Iran: Islamska država preuzela odgovornost za smrtonosne napade u Iranu u kojima je poginulo 84 ljudi

Islamska država je saopštila da stoji iza bombaških napada u Iranu na obeležavanju godišnjice smrti Kasima Sulejmanija, generala Iranske revolucionarne garde, koga je ubila američka vojska.

U napadu u Kermanu, gradu na jugu Irana poginulo je 84 ljudi, a broj ranjenih je veliki.

Najpre je bilo javljeno da je poginulo više od 100 ljudi, potom je taj broj smanjen na 95, da bi šef iranske službe za vanredne situacije u četvrtak ujutro saopštio da je broj mrtvih 84.

Iran je prvobitno za napad okrivio Izrael i SAD.

• Zašto je ubijen Sulejmani i šta će se dalje dešavati
• Rat Izraela i Hamasa: Zašto svi govore o Iranu
• Da li je Iran podržao plan za napad na Izrael
• Zamenik lidera Hamasa ubijen u eksploziji u Bejrutu

Da preuzima odgovornost za napad, Islamska država je prenela putem vlastitih kanala na Telegramu.

Grupa je kasnije objavila sliku na njihovom novinskom glasilu Amaku, gde su prikazana dva maskirana muškarca, za koje je rečeno da su odgovorni za napade.

U izveštaju se navodi da je prvi bombaš samoubica aktivirao pojas sa eksplozivom među okupljenima, dok je drugi to učinio oko 20 minuta kasnije.

Napadače su nazvali Omar al-Muvahid i Sajfulah al-Mudžahid.

To su generička imena zbog kojih je teško utvrditi da li su napadači bili Iranci ili stranci.

Islamska dražva je u nekoliko navrata poslednjih godina napala civile i bezbednosne snage u Iranu.

Pozdravila je smrt generala Sulejmanija 2020, čije su se milicije godinama borile protiv te grupe u Iraku.

Mohamed Džamšidi, politički zamenik predsednika Raisija, prethodno je okrivio Izrael i SAD.

Međutim, SAD su saopštile da nemaju naznake da Izrael stoji iza napada i odbacuju sve insiunacije da je Vašington umešan.

Dan posle bombaškog napada, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej obećao je „žestok odgovor".

„Okrutni zločinci moraju da znaju da ćemo se oštro obračunati sa njima", rekao je Hamnej.

Predsednik Ebrahim Raisi nazvao je bombaške napade „kukavičkim činom" koji su izveli „kriminalci koji mrze Iran i poslušnici terora i mraka".

Sulejmani se smatrao najmoćnijom figurom u Iranu posle vrhovnog lidera pre nego što je poginuo u američkom napadu dronom u susednom Iraku 2020.

Prema izveštajima iranskih medija, stotine ljudi su išle ka njegovoj grobnici u njegovom rodnom gradu povodom četvrte godišnjice od njegovog ubistva.

Iranski mediji izvestili su da se prvi napad dogodio u 14.50 po lokalnom vremenu, na oko 700 metara od groblja Vrt mučenika oko džamije Saheb al-Zaman.

Drugi napad je usledio 15-ak minuta kasnije, na oko kilometar od groblja.

Državna novinska agencija Tasnim, koja je povezana sa Revolucionarnom gardom, citirala je izvore koji su rekli da su „dve torbe sa bombom" očigledno detonirane „na daljinsko upravljanje".

„Išli smo prema groblju kada je iza nas iznenada stao automobil i eksplodirala je kanta za smeće u kojoj je bila bomba", rekao je svedok, a prenosi agencija Isna.

Televizija je prenela reči zamenika gradonačelnika Kermana koji je izjavio da je ovo „teroristički napad".

Ko je sve osudio napad?

Generalni sekretar UN Antonio Guteres izrazio je „duboko saučešće ožalošćenim porodicama i narodu i vladi" Irana, rekao je njegov portparol.

EU je saopštila da „najoštrije" osuđuje bombaški napad i izrazila „solidarnost sa iranskim narodom", dok je ruski predsednik Vladimir Putin napad nazvao „šokantnim po svojoj surovosti i cinizmu".

Nekoliko zemalja Zaliva i Turska osudile su napade, dok je kineski predsednik Si Đinping uputio poruku saučešća iranskom predsedniku.

Incident u sredu dogodio se usred pojačanih napetosti na Bliskom istoku nakon što je zamenik lidera palestinske grupe Hamas, koju podržava Iran, ubijen u napadu dronova u Libanu.

Libanske vlasti odmah su optužile Izrael za napad na njenoj teritoriji i ubistvo visokog zvaničnika Hamasa, koji je živeo u Bejrutu.

Sulejmani je smatran za drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu posle vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja.

Kao komandant krila zaduženog za prekogranične operacije Revolucionarne garde, Kuds jedinice (Quds Force), on je bio tvorac iranske politike u regionu.

Bio je zadužen za tajne misije i vođenje, finansiranje, naoružavanje, dostavljanje informacija i logističku podršku savezničkim vladama i naoružanim grupama, među kojima su Hamas i Hezbolah.

Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je naredio njegovo ubistvo 2020. godine, opisao je Sulejmanija kao „teroristu broj jedan u svetu".

Tramp je tada rekao da su pod generalovim rukovodstvom njegove snage „gađale, ranile i ubile stotine američkih civila i vojnika" u proteklih 20 godina.

Sulejmani je poginuo zajedno sa još devet ljudi u napadu dronom u blizini aerodroma u Bagdadu u Iraku u januaru 2020.

Napad SAD u kojem je ubijen visoki iranski general Kasem Sulejmani prekršio je međunarodno pravo, navedeno je potom u izveštaju specijalne izvestiteljke UN Agnesa Kalamare.

Američki Stejt department optužio ju je da „podržava teroriste".

Iran je nedugo posle ubistva Sulejmanija izdao naloge za hapšenje tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa i još 35 ljudi pod optužbom za ubistvo i terorizam.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran veliki neprijatelji

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]