„Od povećanja nema nikakve priče“: Prosvetari kažu da sistem sve manje vrednuje njihov rad

Povećanje od 10 odsto možda može da zvuči dobro, ali drugačije izgleda kada se stane pred kasu.

„Od povećanja tu nema nikakve priče. Reč je o tome da je naša kupovna moć negde 40-50 odsto niža nego pre dve godine. Mi smo svi preživeli tu hiperinflaciju, možemo ići i sa korpom punom novca, ali, ako ta korpa meni ne može da obezbedi iole dostojanstven život, procenti ne mogu da me fasciniraju“, kaže Vesna Vojvodić Mitrović iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

A ovako izgledaju procenti kada se prevedu u osnovne plate za januar.

Uvećana osnovica od oko 5.000 dinara množi se sa koeficijentom koji iznosi:

– 17,3 za nastavnike sa VII stepenom stručne spreme – to znači novu platu od 86.600 dinara.
– Ili koeficijentom 9.3 za pomoćno osoblje – njihova plate će biti 46.500 dinara.

Dok im vlada nije gotovo duplirala koeficijent, tetkice i domari nisu dobacivali ni do minimalca.

„Taj trend da minimalna zarada raste u većem procentu u odnosu na zarade u obrazovanju da minimalna zarada stiže profesora. Taj raspon koji je pre 10-ak godina postojao i u životu, a ne samo u papirima je bio 1:3, sada je odnos 1:175. Znači jedna minimalna zarada ili nešto više od toga, zakinuta je svakom zaposlenom u sistemu obrazovanja u poslednjih 10 godina“, kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Drugim rečima, nije nikakav problem što je povećan koeficijent pomoćnim radnicima, ali je nastavnicima trebalo povećati više.

„U ovom slučaju treba da se držimo da odnosi plata između zašposlenih u obrazovanju budu slični kao što su u drugim državama. Da plate budu veće za nastavno osoblje nego što su sada, u odnosu na plate pomoćnog osoblja. Ali, plate pomoćnog osoblja treba da budu na nivou iznad minimalca. A da bi se postiglo ovo što sam rekao, nema drugog rešenja nego da se povećaju ukupna sredstva za obrazovanje“, govori ekonomista Milojko Arsić.

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika predlaže novu formulu kakvu koriste vojska i policija. Da osnovica bude u visini minimalne zarade, koja se dalje uvećava:

„Najniži koeficijent da bude 1,05, ko je fizički radnik, koji treba da ima bar 5 odsto iznad minimalne zarade, do profesora koji bi trebalo da ima koeficijent 2,03“, kaže Kokot.

Male plate idu i uz manjak nastavnika. Neće za katedru informatičari, matematičari, fizičari, hemičari, nastavnici nemačkog…Kako se studenti sve manje interesuju za te fakultete, taj problem biće samo veći.