvati, mahom pozivaju na stvaranje unitarne države, ali tome se žestoko protivi kako deo hrvatskih političara u Federaciji, tako i Srbi u RS.

„Ovakva BiH sigurno nema budućnost: dva od tri konstitutivna naroda ne žele zajednicu, dok jedan narod želi unitarnu BiH, ali, ako je moguće, bez Hrvata i Srba", kaže Anja Ljubojević.

U budućnosti, ona Republiku Srpsku vidi kao „samostalnu, nezavisnu, međunarodno priznatu državu",

„Zvaničnici Republike Srpske nikada nas neće odvesti u sukob i to je za Srpsku prioritet, ali ćemo sigurno postati samostalni, a prvi predsednik biće Milorad Dodik", dodaje Ljubojević.

• Šta je ostalo iza Alije Izetbegovića u Bosni i Hercegovini
• Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini

Otcepljenje „nije dobar scenario", smatra Jelena Trivić, opoziciona političarka koja je bila protivkandidatkinja Dodiku na prethodnim predsedničkim izborima.

„Ja u to ne verujem - to su teme na kojima je Dodik i njegova vlast pala na ispitu, i jedino što im je ostalo je da lažu ovo malo naroda što je ostalo, da će proglasiti nezavisnost", dodaje.

'Dodik protiv Bosne i Hercegovine'

Slučaj koji se vodi pred Sudom BiH naziva se još i „Dodik protiv države".

Tužilaštvo BiH tereti predsednika RS i Miloša Lukića, direktora Službenog glasnika RS, za „neizvršavanje odluka Visokog predstavnika".

Optužnica je podignuta povodom Zakona o nepokretnoj imovini Republike Srpske, kojim bi trebalo da omogući knjiženje državne imovine na entitet.

U poslednje dve godine, visoki predstavnik Kristijan Šmit je dvaput suspendovao zakon, a Ustavni sud BiH ga proglasio neustavnim, uz obrazloženje da entiteti ne mogu raspolagati državnom imovinom.

Šmit je formirao ekspertsku grupu koja treba da pomogne u izradi Zakona o upravljanju i korišćenju državne imovine BiH.

Koja je funkcija Visokog predstavnika međunarodne zajednice?

Kancelarija Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini osnovana je u skladu sa Dejtonskim sporazumom i nadgleda njegovo sprovođenje.

Visoki predstavnik može da nameće zakone, menja ustav, smenjuje izabrane i imenovane političke predstavnike, između ostalog, i članove Predsedništva BiH, kao i da poništava odluke Centralne izborne komisije.

Ovakve ingerencije mu omogućavaju takozvana Bonska ovlašćenja, na osnovu zaključaka Konferencije za implementaciju mira, održane 1997. godine.

Svi dosadašnji visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini bili su evropske diplomate, dok su prvi zamenici uvek bile američke diplomate.

• Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH"
• Ko je Kristijan Šmit i kakav ga posao čeka u Bosni
• Incko: „Bosna i Hercegovina nikad neće biti centralizovana, ali mora biti funkcionalna država"

Ročišta i suđenja

Dodik se pribojava da bi Zakon o imovini mogao biti nametnut i preti otcepljenjem ukoliko se to desi.

„Čini mi se da je ovo najozbiljnija kriza u kojoj se Dodik do sada našao - ako bude osuđen, nastaće krah sistema kojim upravlja, sve će urušiti kao kula od karata", smatra Šarović.

„Ne verujem da je spreman da proglasi nezavisnost, ali nema ni prevelikog izbora kako da ostane politički živ", dodaje.

Šarović podseća da postoji mogućnost da će Šmit odustati od nametanja zakona, što će „narušiti njegov već poljuljan kredibilitet".

Suđenje, koje je počelo u oktobru, nije daleko odmaklo - Dodik i Lukić odbili su da se izjasne o krivici.

Upitan da se izjasni o optužnici, Dodik je odbio da ustane, rekavši da ga bole leđa, prenosi Radio Slobodna Evropa.

„Ne znam zbog čega je podignuta optužnica protiv mene. Ne razumem optužnicu", rekao je Dodik na ročištu 16. oktobra.

Zatim je Dodikova odbrana tražila premeštanje suđenja iz Sarajeva u Banjaluku, ali je sud to odbio.

Nije poznato kada će suđenje biti nastavljeno.

Pogledajte video: Dejton - kako se sećamo mirovnog sporazuma

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]