Amerika: Šesti januar, dan koji i dalje deli Ameriku

Amerikanci su 6. januara 2021. godine užasnuto gledali kako izgrednici probijaju barikade i uništavaju američki Kapitol sa ciljem da zaustave potvrđivanje izbora Džozefa Bajdena za predsednika.

Dok su Trampove pristalice harale hodnicima Kongresa, a poslanici bežali u sigurne sobe iz straha, zemlja je delovala ujedinjenjo u zgroženosti nad onim što se dešava.

A opet, tri godine kasnije, fundamentalni događaji od toga dana, utvrđeni kroz svedočanstva očevidaca, hiljade sati snimaka, stotine podignutih optužnica i jedne od najiscrpnijih istraga u federalnoj i kongresnoj istoriji, više nisu sastavni deo konsenzusa.

Glasači će samo nastaviti da slušaju dve različite verzije o napadu kako se izbori 2024. godine budu zahuktavali.

Način na koji Donald Tramp i Džozef Bajden pričaju o 6. januaru odražava duboku stranačku podelu, nastalu oko nereda od njihovog izbijanja.

Za Trampa i mnoge u njegovoj bazi, dani posle nereda priča su o pretrpljenoj nepravdi i vladinoj zaveri.

• Senat oslobodio Trampa krivice za upad demonstranata u Kapitol
• Osam ključnih tačaka saslušanja o upadu na američki Kapitol
• Četiri potencijalna scenarija koja bi mogla da preokrenu američke izbore 2024.

Bivši predsednik nastavlja da iznosi iste lažne optužbe koje su inspirisale sam napad: da mu je oteta pobeda na izborima 2020. godine.

On aktivno i radi na ublažavanju značaja nereda u Kapitolu i predstavlja stotine pristalica osuđenih za učešće u napadu kao političke zatvorenike.

Zarekao se i da će pomilovati mnoge ako se vrati u Belu kuću.

Predsednik Bajden je, u međuvremenu, istakao učešće rivala u nasilnom napadu na Kongres u prvom velikom govoru tokom predizborne kampanje, održanom u petak u Veli Fordžu, u Pensilvaniji, istorijskoj lokaciji u Američkom ratu za nezavisnost.

On se pozvao na mnoge od najstrašnijih prizora toga dana, kao što je izgrednik koji je nosio konfederacijsku zastavu kroz Kongres i vešala koja su Trampove pristalice podigle ispred zgrade.

Prema organizatorima njegove kampanje, Bajden želi da iskoristi godišnjicu i istakne glasačima da bi njegov prethodnik ugrozio američku demokratiju ako dobije izbore u novembru.

„Trampova rulja nije bila mirni protest, bio je to nasilni napad.

„To su bili ustanici, a ne patriote. Oni nisu bili tamo da odbrane Ustav, već da ga unište", rekao je Bajden u petak.

Bajdenove nade u reizbor delimično se oslanjaju na to da će biti dovoljno Amerikanaca koji nerede u Kapitolu doživljavaju na taj način - kao mračno poglavlje u američkoj istoriji, a da je Trampovo ponašanje diskvalifikujuće za predsednički položaj.

Taj stav u skladu je sa demokratama i nezavisnim kandidatima koji će Bajdenu biti potrebni da bi zadržao položaj u Beloj kući još četiri godine.

Većina Amerikanaca, njih 55 odsto, veruje da je 6. januar bio „napad na demokratiju koji ne sme nikada da se zaboravi", prema anketi koju su ove nedelje objavili Vašington post i Univerzitet u Merilendu.

U njih spadaju i demokrate i nezavisni kandidati.

Međutim, dezinformacije koje seje Tramp i njegove pristalice odrazile su se na neke stanovnike SAD-a.

Ankete pokazuju da četvrtina Amerikanaca veruje u lažne teorije zavere da je FBI pokrenuo taj napad.

Istovremeno, velika većina republikanaca tvrdi da je „vreme da se pođe dalje" i zaboravi 6. januar.

Samo 18 odsto republikanaca veruje da je napad bio nasilan, što je pad od osam odsto u odnosu na anketu iz 2021. godine.

Pogledajte i ovu priču

„To je veoma plemenska reakcija, oni su veoma ljuti zbog načina na koji je Tramp bio tretiran.

„Ljudi definitivno staju u njegovu odbranu, po pitanju svega, od pravnih sporova do svih tih napada koje doživljavaju kao da potiču iz glavnotokovskih medija", kaže Dejvid Kočel, republikanski politički strateg iz Ajove za glasače sopstvene partije.

To je nova linija podele u američkoj politici, tvrde politički analitičari i komentatori.

Iako je ova tema pokrenula mnoge u Trampovoj stranci, sećanje na nerede u Kapitolu i pokušaje uplitanja u izborne rezultate vratilo se da naškodi republikanskom kandidatu i spreči da njegovi saveznici dobro prođu na izborima.

Usredsređivanje na Trampa kao na pretnju demokratiji pomoglo je demokratama da ostvare iznenađujući uspeh na izborima sredine mandata 2022. godine.

„Političari imaju običaj da iskoriste ono što im je koristilo u prošlosti, a Bajden misli: 'Jednom kad ponovo dovedemo Trampa u žižu interesovanja, glasači će se vratiti i glasati za mene, iako sam prilično nepopularan", tvrdi Dante Skala, profesor političkih nauka sa Univerziteta u Nju Hempširu.

To je takođe ugao koji ima potencijal da ostavi veći emocionalni trag među glasačima nego hvalisanja o ekonomiji, koja do sada nisu donela rezultate, rekao je jedan demokrata.

„U meri u kojoj Bajden može jasno da stavi do znanja da je suština ovih izbora očuvanje demokratiji, dobro je po demokratiju kao i pobednička poruka u izbornom smislu", kaže Stiv Filips, demokratski politički komentator i voditelj podkasta Demokratija u boji.

Tramp, za to vreme, nastavlja da iznosi vlastite verzije događaja za glasače u objavama na društvenim mrežama i predizbornim govorima.

On je odbacio federalne krivične optužbe za uplitanje u izbore iz 2020. godine kao „lov na veštice".

Izgrednike naziva „patriotama" i „miroljubivim ljudima".

U upečatljivom momentu, čak je nazvao 6. januar „divnim danom" tokom gostovanja na CNN-u u maju.

Čini se da je bivši predsednik odlučio da iskoristi četiri krivične optužnice protiv sebe da ojača vezu sa pristalicama.

„Oni žele da mi oduzmu slobodu zato što im nikada neću dozvoliti da vama oduzmu slobodu", izjavio je Tramp na jednom avgustovskom mitingu u Nju Hempširu.

Profesor Skala kaže da je „pravno i politički gledano, Trampu trebalo da nađe način da ispriča priču o 6. januaru na način koji će mu dozvoliti da zadrži kontrolu nad Republikanskom strankom".

„Uglavnom mu je to uspelo", dodaje.

Pogledajte šta je fotograf Mel D. Kol zabeležio 6. januara 2021.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]