Rusija i Ukrajina: Stanovnici pograničnog ruskog grada ljuti na vlasti zbog manjka skloništa

Stanovnici ruskog pograničnog grada Belgoroda i ranije su iskusili ukrajinske napade, ali je subotnji bio najsmrtonosniji od početka rata.

Poginulo je 25 ljudi, a više od 100 je ranjeno u najvećem ruskom gradu u neposrednoj blizini Ukrajine.

Ukrajinski raketni udari usledili su dan nakon što je Rusija izvela najveće vazdušno bombardovanje u ratu do sada, u kojima je poginulo više od 40 ljudi širom Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je ove nedelje da je Rusija lansirala 500 raketa i dronova na Ukrajinu za samo pet dana.

Odgovor Ukrajine na napad na Belgorod neće ostati nekažnjen, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.

• Novi ukrajinski napadi na rusku pograničnu oblast, ali i na Krim
• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine

Međutim, stanovnici grada optužuju vlasti da nisu učinili dovoljno da zaštite ljude.

Upozorenja o vazdušnom napadu u subotu, 30. decembra čula su se tek pola sata posle napada, rekli su meštani Belgoroda nezavisnim ruskim medijima.

Rečeno im je da se sklone, da bi neki otkrili da su podrumska skloništa u njihovim stambenim blokovima zaključana.

„U nekim podrumima na vratima je komad papira sa brojem mobilnog za osobu koja ima ključ", rekao je jedan stanovnik BBC-ju.

„Najgori scenario je kada je ključ u kompaniji koja upravlja zgradom, a pošto su praznici niko nije na poslu", dodaje rezignirano.

Problem skloništa od napada daleko je veći u Ukrajini.

Bombardovanje je daleko češće i rasprostranjenije.

A tokom zime, pošto se ruski napadi uglavnom dešavaju noću, Ukrajinci imaju izbor da spavaju u metro stanicama u gradovima koji ih imaju ili da rizikuju kod kuće.

Ali u Belgorodu, ruskom gradu sa 340.000 ljudi udaljenom samo pola sata od granice, žena po imenu Anđela na društvenim mrežama se požalila da regionalno odeljenje Ministarstva za vanredne situacije ne zna ništa o skloništima.

„Kako je to moguće?", zapitala je ona regionalnog guvernera Vjačeslava Gladkova.

„Šta ako je neko došao u grad u posetu rodbini? Kako mogu da znaju šta je preduzeće za upravljanje (zgradama)? Specijalna vojna operacija traje dve godine", rekla je ona, koristeći termin Kremlja za rat u Ukrajini.

Sergej se požalio na isti problem u svom gradu Starom Oskolu, oko 180 kilometara od ukrajinske granice:

„[Lokalna] administracija ne preduzima ništa i samo daje standardni odgovor. Ako dođe do granatiranja, mi nećemo znati gde da se sakrijemo".

Problema sa skloništima u Belgorodu bilo je skoro od početka rata, kaže druga meštanka.

„Zaista sam ljuta; svi su pričali o tome, ali pitanje skloništa je izašlo na videlo tek sada kada smo imali žrtve", rekla je ona za BBC, želeći da ostane anonimna.

„Pre godinu i po dana, kada je pogođen višespratnica, svi su tražili podrume da se sakriju, ali je sve bilo zatvoreno. Nemamo skloništa od bombi... Postoje, ali niko ne zna adrese i one se ne objavljuju".

Ubrzo nakon što je Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, zvaničnici u Belgorodu su objasnili da bi otkrivanje gde se nalaze zvanična skloništa za bombe postala meta ukrajinske vojske.

Umesto toga, oni su podelili video koji objašnjava kako se ponašati u slučaju vazdušnog napada - tako što ćete se držati podalje od prozora i otići u prizemlje ili podrum.

Kada je Belgorod ponovo napadnut 2. januara, mnogi stanovnici ostavili su vrata stambenih zgrada otvorena kako bi ljudi mogli da se sklone sa ulice.

„Pomažemo jedni drugima", rekao je Aleksandar.

Regionalni guverner nije javno odgovorio na pritužbe stanovnika.

BBC se obratio njegovom odeljenju za štampu, ali još nije dobio odgovor.

Pre rata, Belgorod je istorijski imao bliske veze sa daleko većim ukrajinskim gradom Harkovom, sa druge strane granice.

I dok su ruske snage više puta bombardovale centar Harkova iz Belgorodske oblasti, ovo pogranično područje je pogođeno ratom više nego bilo koje drugo u Rusiji.

„Granatiranje će se svakako nastaviti", kaže Julija.

„Ali šta će se promeniti?", pita se ona.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]