Ide li Srbin rado u vojnike? Zbog loših uslova u vojsku neće ni oni koji su plaćeni

Sa 26 godina naš novinar Miloš Đošić najmlađi je muški član redakcije N1 i posle 13 godina, koliko se u vojsku išlo isključivo dobrovoljno, on bi mogao da ode na silu.

Sličan poziv – da u vojsku ode dobrovoljno – dobio je tek što je napunio 18 godina, još je bio u školi kada je s drugarima otišao kod pedagoškinje da zajedno potpišu da njih vojska videti neće.

„Šta očekuju donosioci odluka, da mi pauziramo svoj život? Kako ću ja da platim stan, kako ću da zadržim svoje radno mesto? Da mi pauziramo svoj život i da odemo tamo i odglumimo taj vojni rok?“ kaže Đošić.

Milošev imenjak, ministar Vučević uznemirio je mnoge koji razmišljaju slično kao i naš kolega, kada je najavio vraćanje obaveznog služenja vojske u trajanju od četiri meseca. Ovako je opisao razloge za to.

„Naše bezbednosne i odbrambene potrebe su da imamo nove regrute, da imamo nove vojne obveznike, novi rezervni sastav koji je uvek spreman da čuva državu“, rekao je Vučević.

Da čuvaju državu više ne žele ni oni koji su za to plaćeni. Prema podacima Vojnog sindikata – vojsku Srbije napustilo je oko 12.000 profesionalaca zbog loših uslova rada i, kako kažu, potpune obespravljenosti.

„Danas vojska nije popularan poziv, u vojsku više niko ne želi da ide. Prosečna starost srpskih vojnika je 44 godine i više, dakle mi vapimo za mladim kadrovima u vojsci, ali nažalost ne možete to uraditi tako što ćete čoveka naterati da ide silom u vojsku jer takav vojnik neće biti efikasan i upotrebljiv“, kaže predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić.

Naš novinar Miloš Đošić kaže da ne može da zamisli sebe sa oružjem.

„Ja ne vidim sebe uopšte u vojsci, ja sam pacifista i verovatno bih iskoristio pravo na prigovor savesti jer ne vidim sebe sa oružjem u rukama. Ne znam da li pri vojsci postoji nešto drugo čime bih ja mogao da doprinesem“, kaže on.

Ako na snazi ostanu stari propisi, naš bi kolega domovinu branio u kuhinji ili na travnjaku.

„Vaš Miloš, ukoliko se pozove na prigovor savesti, a dobije poziv da ide u vojsku, on će morati da se odazove tom pozivu, jer ukoliko se ne odazove biće krivično gonjen, i pretpostavljam da će tamo guliti krompir, kositi travu i raditi poslove koji apsolutno nemaju veze s pravom vojskom i koji se ne odnose na nošenje oružja u vojsci“, kaže Antić.

Od oko 40.000 muškaraca koliko u Srbiji godišnje stasa za vojsku, koliko je onih koji bi se pozvali na osnovno ljudsko pravo zagarantovano Ustavom? I šta ako se većina pozove na prigovor savesti?