Istorija: Otkrivena zlodela srednjevekovnog kaluđera 'gangstera' u Engleskoj

Kada je istoričar počeo da istražuje opatiju u njegovom gradu, očekivao je da će saznati neočekivane pojedinosti, ali je zla priroda jednog čoveka nadmašila sva druga otkrića.

Svojevoljni monah, poznat kao Džon od Tinterna, imao je toliko živopisan i kriminalan život da je Toni Mekalevi morao da mu posveti čitavo poglavlje knjige.

Idilični Mamzberi je trgovački gradić u engleskoj oblasti Kotsvoldsu, koji je poznat po normanskoj opatiji, svinjama beguncima i kao mesto gde je sahranjen anglosaksonski kralj Etelstan.

Ali, nije uvek bilo tako spokojno.

• Psihobiografija najmoćnijeg srpskog srednjevekovnog vladara - kakav je u duši bio Dušan Silni
• Kada su suđenja ličila na scene iz Igre prestola
• Kako je ubijen ruski mistik Raspućin

Iako je manastir bio raspušten tokom reformacije koju je naredio kralj Henri Osmi, vekovima je bio centar obrazovanja i moćna institucija.

U razgovoru za BBC Radio Viltšir, Mekalevi je objasnio da je Džon od Tinterna imao „veoma debeo kriminalni dosije", a da je prvo nedelo počinio 1318. godine.

Za potrebe knjige, prečešljao je gomile starih dokumenata.

'Mini vojska'

Te godine je Džon, tada još mladi monah, izveden pred kralja Edvarda II i optužen je za učestvovanje u neredima.

„U masovnoj tuči koja se dogodila u gradu Lečlejdu.

„Tamo je otišao sa 40 ljudi iz Mamzberija.

„Izgledali su kao mini vojska i započeli su raspravu oko zemlje i novca".

Opatiji je bila potrebna gotovina za planirane obimne građevinske radove.

„Ovaj čovek nije neko ko je sve vreme provodio uz molitvenik.

„On je bio poslovan čovek".

Današnji izgled opatije u Mamzberiju delimično potiče iz ovog istorijskog doba.

Tada je ponovo izgrađen gornji deo, dok je donji već postojao.

To zdanje je sada malo, ali veličanstveno i spomen je na celu opatiju, jer je služilo kao crkva nakon što su manastiri raspušteni 1500-ih godina.

'Mračna tajna'

Opatija je 1320-ih godina imala spor oko 10.000 funti, što bi danas vredelo više miliona funti.

U to vreme, manastiri su bili politički opredeljeni, a u Mamzberiju su podržavali lokalnu plemićku porodicu Despenseri (Despensers).

Porodica je opatiji poverila veliku svotu novca na čuvanje.

Međutim, kada su se okolnosti okrenule protiv njih, glava porodice je pogubljen, a monasi su odlučili da ne spominju novac.

Dok su čuvali gotovinu, najverovatnije u dnevnom boravku, čiji jedini sačuvani deo je danas deo podruma susednog zdanja na opatijskom posedu, u posetu im je došao član kraljevske porodice.

„Monasi mora da su bili prestravljeni što su krili ovu mračnu tajnu", kaže Mekalevi.

„Nisu otkrili tajnu, ali se za novac saznalo deset godina kasnije.

„Neko ih je očigledno ocinkario".

Kao tadašnja desna ruka starešine manastira, Džon je ponovo izveden pred kraljevsku porodicu i pritvoren je.

Na kraju su ipak monasi opatije u Mamzberiju bili pomilovani.

„Kralj je uzeo 10.000 funti i oslobodio Džona, što je bilo prilično neuobičajeno.

„U suštini, svi su se izvukli".

'Gangstersko ponašanje'

Iako je izabran za starešinu opatije 1340. godine, Džon od Tinterna je činio mnoga zlodela, objasnio je Mekalevi.

„Ponašao se kao gangster i to kao gangster koji je bio spreman da ubije ili naredi ubistva njegovih neprijatelja".

• „Napoleon“ Ridlija Skota: Da li je francuski vođa stvarno bio čudovište
• Velika romansa Napoleona i Žozefine: šta je istina, a šta mit

Uz svo drugo nedolično ponašanje za monaha, javno je živeo sa ženom, Margaret od Lija, seoceta nadomak Mamzberija.

Optužen je da je spalio dvorac u kome su ona i njen muž živeli i da ju je oteo.

Ispostavilo se da su ovi njegovi zločini bili dobro poznati lokalnim ljudima, jer su ih prijavljivali sudijama iz Londona kada su dolazili u Mamzberi.

Međutim, Džon od Tinterna nije bio optužen samo za podmetanje požara i otmicu, već je naručio četiri ubistva.

U pitanju su bili tamošnji zemljoposednici, a pojedini su bili zakupci opatijske zemlje.

„Izgleda da je Džon želeo da ih se otarasi i da njegovim pajtosima da zemlju pod zakup", objašnjava Mekalevi.

Da sve bude korumpiranije, njegov saveznik bio je šerif Viltšira, Gilbert od Bervika, koji je trebalo da bude zadužen za red i zakon u okrugu.

Međutim, u vreme ubistava Džon je bio odsutan.

Prljav posao, premlaćivanje i ubistva, izvršio je čovek iz obližnjeg mesta Badmintona.

Izdata je poternica, i njih dvojica i Margaret su se dali u beg.

Mekalevi kaže da se ne zna tačno šta se dogodilo, ali da su pronađeni i da im je suđeno u Londonu.

Čini se da je ovo trebalo da bude kraj nedelima Džona od Tinterna.

'Pomilovani su'

„Doslovno se izvukao za ubistva", rekao je Mekalevi.

„Sud je prihvatio njegovo priznanje krivice.

„Pomilovali su ga i odredili ogromnu novčanu kaznu, tako da je u suštini za ubistva kažnjen novčano".

Kazna je iznosila 500 funti, što bi danas bilo više stotina hiljada funti.

Mekalevi veruje da je u svemu novac odigrao veliku ulogu, jer su se u to vreme na opatiji izvodili veliki radovi, a i unajmila je vrhunskog arhitektu.

• Istorija giljotine - od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju
• Mušmule - zaboravljeno srednjovekovno voće nepristojnog imena
• Tragom istorije: Kako je Zrenjanin dobio Malu Barselonu, pre nego što je nestala u močvari

'Griža savesti'

U vatikanskom arhivu postoji dokaz da je Džon od Tinterna kasnije imao grižu savesti.

Papi je podneo molbu za „oproštaj grehova".

To znači „odobrenje pape da će mu posle smrti biti oprošteni svi grehovi", objasnio je Mekalevi.

„U to vreme, to je bila uobičajena transakcija, oprost u zamenu za novac.

„Mislim da ga je možda malo grizla savest".

Džon od Tinterna umro je 1349. godine.

Ne zna se tačno kako, ali je tada crna smrt harala zemljom.

Bio je to dug istraživački put za Tonija Mekalevija, koji je rekao:

„Kada vidite te dokumente, morate da se uštinete.

„Kako to može biti istina?

„Kako je ovaj duhovnik mogao da se ponaša tako užasno?".

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]